Na krilima spontanosti Da biste sebi svakodnevno dali više prostora za otkrivanje i izražavanje spontanosti, što češće činite suprotno od onoga što vam nalaže ograničavajući glas uma Jednom prilikom mi je prijateljica, operska pevačica, odala tajnu kako se oslobodila straha od izlaska pred publiku. Formula je bila vrlo jednostavna: "Shvatila sam da me publika voli, a ne mrzi! Oni dolaze da uživaju, a ne da me kritikuju!" Istina, većina ljudi ide da gleda operu zato što to vole i zato što žele neko vredno iskustvo. Samo je mali broj onih koji idu s namerom da s palcem na bradi i kažiprstom na obrazu detektuju greške i nesigurnosti. To su uglavnom oni koji od kritikovanja žive - kritičari. Iako je svoju formulu mogla da svede na samo dve rečenice, mojoj prijateljici je trebalo mnogo vremena da se na ovaj način otvori svojoj publici. A kada se otvorila, iz nje je krenula bujica osećaja koji su njeno pevanje podigli na jedan sasvim novi nivo. Napokon je pevala spontano. Sva uvežbana tehnika napokon je došla do punog izražaja, i to samo zato što je bila nošena snagom spontanosti, snagom svog prirodnog emotivnog toka. Svi ste verovatno čuli za onu krilaticu go with the flow (prepustite se toku). Spontanost je upravo to - tok. Neprekinuti tok pokreta, misli, osećanja - bez zastoja, bez unutrašnjih barikada, sabotera, analiza. Moja prijateljica je u tako malo reči uspela da sažme suštinu spontanosti. Kada vas neko s druge strane prihvata, kada se ne bojite kritike ili odbacivanja, spontanost se lako izražava. Međutim, problem je u tome što zabrane na spontanost i izražavanje emocija bližnjih, naročito roditelja, često dolaze prilično rano. Mnogim roditeljima dečja spontanost bude previše, smeta im, teško im je da se nose s dečjom impulsivnošću jer su i sami emotivno nestabilni, opterećeni i imaju mnogo problema. Osim toga, tu je i problem društva. Čak i ako ste odrasli u porodici u kojoj vas nisu previše "krotili", teško je ostati spontan u trenucima kada društvo ili poslovno okruženje odbacuje, kritikuje i umanjuje vašu vrednost. Kako biti spontan, ako je vaša spontana reakcija odbačena ili etiketirana kao "loša", "bezvredna" ili "glupa"? To je nemoguće. Zato dolazi do povlačenja u sebe, promišljenosti, a često i pokušaja imitiranja spontanosti, što redovno izgleda još nespretnije. Ljudi uglavnom vole spontane ljude jer im ulivaju poverenje. Kada se ponašate nepromišljeno, kada druga osoba ima osećaj da samo izražavate sebe takvi kakvi jeste, i ona dobija neku vrstu podsvesne dozvole da sme da bude spontana, da može da se opusti i dopusti sebi da tu i tamo kaže nešto blesavo ili previše iskreno. Bez obzira na to, nema nikakve garancije da vas spontana osoba neće izneveriti. Može, na primer, vrlo spontano iza leđa prvom prilikom da vas ogovara.. Misaona kontrola Šta je, dakle, ono što zaustavlja tok? Kontrola. Misaona kontrola. Poruke iz glave: ovo ne, ovo da, ovako ne, ovako da. Opterećeni tim mentalnim smernicama, ljudi često postaju "previše kontrolisani", previše analitični, puni misaonih ograda. Naravno, spontani tok emocija ne može da se izrazi ako pre toga mora da prođe kroz lavirint misli, pa postaje nalik stajaćoj vodi - stalno isto sivo stanje, s povremenim padovima u tamnije nijanse. S druge strane, tu su oni koji su previše spontani. Zar je i to moguće? Da, moguće je i sigurno poznajete i nekog takvog. To su ljudi koji su okupirani sobom i koji će vam bez cenzure sve ispričati, ali vas kao osobu uopšte neće primetiti. Zapravo, nećete ih zanimati. Njihova spontanost je opterećujuća, ne da vam da dišete i, čak ako pričaju samo o pozitivnim i lepim stvarima, komunikacija s njima u vama ne stvara pozitivna i lepa osećanja. Ispod takve spontanosti krije se vapaj za pažnjom, snažna potreba da ih neko doživi, što dovodi do toga da oni ne doživljavaju druge. Spontanost nije samo dobra ili loša. Ne možemo je svrstati u jednu od te dve fijoke. Neko može vrlo spontano da pleše, kao što neko drugi vrlo spontano može nekoga da prebije. Na spontanost najpre možemo gledati kao na unutrašnje dopuštenje na emociju, na izražavanje svog trenutnog stanja takvog kakvo jeste, bez dodatnih umnih intervencija i korekcija. Većini ljudi u odraslom dobu nedostaje spontanosti. Neki je delimično izgube, pa mogu da budu spontani samo s najbližima ili kada malo popiju, a neki je sasvim izgube pa im se život svede na "odrađivanje" unutar krutih granica koje čine svakodnevnu rutinu. Mnogi smatraju da "biti odrastao" znači upravo to - izgubiti svoju spontanost i pomiriti se s tim da je više nikada neće ni imati. Takvi vrlo često kod deteta ili partnera pokušavaju