Ako si bio/la dete za vreme 70, 80, 90-tih, (kao ja) Kako si PREŽIVEO/LA?! Deca su se vozila u kolima bez sigurnosnih pojaseva i airbag-ova. Nisu postojali sigurnosni čepovi na bočicama lekova, niti brave na fiokama i vratima. Kad smo vozili bicikle, nismo imali ni kacigu, niti štitnike za kolena i laktove. Pila se voda direktno iz česme, u bašti ili gde bismo je našli, sve dok više ne bismo bili žedni!!!! Nisu postojale flaše sa vodom za piće. Satima smo pravili automobile od kutija, daski i cevi, a oni sretniji, koji su imali prijatelja sa biciklom, uhvatili bi se od pozadi da ih vuče na vrh uzbrdice…, ko bi se setio da nema kočnica!!!! Posle nekoliko padova našli bismo rešenje problema,…zaustavljali bismo se udarcem u drvo ili zemlju. Eh, da! U to vreme nije bilo puno prometa. Izlazilo se napolje da se igra pod jednim uslovom- vratiti se na ručak ili večeru….ili kad padne mrak. Išli smo u školu i vraćali se kući, uz put probajući sve voće na koje bismo naišli….direktno sa drveta…!!! Nismo imali mobline….Tako NIKO nije mogao znati gde smo!!!! Padali smo, ranjavali se, lomili kosti, gubili zube,…ali nikada nije bilo tužbi za ove incidente. Niko nije bio kriv…samo mi!!!! !!!NEZAMISLIVO!!! Jelo se sve: kolači, hleb, čokolada, sladoled… Pili smo zašećerene sokove, ali niko nije imao problem sa težinom, jer smo provodili dane trčeći i igrajući se… Jedna Koka Kola se delila na četiri (kad smo je mogli kupiti i to je bila staklena flaša od litra)… Pili smo svi iz iste flaše i niko nije zbog toga umro. Nismo imali Play Statione-e, MP3-e, Nitendo-e, xBox-e, video igrice, 99 TV kanala na kablovskoj, kućni bioskop, „surround“ zvuk, Laptopove, PC-e, „chat-sobe“, Internet,…itd… I nikome nije bilo DOSADNO!!! Imali smo, umesto toga, PRAVE PRIJATELjE!!!! Izlazili smo. Na biciklu ili peške smo išli kod prijatelja, ulazili bismo jednostavno, bez zvona, i išli se igrati!!!! Tamo napolju!!!!! U ovom okrutnom svetu! Bez čuvara koje plaća tata! Igrali smo žmurke, jurke, policajaca i lopova, fudbal, košarku, odbojku….a ako neko nije bio izabran u tim za igru, nikad to nije bila drama. Ko nije bio dobar u školi, jednostavno je ponavljao razred- nije se išlo kod pedagoga ili psihologa! Ponavljala se godina i svakom se davala druga prilika. Imali smo slobodu, USPEHA I NEUSPEHA!!!!! ODGOVORNOSTI! I naučili smo birati!!! Jesi li i ti iz te generacije?? Ako jesi, potroši minut na sećanja, podseti i druge da možda na tren zaborave užurbani život koji provode i ponovo postanu deca kao nekada… Neko će sigurno reći: „Kad je to bilo?!!!!“ MA… KAD SMO BILI SREĆNI SA TAKO MALO!!!!!!
Posted on: Thu, 25 Jul 2013 08:31:48 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015