BAČKA PALANKA MESTO POD CRVENIM SUNCEM u jednoj od priča iz starog arhiva BAČKA PALANKA,da ne ostane mesto pod crvenim suncem u kome se ništa i ama baš ništa nije dogodilo.Osim toga što su se oko nje vodile borbe, osim što je padala iz ruke u ruku, osim što je uvek bila i ostala palanka, običan pogranični grad sa dobrim vrednim i poštenim ljudima.Evo prenosim Vam jednu priču iskopanu iz Vojvodjanskog arhiva.Govori o vremenu neposredno posle Mohačke bitke pa sve do konačnog posedanja našeg kraja od strane turaka.U palanci su tada živeli Srbi,Jevrejski i grčki trgovci i nešto malo ugara. PROSTOR SADAŠNJE STARE PALANKE ZEČKI BREG,1527 godina Zemljana utvrda se ni po čemu nije razlikovala od svih pograničnih karaula toga doba.Na brežuljku tik uz Dunav,danas poznatiji kao Zečka greda nalazio se četvorougaoni prostor sa dve kapije.Jedna prema Dunavu i velika kapija prema gradu,u kome se nalazio veoma visok dvorac i pored njega sud.Utvrda je bila opasana dubokim i širokim jarkom preko koga je postavljen pokretni most a šikara u dužini od jednog strelometa tatarskih lukova,negde oko četrsto koraka bila je iskrčena i trava košena da se moglo jasno izdaleka videti ko palanki prilazi.Pre nego bi se stiglo u varoš morao se preći široki most sa Dunavske strane a zatim iz varoši još jedan pokretni most koji je vodio u samu palanku.Kod mosta se nalazilo oko pedesetak šatora i malih drvenih radnji,jedna gostionica i jedna crkva.U varoši su dva dela pripadala ugarima a dva srbima.Nalazilo se oko tristotine lepih kuća.U otmenim kućama fragmentarno su nalaženi čak i tragovi kupatila.Posle propasti Ugarske vojske kod Mohača i predaje Bača,Feldjhaze i Bukina ni turci oko Utvrde nisu bili retkost ali je od ugara nisu zaposedali. Čim su čuli da su turci potukli ugre i ušli u Budim veselju naroda nije bilo kraja i u Peču i Kerekiju i Bukiju i na Dobroj i sve do gore do Sent Ivana. Pa kad je prvi val veselja minuo, stadoše da vide kako će se u utvrdi izmeniti ugari i turci.Mine nekoliko dana od kad je tatar doneo Varadinskim putem vest.Tada se narod dade u komešanje i na skupu na sred Peča jedan od starijih reče, "Da mi sa ugarima ovdašnjim svršimo,jer kad turci dodju oni će se nji oma predati pa ćemo biti sluge i ugarima što će se poturčiti i turcima, ja velim da se ta njiova utvrda popali a oni po noćom pokolju dok još naše zlato i srebro nisu odneli il dok ih se turci nisu dokopali" "To je valjano reći..."dodade pop Jova ,koji je davno iz preka,još dok je despot Jovan Branković živ bio,niko ne pamti, iz Turske ispod dunava došao."Vidite utvrdu ko na dlanu sa jedne strane voda sa druge posečeno drveće ukrug oko palanke tristo...ma petstotina koraka,sve se vidi i ko kolju i ko dvoru prilazi.A sa one njiove drvene kule u sred srede palanke vidi se i dalje.Tamo gde su strelci najopasniji jer strela lako može do dole.Dal imaju top pa ga kriju za nedaj bože,to ne verujem al se od ugara svemu može nadati.Utvrda je sto koraka u krug koljem opasana oko kule na dva izlaza jedan na dunav i jedan na put za Varadin.Mi ugrima onog pogana Geze Erdodija ništa unutri ne možemo.Valja ih napolje izmamiti." Svi su slušali popove reči a najkivniji su bili oni najmladji.Kako je pop Jova i starini i knjizi vičan bio mimo svih njih...slušali su ga otvorenih usta. "Pa ja velim ovako..."dodade pop Jova "Oni unutra malih lukova imaju,onih tataranski što na petsto koraka čoveka i konja probijaju nisam zametio.A onaj bedem oko utvrde onaj prvi sa koljima dok još do palanke niste došli što je ko čovek visok do njega dobacuju.Ako se palanka uzbuni i vi se na bedemu nadjete sve će vas ugri poskidati.A ako se zateknu i ona tridesetina na konjima i Erdodijeva bratija od pola tuceta vitezova i onaj Šarkanj što je sa Mohača pobego pred turcima,onda će vas sve na koplja nabiti...Ja velim ovako." Tu je zbor počeo da malaksava pa je pop Jova požurio........ "Jedan par vi sa Kerekića odite na Gaj pa nasecite kolja pet koraka dugačkog,pravog i kraj zaoštrite,da ni jedno koplje nije više od rukohvata debelo.I na svako koplje nasecite i po dva mala od koraka i na kraj ih vežite.Pa ćemo ih u zemlju pobiti tu gdi ugri na kapiju na polje izlaze..." Tu se smeh zaori jer misliše da je pop poludeo...pa jedan doda "A nije ugar janje pa da ga na ražanj nabodeš za slavu" "A nisi ni ti janje"dodade pop Jova i nastavi"Pa opet blejiš" Tu se još glasniji smeh zaori,pa dodade pop "A ona družba sa Peča da poseče sve jasenove dva koraka dugački od pedlja hvata pa će vas popa naučiti kako se prave bosanski banski lukovi i strele.Navatajte gusaka i pataka jer orlova...nemamo...a ni gvoždja za vrhove . . ." "Naće se gvoždja u dobra kovača" razdera se uz smeh ostalih kovač Stevan "Ima u mene lanaca, prekovaću, samo mi dajte dva tri mlada momka da u meh duvaju..." "Ako vrhova bude"reče pop Jova "I ja ću ti još uz zurle pevati...pa kad lukove otešemo i kraj vate ih osušimo jer za nuždu dugog vremena nije...a vi na vrhove strela namočite kudelju u loj pa čekajte.I da ste gotovi za dve nedelje. Tako i bi družba se u redu i miru dade na posao,i pravo čudo bez svadje cike i pesama....Za dve nedelje beše gotovo. Tad se skupiše pa popa reče"Ja sm mator da vodim.ko da ja vodim nek vas vodi ne knez nego martolos Vidak.I on se sa turcima boja naučio." Tako je...zagrajaše sakupljeni. "Braćo" Povika Vidak...Za dva tri dana u nebo gledajte pa kad jesenja magla mesec puni pokrije da ste u ovom šumarku u najvećoj tišini samo muški sa kresivima za vatru i sa svim što reže i kolje.Ponesite lukove i dugačka i kratka kolja pa ćemo urediti svud kolja oko palanke a palićemo ih strelama dok se ne podgreju pa na nas udare,a tad će na kolja