Danas je sreda, 17. jul. Do kraja godine ima 167 dana. Dogodilo se na današnji dan: Rodjendani mojih prijatelja: Леонтина Фараго 1790 - Umro je škotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije uz Dejvida Rikarda, čija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasičnom. Naglašavao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku između proizvodnog i neproizvodnog rada. 1912 - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajnštajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je više od 500 matematičkih radova, izučavao je analitičku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matematičku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osnivača topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike Džejmsa Maksvela, matematičke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kritičku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i opštom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: "Nauka i hipoteza", "Vrednost nauke", "Nauka i metoda", "Nove metode nebeske mehanike I-III". 1917 - Na talasu antinemačkih osećanja u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska kuća promenila je ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Britanska kraljevska porodica je nemačkog porekla pa je tada njihovo zvanično prezime promenjeno, a uzeli su novo po nazivu kraljevske palate u blizini Londona. 1918 - Ubijen je ruski car Nikolaj II Romanov, poslednji monarh Rusije. Vladao je od 1894. do abdikacije 1917. Bio je poslednji vladar dinastije Romanov koja je vladala od 1613. i od Rusije je stvorila svetsku silu prvog reda. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), na osnovu naredbe vođe boljševika Lenjina, posle čega su svi iskasapljeni i bačeni u neobeleženu grobnicu. Kanonizovan je od strane Ruske zagranične crkve a docnije i od strane patrijaršije u Moskvi. 1936 - Pobunom trupa generala Franciska Franka, u Melilji u Španskom Maroku, protiv vlade "Narodnog fronta" Manuela Asanje, pobednika na izborima u februaru 1936, počeo je građanski rat u Španiji u kojem je poginulo oko milion ljudi. Bila je to reakcija tradicionalnih struktura Španije, desnice, aristokratije i crkve na prokomunističke i izrazito anticrkvene poteze Asanjine vlade. Uz pomoć nacističke Nemačke i fašističke Italije monarhisti su vremenom potukli pristalice vlade "Narodnog fronta". U pomoć Republici su priskočili i dobrovoljci (komunisti i anarhisti velikom većinom) iz celog sveta i formirane su internacionalne brigade u kojima je bilo i građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije (oko 1.500 ljudi). Franko je pobedio u proleće 1939. Režim koji je on ustrojio, izrazito reakcionaran, trajao je sve do 1975. ali je kralj Huan Karlos koga je on pripremao za preuzimanje vlasti i vaspitavao, ubrzo uveo demokratski poredak. 1946 - Streljan je general Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini. U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, nakon kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite naroda - politička policija) uhapsila ga je 12. marta 1946. Osuđen je s obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948. Rehabilitovan je odlukom skupštine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora. 1959 - Umrla je američka pevačica Bili Holidej, nazvana "kraljicom džeza i bluza". Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bili Holidej ostala je do danas u mnogo čemu sinonim za te oblasti muzičkog stvaralaštva. Bila je i veliki borac protiv rasne segregacije. 1994 - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu, što do tada nikome nije uspelo.
Posted on: Tue, 16 Jul 2013 22:34:21 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015