Moderni FLUizmi/Letnji program Galerije FLU 1 kustos +2 prostora + 5 izložbi + 6 autora = leto na asfaltu! Od 19.jula do 10.septembra Galerija FLU i IZLOZI Moda kao stalni raskid sa trenutnim „Čovek izmišlja bolji deo života, time što izmišlja sebe. “ Ako je modernizam „epoha prevazilaženja “, brzina postmodernog doba je prevazilaženje dovela do sopstvene negacije. Isti je slučaj i sa fenomenom mode. Evoluirala je gotovo do nestajanja. A to je odlika mistika! I samim tim postala je naše polje interesovanja u vremenu kada začudnosti nema, kada je sve ogoljeno, skinuto, kada se svi slojevi mogu videti i kada to gotovo više nikoga ne zanima. Prvo je osvojila telo, te narcistički oblikovane telesne zone vekovima pokrivene draperijama . Telo je privilegovan objekat mode. Polako je stiskala površine libidalnih i erogenih intenziteta, isprva ukrasima (broševima, fibulama, kaiševima...) da bi ga kasnije porazila i preoblikovala krinolinama, korsetima, grudnjacima, steznicima, farmericama, sve do bodybildinga i plastične hirurgije. Istezala ga je dijetama, štiklama, šeširima, optičkim trikovima, jogom i pilatesom. Menjala je telo u skladu sa svojim normama i to radi i sada! Prevazišla je prirodu dovodeći telo sve bliže nestalnom idealu koji stalno izmiče. Jer stvarnost mode je uvek nestvarna! Vekovima su trajali njeni prvi pomaci. A onda je zahvatila sve što je u kontaktu sa telom! I na taj način razrešila opoziciju duh/telo . Onoga trenutka kada se moda proširila na sva polja delovanja, telo je počela da tretira kao kao metaforu nerazlučivosti onoga što je spolja i onoga što je unutra, kao živo, produktivno mesto razmene, upleteno u sisteme označavanja. Ritam se ubrzavao. I puls takođe. Moda nije koristila iste metode zavođenja, razvila je sisteme. Menjala se toliko brzo, mnogo brže od zahteva novih kolekcija jesen /zima i proleće /leto. Njena temporalnost prevazišla je sve imperative i dostigla je kritičnu brzinu koja joj je promenila celu logiku: prostor i vreme su se skupili, značenja su se sabila do pucanja, linearnost je postala ciklična... Poput noir dive, moda je prihvatila i svoju negaciju/démode/ smelo iskaračivši u prostor u kome je sve dozvoljeno (revival 20ih, 50ih, 60ih, 80 ih, 90ih, šljokice i naramenice, sjaj oružja, dizelaši, moderni političari u Armani odelima... ) Kao Ava Gardner u Noći Iguane postala je samo to: „vlastito označeno“. Zašto bi onda raspravljali o tome da li je ona ili nije umetnost kada su se moda i umetnost toliko prožele do potpunog sjedinjena. Poput Mebijusove trake u kojoj jedna strana postaje ona druga, gde su sažimanja putem inverzije vid spajanja, moda i umetnost su neodvojive. Obe amoralne, dekadentne, sveobuhvatne, subverzivne, obe čarobne simulacije, iluzije , 2 sistema komunikacije sa puno tišine i tako pune šumova, sa pompeznim ceremonijalima, ali i dalje dobrim after partys-ima .... Moderni FLUizmi nastaju upravo u tim prostorima spajanja i ponosno prikazuju diverzitet modernog vizuelnog mišljenja! 7 žena (6 autorki +1 kustoskinja) na užarenom asfaltu traže i pronalaze tačke cirkulisanja energetskih intenziteta, skrivene unutrašnjosti, subjektivnosti... i prekoračenja. Iza brenda Kora Leone stoje, sede, leškare i dopisuju se Ivana Ivković i Ljiljana Šunjevarić Arbajter. U dijalogu na lepršavim tkaninama učestvuju i Marcel Proust, Nathan Coley, John Baldessari, Rebecca Horn, Dennis Hopper... smelo se nadovezujući na prošlogodišnji statement ”No matter What Tonight You are Going Home. ” Prizvuku sigurne izvesnosti, toplog mesta, utočišta i monumentalnog ličnog dodale se toplinu prijateljstva i prozračnost (kao transparenciju stvarnosti koja se spoznaje u opreci prema onome što nije stvarnost) i dobile konstrukt sastavljen od lepršavosti, a čvršći od stvarnosti! Miljana Radojičić tehniku mozaika premešta iz sakralnog, zidnog, podnog, dekorativnog okvira pravo na cat walk ne dajući mu mogućnost zaokreta. Ona kamenjem oblikuje kofere, torbe za plažu, damske večernje i dnevne tašne... Hod više nije tako lagan kada imate salonske cipele od kockica granita ispred sebe i kofere pune kamenja! Kičma se ne savija dok gledate korsete koji umesto paspula imaju sitne delove stena ukoponovane tako da na tkanine liče. Nikita Denmark je žena vitez vatrenog srca. Ona je misterija. Lepa i snažna futuristička utopija lancima vezana za ranjivosti ove planete. Nikita je Prometejeva saputnica, trenutno u lošem društvu, koja svilom i metalom i dalje donosi svetlost Hiperboreje na oslabljenu planetu Zemlju. Ona je Sonja Marunić i svi mi pomalo! Svetovi Dragane Ognjenović i Ane Ljubinković su naizgled suprotstavljeni (Dragana Ognjenović: redukcija, apstrahovanje, asketizam, zen promišljenost, jutarnja svetlost ...Ana Ljubinković: candyland, bajke, eksplozija boja i tekstura, lascivnost, lahor kitcha uz šarm pastela, svetlost letnjeg podneva...) ali celovitost je između njih! Čitavi svetovi, perspektive, pomaci i mogućnosti spakovani su u sinhronijskom trenutku u kome je sve „hipe“! Njihovi konstukti su kombinatoričke opsene, modeli vremena kao promene, varijacije svetova i nas samih. Ovoga leta u Beogradu promeniće sve nas! Jelena Spaić
Posted on: Wed, 10 Jul 2013 12:00:58 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015