naletati pa kako koji padne a vi udrite odozdo.Ko odozgo udara,zapamtite u magli taj je Ugar. Tako se i razidjoše.Hvataše maglu tri dana pa najdeblju uhvatiše.Tad se brzoteče rastrčaše i sve u miru prikupiše na zborno mesto.Al ne lezi vraže racki, jedan od domaćih prizetova koji se prizetio kod Lukine udovice, ode kod Erdodija tu noć, i straža ga propusti i sve mu iznese... Kako i bi sva se kolja postave...i vatre male se počeše paliti,pa strele.Nevični lukovima letela je kud koja ali je poneka i do kule doletala.Uz božju pomoć posle sto tucadi strela vatra uhvati trsku na kuli i kula plane.Tad se otvoriše kapije utvrde. "Uraaaa,Uraaaa,Goriiii" derao se sav narod kad konjanici uprave na koplja,pa kad su im se na deset duži konja primakli ,a ko po suncu a ne najvećoj magli okrnuše levo i desno mada ih nisu videli i zaobidju koplja, tek se poneki konjanik i jedan od vitezova na krajnja koplja nabodoše, pa udariše po sred sredine naroda i sve do jutra sekoše i razgoniše.Retko je ko do šume utekao jer su konjanici nosili baklje i pobacali ih po polju kad su počeli seći.Oni najbrži branili su se na jednom brdu na samoj obali dunava, što posle ko zna zašto prozvaše Turski breg. Retko je ko pretekao do nekoliko njih sa Dobre zarad brzih nogu i manjka pameti. Ujutro su ugari žene i decu koji su smogli hrabrosti po svoje doći hvatali i žive u vatru bacali , a stare dedove koji za oružje nisu bili nagoniše da ih sve pokupe na kola i odnesu na Turski breg.Tako jadno završi njihova buna na ugare. Okolna sela su se po dolasku turaka brzo ugasila i sve je minulo u zaborav. BAČKA PALANKA MESTO POD CRVENIM SUNCEM nekoliko navoda o zaboravljenoj palanci Bačka Palanka nije beznačajno mesto na svetu koje je ime dobilo po paloj Anki.Bačka Palanka ima milenijumsku tradiciju koja seže unazad sve do prvih ljudskih naseobina u Panoniji.Ne treba da se olako odričemo istorijskog nasledja na kome bi nam pozavidele mnoge regije u okruženju samo zbog toga što klasična Nordijska istorijska škola o tome ništa ne govori.Oni pokušavaju da naše područje okarakterišu kao mesto bez kulturnog kontinuiteta.Nije baš tako.Kada je Palanka bila u punom procvatu, Novi Sad ni kao Racka varoš nije postojao a kamoli da uzme značajnijeg udela u kulturnom nasledju. Krajem XIX veka za istorijske spomenike na tlu Stare Palanke zainteresovao se jedan lekar, Matijas Bernhajm, radoznao čovek koji je svojom inteligencijom prevazilazio svoje savremenike palančane. On je na čudesan na čin stekao klasično obrazovanje, sa kojm je kao lekar došao u palanku. Znao je više stranih jezika, talentovan slikar i crtač, Bernhajm kao da je bio predodređejn da spomeničko nasledje sve tri Palanke otrgne od zaborava.Svest malih provinciskih gradića tek se budila.Godine 1883 završena su prva stručna iskopavanja na lokalitetu Turski breg, koje je vodio sa mladim Albrehtom Hitrekom,učenikom čuvenog italijanskog arheologa Anjelija De Rosija,i čitava Palanka počela je da govori o Onom doktoru i nekom njegovom koji su otkrili Hunsko kupatilo na Turskom bregu.Bernhajm je strasno želeo da pomogne Hitreku,ali Hitrek u zanosu svojih istraživačkih uspeha nije našao vremena za njega niti je pravilno shvatio njegovu vrednost.Slušao ga je rasejano i nadmeno,ne shvatajući,možda najumnijeg čoveka u Palanci. Takav propust nije načinio Šime Ljubić, prilikom otkopavanja Keltskog Opidijuma 1884 godine,na prostoru današnjeg Poloja.Bernhajm mu je asistirao, te je Ljubić odmah shvatio da pred sobom iako možda nema profesionalnog arheologa onda bar jednog strastvenog zanesenjaka,te ga je imenovao za stalnog poverenika družbe za očuvanje starina,koja je osnivala narodni muzej u u Somboru. Bernhajm kao da je samo to čekao,bacio se na posao i ostvario rezultate na Turskom bregu kakve niko nije ni sanjao.Od 15 marta 1885,kada je o svome otkriću upoznao Družbu ljubitelja starina u Somboru pa do 1907 kada je napustio Palanku, pogodjen sumnjičenjem za proneveru Krankkasse zanatske korporacije u Palanci, Bernhajm je napisao oko stotinu pisama krcatih zapažanjima o iskopinama .Pisma se i danas čuvaju u muzeju u Somboru. Njegova pisma nisu naišla na gotovo nikakav odjek medju arheolozima toga vremena.U Palanku su tek povremeno stizala gospoda, više avanturisti koji su posećivali doktora Bernhajma, a sve u nadi da će im on reći nešto više o mestima gde bi se možda moglo naći kakvo hunsko ili avarsko blago. U maju 1894 godine u Staru Palanku stigo je pozanti Zagrebački arheolog Josip Burnšmit, već visoko afirmisan kao istraživač post rimske kulture. Bernhajm ga je radosno dočekao i stavio na uvid prepise svojih pisama i zapise sa svojim zapažanjima.Burnšmita je u Palankama posebno zanimalo to što se jedna stara grafika koju je iskopao u Peštanskom arhivu savršeno poklapa sa situacijom toka Dunava, ali onakvog kakav je bio davno ,kakao je Bernhajm saznao, pre turaka.Burnšmit je tražio ostrvo blizu obale Dunava, na njegovom starom toku.Nije dugo trebalo da kao jedina moguća lokacija iskrsne Turski breg.Doktor Bernhajm je Burnšmitu stavio na raspolaganje sva svoja sredstva, neki upućeni su tvrdili da je u pitanju bio i novac od Krankkasse,za iskopavanja na Turskom brgu. Zahvatila ga je istraživačka groznica i zanemario je brigu o poverenim mu bolesnim Palančanima.Duboko je verovao da će Turski breg najzad da pokaže nešto što u svojim nedrima krije, ali je slučaj hteo da se iskopavanje završi sa potpunim neuspehom.Burnšmit je kopao na samom obodu Turskog brega koji se naslanjao na tok Dunava, pretpostavljajući pri tome da se tu mora nalaziti trag naselja.Nije slušao Bernhajmova uveravanja da se kompleks zgrada koje je on delimično otkopao, a seljaci