da suzbiju, ograniče spontanost, odnosno da podrežu krila, kako kažu, za njihovo dobro, da bi ih učinili zrelijim ili pametnijim, a zapravo su oni ti koji ne mogu da podnesu da se neko pored njih oseća slobodno i zaigrano jer su oni sami mrzovoljni i sputani. Ako uz sebe imate nekog takvog, a želite da zadržate i negujete svoju spontanost, nema vam druge nego da ga se, što je više moguće, klonite da biste zaštitili svoja osećanja i zadržali osećaj da svoju spontanost možete slobodno da izražavate. Osim toga, da biste negovali i zadržali spontanost, toplo preporučujem da praktikujete svoju ličnu pozitivnu ludost. Šta to znači? To ću objasniti prvo na primeru lika iz Pirandelove priče Kolica. Taj lik je po karakteru bio prilično "kockast", siv - radio je u kancelariji i obavljao krajnje dosadan šefovski posao, ali je zato svaki dan u određeno vrijeme zaključavao vrata i svog mačka, koji je bio s njim u kancelariji, hvatao ga za zadnje noge i terao da hoda na prednjim šapama. To su bila njegova "kolica". Prečica do spontanosti Iako je ovaj primer prilično bizaran (ipak je to primer iz književnosti), da bi održao tu svoju rigidnu strukturu ličnosti, morao je da ima neki ventil, morao je da ima neku svoju ludost koja mu je svet vraćala u ravnotežu. Kada bi tako nešto radila neka spontana osoba u svom dvorištu, to bi ličilo na igru, ali kada je reč o ukočenom šefu koji paranoično zaključava vrata svoje kancelarije, onda je to potpuno drugačije. Koja je vaša pozitivna ludost? Kreveljenje pred ogledalom? Pevanje i vrištanje na sav glas dok se vozite u autu? Trčanje na kiši? Imate li svoju pozitivnu ludost ili ste vremenom naučili da je to neprihvatljivo, nepotrebno, neefikasno ili nenormalno? Spontanost je nemoguće proizvesti. Moguće je samo da je oslobodite. Kako? To zavisi od toga šta je ugušilo vašu spontanost. Životni partner koji vas stalno kontroliše ili vređa? Kruto vaspitanje koje vas je učinilo suviše mirnim i pristojnim? Pritisak da stalno morate da budete efikasni, da zarađujete i radite samo ono što je korisno jer je to jedino što vredi? Zaista može biti mnogo sabotera vaše spontanosti i da biste se trajno povezali sa svojim nesvesnim, koje je glavni akter u spontanim reakcijama, potreban je višeslojni rad na prihvatanju i izražavanju osećanja. Ono što na svakodnevnom nivou možete napraviti da biste sebi dali više prostora za otkrivanje i izražavanje svoje spontanosti jeste - što češće činite suprotno od onoga što vam nalaže ograničavajući glas uma. Na primer, ako vam glas razuma kaže da ne idete da skačete u more sa stene jer ste za to prestari, jer možete da uganete zglob ili zato što ćete biti u centru pažnje, a izgledaćete nespretno - ipak odlučite da skočite! Možda u tom prvom skoku nećete toliko uživati, ali ćete sebi dati poruku da smete, da mentalna ograničenja nisu toliko važna, da nisu uspela da uguše vašu spontanu želju da skočite. Ili, ako vam glas razuma kaže da dok se igrate sa svojom decom u igraonici izgledate blesavo, nezrelo i "što ako naiđe neko iz vaše firme pa vas vidi tako prljave i opuštene", ne slušajte ga. Ne verujte samo tako svojim mislima. One su u velikoj meri naučene i verovanje u njih često se kosi s verovanjem u svoja osećanja. Pustite da vas deca ponesu - sopstvena ili od prijateljice, svejedno. Prepuštanje spontanosti koju izražava dete je brza prečica do sopstvene spontanosti. S druge strane, ako vam razum kaže da spontano ne potrošite nekoliko hiljada dinara na šoping jer su vam ormari već puni, poslušajte ga! Opet naglašavam da spontanost nije samo dobra ili samo loša. Ona je u službi vašeg unutrašnjeg deteta koje će, ako je naviklo da umesto ljubavi dobija novac ili stvari, lako uzleteti prema tom "izvoru ljubavi" koji na trenutak ispuni prazninu, ali je nakon toga učini još bolnijom. Spontanost radi za vas kada je vaše unutrašnje dete oslobođeno od potisnutih osećanja, kada su njegove povrede zaceljene i kada ima dozvolu da se izrazi. Eksperimentišite, igrajte se, prepoznajte trenutak kada vas nešto zakoči. To "nešto" najčešće je misao. Ili, ako osećate tu blokadu na telesnom nivou, pokušajte da joj date glas - što vam ta blokada poručuje? Ne smeš? Pogrešićeš? Povredićeš se? Kad god je to moguće i kad god to nije vođeno impulsivnim potrebama povređenog unutrašnjeg deteta, dajte svojoj spontanosti prednost nad ogradama koje joj nameće diktatura uma. Pustite je da se izrazi vašom pozitivnom ludošću, pustite je da divlja, da vas povede izvan poznatih granica i da vas podseti na poznati, prirodni sjaj sebe od nekada.
Posted on: Sun, 06 Oct 2013 14:55:43 +0000
Recently Viewed Topics
© 2015