razneli kamenje nalazi dvestotine metara prema severu. Bernhajm je dugo tugovao,verujući da je samo sticaj nesretnih okolnosti uticao na arheološki neuspeh.U pismu u kome se obraaćo društvu ljubitelja starina u Somboru sa setom ističe da od njegovog rada korisi ima samo palanački kamenorezac kome seljaci noću krišom na volovskim kolima odnose kamenje sa Turskog brega. Godine 1906, u zimu umre Lazi i Julki Palanačkoj kćerka jedinica, pred udaju, Marica, od neke bolesti, Tugovaše malo pa za par nedelja odu u Magistrat da tužbu protiv doktora Bernhajma podnesu. Magistrat na sledećoj sednici, pošto krivična stvar nije bila, a doktor ugledan, pozovu ga da se opravda.Doktor se odazvao.Ništa poricao nije, i za Krankkasu, i za radove na Turskom bregu, ali za tu bolest ni doktor leka nema, pa misli da nije kriv, da je učinio što je mogo, a na bogu je sudba, te da mu je svega dosta, da hoće natrag u Ilok, samo da posvršava papire i Kasu preda, te dok Magistrat drugog nek nadje. U Palanku je za godinu dana došao doktor Branislav Uvalić, koji je i ostao, a doktor Berhajm se vratio u Ilok,sa jednom torbom punom papira i lekarija,onako kako je u Palanku pre dvadeset i nešto godina i došao.Sam. Prilikom svečanog otvaranja Narodnog muzeja u Somboru, Palanka je dobila značajno mesto za pomen.Književnik Veljko Petrović,toga dvadesetog oktobra 1945 godine, svečano je otvorio obnovljeni Muzej grada Sombora.Za likovno odeljenje Milan Konjović preuzeo je na privremeno izlaganje galeriju slika Pavla Beljanskog. Zgrada u kojoj se nalazio Muzej šarenila se tih oktobarskih dana što od slika što od iz naftalina izvadjenih kostima i kompleta.Pa sloboda je...može se. Većina eksponata tek pre par dana izvučena je iz podruma gradske kuće gde su proveli rat.Gradski narodni odbor je kuću Lederer Jurija stavio na raspolaganje Gradskom muzeju.Književnik Jovan Herceg i slikari Konjević i Jenovac sačekivali su sugradjane i drage goste u predvorju.Mnoge sale vrvele su tematskim skupovima.Latenska grnčarija,Nekropole u Aradcu,nalazi bronzanog doba iz Bogojeva...Najznačajniji nalazi su posle publikovani...Samo jedan nalaz medju njima brzo je utonuo u zaborav.Kalnman Gubica držao je to predavanje o Turskom Bregu ,onome u Palanci... Mogila Turski Breg leži oko sedam kilometara severno od centra Bačke Palanke,na teritoriji nekadašnjeg potesa Vršuna kraj Golubnjaka .Nadmorska visina joj je 96 metara.Od letnjeg poljskog puta Bačka Palanka Obrovac udaljena je stotinak metara.Topografski broj joj je 234459 a katastarski 4179/3.Sama humka i njena neposredna okolina leže na državnom neplodnom zemljištu.Oko mogile su se radijalno nalazila rasprostrte pet manjih mogila koje je potpuno okružuju.Sravnjivanjem terena one su srasle u jednu-Turski breg.Mogile nisu prirodne naslage.Poslednja prirodna naslaga prostire se na visini od 90 metara a ostatak predstavlja ljudski artefakt, nabacivanje peska .Prva pretpostavka bila je da se tu nalazio jedan sistem utvrdjenja,na samoj gornjoj ivici korita Dunava sa severne strane.Pojedina probna sondiranja pokazala su,da su se ove mogle počev od petog veka koristile za sahranjivanje.Inače prilikom preseka mogile,na dubini od tri metra,nadjen je jedan pedalj širok i sa geološke tačke veoma interesantan sloj,belkasto siv.Bio je to sloj gašenog kreča. Mogila Turski breg leži na ravnom terenu, dublja mesta sa severne strane nekada su bila močvarnio glibovi ali su tokom vremena sravnjena i popunjena dunavskim peskom.U neposrednoj blizini, na par kilometara jugoistočno od mogile, mogu se zapaziti ostaci srednjevekovnog samostana i kasnije priručne zemljane utvrde.Već za vreme Huna počela je Avarska migracija u ove krajeve,a u šestom veku zapaža se i jače slovensko prisustvo.Posle njih su došli madjari oko 896 godine.Kumani se fragmentarno javljaju kao bratski narod,tokom narednih vekova,za šta nam svedoči i reč Kum,za najbližeg duhovnog srodnika.Tatari su Kumane desetkovali. Za vreme bune Djerdja Dože ovaj kraj je samo fragmentarno ali krvavo dotaknut.Pobunjenici su ubijali spahije gde su i kako su stigli.Posle Mohačke bitke i ovaj kraj je doticala vlast Jovana Nenada.Njegovo ime vezuje se za prve pokušaje ujedinjenja slovena.Oko 1541 godine ovi krajevi potpuo potpadaju pod tursku vlast, mada je tursko prisustvo i ranije bilo primetno.U Bačkoj nahiji spominje se mesto Kereki sa dvadeset tri oporezovane kuće i Taamana sa trideset oporezovanih kuća.Za turskog vremena zabeležena je vidna uloga pustare Dobre ,u ritu .Za vreme turske najezde u te ritove narod se sklanjao bežeći od divljih ordija.U nepristupačnim ritovima traženo je utočište.Posle proterivanja turaka 1687 godine,ovde je postojala vojna granica koja je potpadala pod Varadinski generalat.Ovde su vojsku služili srbi ,šokci i bunjevci koji su doseljeni iz Bosne i Hercegovine.Posle ukidanja granice 1741 godine ovi prostori prešli su delom u spahiluke a delom u komorske pustare,neplodno zemljište. Najočiglednije je pretpostaviti,da je na Turskom bregu,kao dominantnoj mogili,smeštena neka velikaška grobnica,posle koje se formiralo još njih,sondiranje terena je dokazalo pojavu kostura i u najdubljim slojevima.Nadejni predmeti dokazuju da su ovde živeli Avari i Sloveni a potom i Madjari.Tako je nastao problem,kako presecanjem slojeva tačno utvrditi kome koji grobovi pripadaju.Na uzvisini Turskog brega nadjeni su ostaci velike kamene gradjevine,zidane kamenom sa fruške gore,što je dodatno komplikovalo dalja iskopavanja.Gradjevina se nalazila na visini od 92 metra, četiri metra ispd nivoa visine sadašnjeg brega.Prilikom iskopavanja Turskog Brega postavlja se zadatak naučno dokazati poreklo kamene gradjevine, izvršiti velika kompleksna ispitivanja i iskoristiti ovu priliku za uzdizanje mladih arheologa,tu gde je teren neobično bogat,a stručnjaka srazmerno malo.Organizacione radove je vršio dr.Miodrag Grbić, koji je i upravljao iskopavanjima 1938 godine.Po njegovim uputstvima i pod rukovodstvom Olge Šafarik,na vrhu Turskog Brega iskopana je jedna sonda skroz do ostataka kamene gradjevine. U proleće 1954 godine dospela je u gradski Muzej u Somboru jedna zdela, fragmenti slomljene sablje Ordinke, i pola tuceta bronzanih okova za kajase od sablje.Darodavac, starija gospodja iz Palanke, otkrila je navedene predmete prekopavajući Jaroš severoistočno od Turskog brega na dva kilomera od Zečkog puta koji je vodio na Ristića salaš. Nalazište se nalazi u ataru, severno od centra grada,a u neposrednoj blizini mesta na kome je postavljen stari drveni krst.Na mestu krsta nalazili su se u kasnom srednjem i ranom novom veku Benediktinska opatija i kasnije manastir Sv.Mrate.Iskopavanja je vršio gradski muzej iz Sombora. Za srednjevekvni manastir sv.Đorđa zna se samo toliko da se nalazio na par kilomeara od toka dunava negde imedju Turskog brega i pustare Dobre,duboko u močvarnom delu atara i da se jednim svojim delom naslanjao na južnu stranu puta Bač Varadin.Nekad je smatrano da je Manasir morao bii na uzviisni,ali otkrićem paganskih naseobina i grobnica oko najvišeg dela Turskog brega koji se činio najpogodnijim od toga se odustalo.U petnaestom veku,zbog sve jače opasnosti od nadiranja turaka oko manasira je iskopan duboki šanac,i na brzinu podignut jako loše sazidani bedem.Manastir je bio pod Bačkom biskupijom,a posle jula 1526 godine kada su turci sa jačim snagama prodrli i zauzeli Varadin i sam manastir je zauzet i spaljen a monasi mahom stariji pobijeni,j er je mladja bratija sa oružjem i manastirskim stvarima otišla gore na sever gde turci još nisu stigli.Posle stišavanja turske najezde manastir je obnavljan, ali od strane srpskog doseljenog stanovništva,od dole iz stare Srbije.Posle Karlovačkog mira,kad turci više nikad nisu kročili u ove krajeve,iz obesti i osvete u odlasku su razrušili manastir do temelja.Tako mu je nestao svaki trag,zarastao je u gusto žbunje sa ponekim drvetom.Samo se na nekim mestima,mogu videti sa leve i desne strane puta nekadašnje manastirske glavne kapije,odmah do starog drvenog krsta i ostaci zida od rimske opeke. Prvi zapisi govore da se na tom mestu nalazila Benedikinska opatija,posvećena svetom Đorđu,koja je osnovana kao susedna Belakutskoj opatiji u Varadinu,i kao takva se nalazi na spisku poseda Bele IV.Po zapisima,nalazimo da je u opatiji bila i kapelica koja je posvećena blaženij devici Mariji,pa se predpostavlja da je i nekoliko sesara stolovalo unuar zidina.Tragove prisustva Manastirskog života nalazimo i u spisima sa rasprave o graničnom sporu izmedju Kaločke i Pečujske nadbiskupije,Opat Anastas je 1253 kao poslanik opatije boravio kod pape u Asiziju.Kasniji Opat Nikola je bio čuven kao pavnik i dobar poznavalac jeretičkih pitanja i spora oko upotrebe oružja.Opat se i 1309 godine pominje sa poštovanjem kao jedan od reformatora Benediktinskog reda.O bogatstvu opatije svedoči i Opat GRGUR koji se na spisku poreznika navodi sa 5!/2 zlatnih maraka papskog poreza.Jedno vreme nema nikakvih podaaka o opatiji, jer su turski osvajači sve češće pljačkali njene posede.Opatija traži zaštitu pape Pavla II 1467 godine ali ni papska zaštita ne može da sačuva opatiju od daljnjeg propadanja,pa je ubrzo opatija pripojena Bačkoj biskupiji.Bratija je pod pretnjom raspštanja počela da pravi nered i neki od braće su se odmenuli.Red su zavela mala braća iz Bača,pokrenula radove na učvršćivanju zidina a iskopan je i dubok šanac.Spolja su zidine od zemlje pojačane pougljenim deblima učvršćeni zidovi.Na Južnoj strani,koj agled na dunav sazidani su i mali bunkeri sa nišanskim otvorima.Jedno vreme je izgleda u opatiji boravila i posada Kralja Vladislava,a kao pomoćne trupe i srpska pešadija i martolosi despota Jovana Brankovića,do njegove smeti 1502 kada su se rasuli jer je Vladislav njegove posede razdelio ugarima,medju i kojima i Peč,Dobru,i Kereki grofovima Erdodima.Opatija je tada konačno postala izgubljena za Benediktinski red.Posada je pretvorila u jedanmali kastrum,a samo kapelica svedoči o nekadašnjem sjaju opatije.Posle osvajanja Varadina 1526 godine od strane velikog vezira Ibrahim paše i njegovog nadiranja prema posedima grofa Lovre u Iloku najverovatnije je i opatija konačno doživela svoj kraj.O tome svedoče i nalazi izlomljene grnčarije ,fragmentarni nalazi slomljenog oružja i strelica kao i sloj pepela i katrana. Posle upada turaka Bačka i Varadinska biskupija spominju se samo tobože.Turci su uveli svoju nahijsku upravu.Pod turcima je predeo koji pokriva pustaru Dobru i Kereki označen kao spahiski posed,ali sa malobrojnim stanovništvom.Kereki je plaćao zajedno sa Pečom i Dobrom dažbinu Bačkom Paši sa dva tuga, Hajvazu, i to samo u akčama, što govori o siromaštvu stanovništva.Posle isterivanja turaka austriski vojni savet je doneo odluku da se ruševine i gradja malog čardaka koji su pretekli od negdanje opatije dodele naseljenicima srbima,koji su tu navrat nanos sazidali bogomolju s.Velikomučenika Mrate, cara Lazara, ali je ona u buni Tome Rakocija sravnjena sa zemljom i više nije obnavljana. Dunav se tada bio povukao daleko na jug,kao i naselja za njim i od tada sve pada u zaborav.O postojanju naselja svedoči jedino mali drvni krst u sredini atara,na jedva primetnom uzviđenju obraslom ringlovima i zovom. BAČKA PALANKA MESTO POD CRVENIM SUNCEM u jednoj od priča iz starog arhiva BAČKA PALANKA,da ne ostane mesto pod crvenim suncem u kome se ništa i ama baš ništa nije dogodilo.Osim toga što su se oko nje vodile borbe, osim što je padala iz ruke u ruku, osim što je uvek bila i ostala palanka, običan pogranični grad sa dobrim vrednim i poštenim ljudima.Evo prenosim Vam jednu priču iskopanu iz Vojvodjanskog arhiva.Govori o vremenu neposredno posle Mohačke bitke pa sve do konačnog posedanja našeg kraja od strane turaka.U palanci su tada živeli Srbi,Jevrejski i grčki trgovci i nešto malo ugara. PROSTOR SADAŠNJE STARE PALANKE ZEČKI BREG,1527 godina Zemljana utvrda se ni po čemu nije razlikovala od svih pograničnih karaula toga doba.Na brežuljku tik uz Dunav,danas poznatiji kao Zečka greda nalazio se četvorougaoni prostor sa dve kapije.Jedna prema Dunavu i velika kapija prema gradu,u kome se nalazio veoma visok dvorac i pored njega sud.Utvrda je bila opasana dubokim i širokim jarkom preko koga je postavljen pokretni most a šikara u dužini od jednog strelometa tatarskih lukova,negde oko četrsto koraka bila je iskrčena i trava košena da se moglo jasno izdaleka videti ko palanki prilazi.Pre nego bi se stiglo u varoš morao se preći široki most sa Dunavske strane a zatim iz varoši još jedan pokretni most koji je vodio u samu palanku.Kod mosta se nalazilo oko pedesetak šatora i malih drvenih radnji,jedna gostionica i jedna crkva.U varoši su dva dela pripadala ugarima a dva srbima.Nalazilo se oko tristotine lepih kuća.U otmenim kućama fragmentarno su nalaženi čak i tragovi kupatila.Posle propasti Ugarske vojske kod Mohača i predaje Bača,Feldjhaze i Bukina ni turci oko Utvrde nisu bili retkost ali je od ugara nisu zaposedali. Čim su čuli da su turci potukli ugre i ušli u Budim veselju naroda nije bilo kraja i u Peču i Kerekiju i Bukiju i na Dobroj i sve do gore do Sent Ivana. Pa kad je prvi val veselja minuo, stadoše da vide kako će se u utvrdi izmeniti ugari i turci.Mine nekoliko dana od kad je tatar doneo Varadinskim putem vest.Tada se narod dade u komešanje i na skupu na sred Peča jedan od starijih reče, "Da mi sa ugarima ovdašnjim svršimo,jer kad turci dodju oni će se nji oma predati pa ćemo biti sluge i ugarima što će se poturčiti i turcima, ja velim da se ta njiova utvrda popali a oni po noćom pokolju dok još naše zlato i srebro nisu odneli il dok ih se turci nisu dokopali" "To je valjano reći..."dodade pop Jova ,koji je davno iz preka,još dok je despot Jovan Branković živ bio,niko ne pamti, iz Turske ispod dunava došao."Vidite utvrdu ko na dlanu sa jedne strane voda sa druge posečeno drveće ukrug oko palanke tristo...ma petstotina koraka,sve se vidi i ko kolju i ko dvoru prilazi.A sa one njiove drvene kule u sred srede palanke vidi se i dalje.Tamo gde su strelci najopasniji jer strela lako može do dole.Dal imaju top pa ga kriju za nedaj bože,to ne verujem al se od ugara svemu može nadati.Utvrda je sto koraka u krug koljem opasana oko kule na dva izlaza jedan na dunav i jedan na put za Varadin.Mi ugrima onog pogana Geze Erdodija ništa unutri ne možemo.Valja ih napolje izmamiti." Svi su slušali popove reči a najkivniji su bili oni najmladji.Kako je pop Jova i starini i knjizi vičan bio mimo svih njih...slušali su ga otvorenih usta. "Pa ja velim ovako..."dodade pop Jova "Oni unutra malih lukova imaju,onih tataranski što na petsto koraka čoveka i konja probijaju nisam zametio.A onaj bedem oko utvrde onaj prvi sa koljima dok još do palanke niste došli što je ko čovek visok do njega dobacuju.Ako se palanka uzbuni i vi se na bedemu nadjete sve će vas ugri poskidati.A ako se zateknu i ona tridesetina na konjima i Erdodijeva bratija od pola tuceta vitezova i onaj Šarkanj što je sa Mohača pobego pred turcima,onda će vas sve na koplja nabiti...Ja velim ovako." Tu je zbor počeo da malaksava pa je pop Jova požurio........ "Jedan par vi sa Kerekića odite na Gaj pa nasecite kolja pet koraka dugačkog,pravog i kraj zaoštrite,da ni jedno koplje nije više od rukohvata debelo.I na svako koplje nasecite i po dva mala od koraka i na kraj ih vežite.Pa ćemo ih u zemlju pobiti tu gdi ugri na kapiju na polje izlaze..." Tu se smeh zaori jer misliše da je pop poludeo...pa jedan doda "A nije ugar janje pa da ga na ražanj nabodeš za slavu" "A nisi ni ti janje"dodade pop Jova i nastavi"Pa opet blejiš" Tu se još glasniji smeh zaori,pa dodade pop "A ona družba sa Peča da poseče sve jasenove dva koraka dugački od pedlja hvata pa će vas popa naučiti kako se prave bosanski banski lukovi i strele.Navatajte gusaka i pataka jer orlova...nemamo...a ni gvoždja za vrhove . . ." "Naće se gvoždja u dobra kovača" razdera se uz smeh ostalih kovač Stevan "Ima u mene lanaca, prekovaću, samo mi dajte dva tri mlada momka da u meh duvaju..." "Ako vrhova bude"reče pop Jova "I ja ću ti još uz zurle pevati...pa kad lukove otešemo i kraj vate ih osušimo jer za nuždu dugog vremena nije...a vi na vrhove strela namočite kudelju u loj pa čekajte.I da ste gotovi za dve nedelje. Tako i bi družba se u redu i miru dade na posao,i pravo čudo bez svadje cike i pesama....Za dve nedelje beše gotovo. Tad se skupiše pa popa reče"Ja sm mator da vodim.ko da ja vodim nek vas vodi ne knez nego martolos Vidak.I on se sa turcima boja naučio." Tako je...zagrajaše sakupljeni. "Braćo" Povika Vidak...Za dva tri dana u nebo gledajte pa kad jesenja magla mesec puni pokrije da ste u ovom šumarku u najvećoj tišini samo muški sa kresivima za vatru i sa svim što reže i kolje.Ponesite lukove i dugačka i kratka kolja pa ćemo urediti svud kolja oko palanke a palićemo ih strelama dok se ne podgreju pa na nas udare,a tad će na kolja naletati pa kako koji padne a vi udrite odozdo.Ko odozgo udara,zapamtite u magli taj je Ugar. Tako se i razidjoše.Hvataše maglu tri dana pa najdeblju uhvatiše.Tad se brzoteče rastrčaše i sve u miru prikupiše na zborno mesto.Al ne lezi vraže racki, jedan od domaćih prizetova koji se prizetio kod Lukine udovice, ode kod Erdodija tu noć, i straža ga propusti i sve mu iznese... Kako i bi sva se kolja postave...i vatre male se počeše paliti,pa strele.Nevični lukovima letela je kud koja ali je poneka i do kule doletala.Uz božju pomoć posle sto tucadi strela vatra uhvati trsku na kuli i kula plane.Tad se otvoriše kapije utvrde. "Uraaaa,Uraaaa,Goriiii" derao se sav narod kad konjanici uprave na koplja,pa kad su im se na deset duži konja primakli ,a ko po suncu a ne najvećoj magli okrnuše levo i desno mada ih nisu videli i zaobidju koplja, tek se poneki konjanik i jedan od vitezova na krajnja koplja nabodoše, pa udariše po sred sredine naroda i sve do jutra sekoše i razgoniše.Retko je ko do šume utekao jer su konjanici nosili baklje i pobacali ih po polju kad su počeli seći.Oni najbrži branili su se na jednom brdu na samoj obali dunava, što posle ko zna zašto prozvaše Turski breg. Retko je ko pretekao do nekoliko njih sa Dobre zarad brzih nogu i manjka pameti. Ujutro su ugari žene i decu koji su smogli hrabrosti po svoje doći hvatali i žive u vatru bacali , a stare dedove koji za oružje nisu bili nagoniše da ih sve pokupe na kola i odnesu na Turski breg.Tako jadno završi njihova buna na ugare. Okolna sela su se po dolasku turaka brzo ugasila i sve je minulo u zaborav. BAČKA PALANKA MESTO POD CRVENIM SUNCEM nekoliko navoda o zaboravljenoj palanci Bačka Palanka nije beznačajno mesto na svetu koje je ime dobilo po paloj Anki.Bačka Palanka ima milenijumsku tradiciju koja seže unazad sve do prvih ljudskih naseobina u Panoniji.Ne treba da se olako odričemo istorijskog nasledja na kome bi nam pozavidele mnoge regije u okruženju samo zbog toga što klasična Nordijska istorijska škola o tome ništa ne govori.Oni pokušavaju da naše područje okarakterišu kao mesto bez kulturnog kontinuiteta.Nije baš tako.Kada je Palanka bila u punom procvatu, Novi Sad ni kao Racka varoš nije postojao a kamoli da uzme značajnijeg udela u kulturnom nasledju. Krajem XIX veka za istorijske spomenike na tlu Stare Palanke zainteresovao se jedan lekar, Matijas Bernhajm, radoznao čovek koji je svojom inteligencijom prevazilazio svoje savremenike palančane. On je na čudesan na čin stekao klasično obrazovanje, sa kojm je kao lekar došao u palanku. Znao je više stranih jezika, talentovan slikar i crtač, Bernhajm kao da je bio predodređejn da spomeničko nasledje sve tri Palanke otrgne od zaborava.Svest malih provinciskih gradića tek se budila.Godine 1883 završena su prva stručna iskopavanja na lokalitetu Turski breg, koje je vodio sa mladim Albrehtom Hitrekom,učenikom čuvenog italijanskog arheologa Anjelija De Rosija,i čitava Palanka počela je da govori o Onom doktoru i nekom njegovom koji su otkrili Hunsko kupatilo na Turskom bregu.Bernhajm je strasno želeo da pomogne Hitreku,ali Hitrek u zanosu svojih istraživačkih uspeha nije našao vremena za njega niti je pravilno shvatio njegovu vrednost.Slušao ga je rasejano i nadmeno,ne shvatajući,možda najumnijeg čoveka u Palanci. Takav propust nije načinio Šime Ljubić, prilikom otkopavanja Keltskog Opidijuma 1884 godine,na prostoru današnjeg Poloja.Bernhajm mu je asistirao, te je Ljubić odmah shvatio da pred sobom iako možda nema profesionalnog arheologa onda bar jednog strastvenog zanesenjaka,te ga je imenovao za stalnog poverenika družbe za očuvanje starina,koja je osnivala narodni muzej u u Somboru. Bernhajm kao da je samo to čekao,bacio se na posao i ostvario rezultate na Turskom bregu kakve niko nije ni sanjao.Od 15 marta 1885,kada je o svome otkriću upoznao Družbu ljubitelja starina u Somboru pa do 1907 kada je napustio Palanku, pogodjen sumnjičenjem za proneveru Krankkasse zanatske korporacije u Palanci, Bernhajm je napisao oko stotinu pisama krcatih zapažanjima o iskopinama .Pisma se i danas čuvaju u muzeju u Somboru. Njegova pisma nisu naišla na gotovo nikakav odjek medju arheolozima toga vremena.U Palanku su tek povremeno stizala gospoda, više avanturisti koji su posećivali doktora Bernhajma, a sve u nadi da će im on reći nešto više o mestima gde bi se možda moglo naći kakvo hunsko ili avarsko blago. U maju 1894 godine u Staru Palanku stigo je pozanti Zagrebački arheolog Josip Burnšmit, već visoko afirmisan kao istraživač post rimske kulture. Bernhajm ga je radosno dočekao i stavio na uvid prepise svojih pisama i zapise sa svojim zapažanjima.Burnšmita je u Palankama posebno zanimalo to što se jedna stara grafika koju je iskopao u Peštanskom arhivu savršeno poklapa sa situacijom toka Dunava, ali onakvog kakav je bio davno ,kakao je Bernhajm saznao, pre turaka.Burnšmit je tražio ostrvo blizu obale Dunava, na njegovom starom toku.Nije dugo trebalo da kao jedina moguća lokacija iskrsne Turski breg.Doktor Bernhajm je Burnšmitu stavio na raspolaganje sva svoja sredstva, neki upućeni su tvrdili da je u pitanju bio i novac od Krankkasse,za iskopavanja na Turskom brgu. Zahvatila ga je istraživačka groznica i zanemario je brigu o poverenim mu bolesnim Palančanima.Duboko je verovao da će Turski breg najzad da pokaže nešto što u svojim nedrima krije, ali je slučaj hteo da se iskopavanje završi sa potpunim neuspehom.Burnšmit je kopao na samom obodu Turskog brega koji se naslanjao na tok Dunava, pretpostavljajući pri tome da se tu mora nalaziti trag naselja.Nije slušao Bernhajmova uveravanja da se kompleks zgrada koje je on delimično otkopao, a seljaci razneli kamenje nalazi dvestotine metara prema severu. Bernhajm je dugo tugovao,verujući da je samo sticaj nesretnih okolnosti uticao na arheološki neuspeh.U pismu u kome se obraaćo društvu ljubitelja starina u Somboru sa setom ističe da od njegovog rada korisi ima samo palanački kamenorezac kome seljaci noću krišom na volovskim kolima odnose kamenje sa Turskog brega. Godine 1906, u zimu umre Lazi i Julki Palanačkoj kćerka jedinica, pred udaju, Marica, od neke bolesti, Tugovaše malo pa za par nedelja odu u Magistrat da tužbu protiv doktora Bernhajma podnesu. Magistrat na sledećoj sednici, pošto krivična stvar nije bila, a doktor ugledan, pozovu ga da se opravda.Doktor se odazvao.Ništa poricao nije, i za Krankkasu, i za radove na Turskom bregu, ali za tu bolest ni doktor leka nema, pa misli da nije kriv, da je učinio što je mogo, a na bogu je sudba, te da mu je svega dosta, da hoće natrag u Ilok, samo da posvršava papire i Kasu preda, te dok Magistrat drugog nek nadje. U Palanku je za godinu dana došao doktor Branislav Uvalić, koji je i ostao, a doktor Berhajm se vratio u Ilok,sa jednom torbom punom papira i lekarija,onako kako je u Palanku pre dvadeset i nešto godina i došao.Sam. Prilikom svečanog otvaranja Narodnog muzeja u Somboru, Palanka je dobila značajno mesto za pomen.Književnik Veljko Petrović,toga dvadesetog oktobra 1945 godine, svečano je otvorio obnovljeni Muzej grada Sombora.Za likovno odeljenje Milan Konjović preuzeo je na privremeno izlaganje galeriju slika Pavla Beljanskog. Zgrada u kojoj se nalazio Muzej šarenila se tih oktobarskih dana što od slika što od iz naftalina izvadjenih kostima i kompleta.Pa sloboda je...može se. Većina eksponata tek pre par dana izvučena je iz podruma gradske kuće gde su proveli rat.Gradski narodni odbor je kuću Lederer Jurija stavio na raspolaganje Gradskom muzeju.Književnik Jovan Herceg i slikari Konjević i Jenovac sačekivali su sugradjane i drage goste u predvorju.Mnoge sale vrvele su tematskim skupovima.Latenska grnčarija,Nekropole u Aradcu,nalazi bronzanog doba iz Bogojeva...Najznačajniji nalazi su posle publikovani...Samo jedan nalaz medju njima brzo je utonuo u zaborav.Kalnman Gubica držao je to predavanje o Turskom Bregu ,onome u Palanci... Mogila Turski Breg leži oko sedam kilometara severno od centra Bačke Palanke,na teritoriji nekadašnjeg potesa Vršuna kraj Golubnjaka .Nadmorska visina joj je 96 metara.Od letnjeg poljskog puta Bačka Palanka Obrovac udaljena je stotinak metara.Topografski broj joj je 234459 a katastarski 4179/3.Sama humka i njena neposredna okolina leže na državnom neplodnom zemljištu.Oko mogile su se radijalno nalazila rasprostrte pet manjih mogila koje je potpuno okružuju.Sravnjivanjem terena one su srasle u jednu-Turski breg.Mogile nisu prirodne naslage.Poslednja prirodna naslaga prostire se na visini od 90 metara a ostatak predstavlja ljudski artefakt, nabacivanje peska .Prva pretpostavka bila je da se tu nalazio jedan sistem utvrdjenja,na samoj gornjoj ivici korita Dunava sa severne strane.Pojedina probna sondiranja pokazala su,da su se ove mogle počev od petog veka koristile za sahranjivanje.Inače prilikom preseka mogile,na dubini od tri metra,nadjen je jedan pedalj širok i sa geološke tačke veoma interesantan sloj,belkasto siv.Bio je to sloj gašenog kreča. Mogila Turski breg leži na ravnom terenu, dublja mesta sa severne strane nekada su bila močvarnio glibovi ali su tokom vremena sravnjena i popunjena dunavskim peskom.U neposrednoj blizini, na par kilometara jugoistočno od mogile, mogu se zapaziti ostaci srednjevekovnog samostana i kasnije priručne zemljane utvrde.Već za vreme Huna počela je Avarska migracija u ove krajeve,a u šestom veku zapaža se i jače slovensko prisustvo.Posle njih su došli madjari oko 896 godine.Kumani se fragmentarno javljaju kao bratski narod,tokom narednih vekova,za šta nam svedoči i reč Kum,za najbližeg duhovnog srodnika.Tatari su Kumane desetkovali. Za vreme bune Djerdja Dože ovaj kraj je samo fragmentarno ali krvavo dotaknut.Pobunjenici su ubijali spahije gde su i kako su stigli.Posle Mohačke bitke i ovaj kraj je doticala vlast Jovana Nenada.Njegovo ime vezuje se za prve pokušaje ujedinjenja slovena.Oko 1541 godine ovi krajevi potpuo potpadaju pod tursku vlast, mada je tursko prisustvo i ranije bilo primetno.U Bačkoj nahiji spominje se mesto Kereki sa dvadeset tri oporezovane kuće i Taamana sa trideset oporezovanih kuća.Za turskog vremena zabeležena je vidna uloga pustare Dobre ,u ritu .Za vreme turske najezde u te ritove narod se sklanjao bežeći od divljih ordija.U nepristupačnim ritovima traženo je utočište.Posle proterivanja turaka 1687 godine,ovde je postojala vojna granica koja je potpadala pod Varadinski generalat.Ovde su vojsku služili srbi ,šokci i bunjevci koji su doseljeni iz Bosne i Hercegovine.Posle ukidanja granice 1741 godine ovi prostori prešli su delom u spahiluke a delom u komorske pustare,neplodno zemljište. Najočiglednije je pretpostaviti,da je na Turskom bregu,kao dominantnoj mogili,smeštena neka velikaška grobnica,posle koje se formiralo još njih,sondiranje terena je dokazalo pojavu kostura i u najdubljim slojevima.Nadejni predmeti dokazuju da su ovde živeli Avari i Sloveni a potom i Madjari.Tako je nastao problem,kako presecanjem slojeva tačno utvrditi kome koji grobovi pripadaju.Na uzvisini Turskog brega nadjeni su ostaci velike kamene gradjevine,zidane kamenom sa fruške gore,što je dodatno komplikovalo dalja iskopavanja.Gradjevina se nalazila na visini od 92 metra, četiri metra ispd nivoa visine sadašnjeg brega.Prilikom iskopavanja Turskog Brega postavlja se zadatak naučno dokazati poreklo kamene gradjevine, izvršiti velika kompleksna ispitivanja i iskoristiti ovu priliku za uzdizanje mladih arheologa,tu gde je teren neobično bogat,a stručnjaka srazmerno malo.Organizacione radove je vršio dr.Miodrag Grbić, koji je i upravljao iskopavanjima 1938 godine.Po njegovim uputstvima i pod rukovodstvom Olge Šafarik,na vrhu Turskog Brega iskopana je jedna sonda skroz do ostataka kamene gradjevine. U proleće 1954 godine dospela je u gradski Muzej u Somboru jedna zdela, fragmenti slomljene sablje Ordinke, i pola tuceta bronzanih okova za kajase od sablje.Darodavac, starija gospodja iz Palanke, otkrila je navedene predmete prekopavajući Jaroš severoistočno od Turskog brega na dva kilomera od Zečkog puta koji je vodio na Ristića salaš. Nalazište se nalazi u ataru, severno od centra grada,a u neposrednoj blizini mesta na kome je postavljen stari drveni krst.Na mestu krsta nalazili su se u kasnom srednjem i ranom novom veku Benediktinska opatija i kasnije manastir Sv.Mrate.Iskopavanja je vršio gradski muzej iz Sombora. Za srednjevekvni manastir sv.Đorđa zna se samo toliko da se nalazio na par kilomeara od toka dunava negde imedju Turskog brega i pustare Dobre,duboko u močvarnom delu atara i da se jednim svojim delom naslanjao na južnu stranu puta Bač Varadin.Nekad je smatrano da je Manasir morao bii na uzviisni,ali otkrićem paganskih naseobina i grobnica oko najvišeg dela Turskog brega koji se činio najpogodnijim od toga se odustalo.U petnaestom veku,zbog sve jače opasnosti od nadiranja turaka oko manasira je iskopan duboki šanac,i na brzinu podignut jako loše sazidani bedem.Manastir je bio pod Bačkom biskupijom,a posle jula 1526 godine kada su turci sa jačim snagama prodrli i zauzeli Varadin i sam manastir je zauzet i spaljen a monasi mahom stariji pobijeni,j er je mladja bratija sa oružjem i manastirskim stvarima otišla gore na sever gde turci još nisu stigli.Posle stišavanja turske najezde manastir je obnavljan, ali od strane srpskog doseljenog stanovništva,od dole iz stare Srbije.Posle Karlovačkog mira,kad turci više nikad nisu kročili u ove krajeve,iz obesti i osvete u odlasku su razrušili manastir do temelja.Tako mu je nestao svaki trag,zarastao je u gusto žbunje sa ponekim drvetom.Samo se na nekim mestima,mogu videti sa leve i desne strane puta nekadašnje manastirske glavne kapije,odmah do starog drvenog krsta i ostaci zida od rimske opeke. Prvi zapisi govore da se na tom mestu nalazila Benedikinska opatija,posvećena svetom Đorđu,koja je osnovana kao susedna Belakutskoj opatiji u Varadinu,i kao takva se nalazi na spisku poseda Bele IV.Po zapisima,nalazimo da je u opatiji bila i kapelica koja je posvećena blaženij devici Mariji,pa se predpostavlja da je i nekoliko sesara stolovalo unuar zidina.Tragove prisustva Manastirskog života nalazimo i u spisima sa rasprave o graničnom sporu izmedju Kaločke i Pečujske nadbiskupije,Opat Anastas je 1253 kao poslanik opatije boravio kod pape u Asiziju.Kasniji Opat Nikola je bio čuven kao pavnik i dobar poznavalac jeretičkih pitanja i spora oko upotrebe oružja.Opat se i 1309 godine pominje sa poštovanjem kao jedan od reformatora Benediktinskog reda.O bogatstvu opatije svedoči i Opat GRGUR koji se na spisku poreznika navodi sa 5!/2 zlatnih maraka papskog poreza.Jedno vreme nema nikakvih podaaka o opatiji, jer su turski osvajači sve češće pljačkali njene posede.Opatija traži zaštitu pape Pavla II 1467 godine ali ni papska zaštita ne može da sačuva opatiju od daljnjeg propadanja,pa je ubrzo opatija pripojena Bačkoj biskupiji.Bratija je pod pretnjom raspštanja počela da pravi nered i neki od braće su se odmenuli.Red su zavela mala braća iz Bača,pokrenula radove na učvršćivanju zidina a iskopan je i dubok šanac.Spolja su zidine od zemlje pojačane pougljenim deblima učvršćeni zidovi.Na Južnoj strani,koj agled na dunav sazidani su i mali bunkeri sa nišanskim otvorima.Jedno vreme je izgleda u opatiji boravila i posada Kralja Vladislava,a kao pomoćne trupe i srpska pešadija i martolosi despota Jovana Brankovića,do njegove smeti 1502 kada su se rasuli jer je Vladislav njegove posede razdelio ugarima,medju i kojima i Peč,Dobru,i Kereki grofovima Erdodima.Opatija je tada konačno postala izgubljena za Benediktinski red.Posada je pretvorila u jedanmali kastrum,a samo kapelica svedoči o nekadašnjem sjaju opatije.Posle osvajanja Varadina 1526 godine od strane velikog vezira Ibrahim paše i njegovog nadiranja prema posedima grofa Lovre u Iloku najverovatnije je i opatija konačno doživela svoj kraj.O tome svedoče i nalazi izlomljene grnčarije ,fragmentarni nalazi slomljenog oružja i strelica kao i sloj pepela i katrana. Posle upada turaka Bačka i Varadinska biskupija spominju se samo tobože.Turci su uveli svoju nahijsku upravu.Pod turcima je predeo koji pokriva pustaru Dobru i Kereki označen kao spahiski posed,ali sa malobrojnim stanovništvom.Kereki je plaćao zajedno sa Pečom i Dobrom dažbinu Bačkom Paši sa dva tuga, Hajvazu, i to samo u akčama, što govori o siromaštvu stanovništva.Posle isterivanja turaka austriski vojni savet je doneo odluku da se ruševine i gradja malog čardaka koji su pretekli od negdanje opatije dodele naseljenicima srbima,koji su tu navrat nanos sazidali bogomolju s.Velikomučenika Mrate, cara Lazara, ali je ona u buni Tome Rakocija sravnjena sa zemljom i više nije obnavljana. Dunav se tada bio povukao daleko na jug,kao i naselja za njim i od tada sve pada u zaborav.O postojanju naselja svedoči jedino mali drvni krst u sredini atara,na jedva primetnom uzviđenju obraslom ringlovima i zovom. Postoji nekoliko tvrdnji o tome koja velka istorijska ličnost leži u centru mogile Turski breg, pominje se čak i Atila kralj huna, ali o tome drugi put.
Posted on: Thu, 18 Jul 2013 22:00:53 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015