Iz romana D.Pavkov, Rimljanin ne ume da živi Dragana i Milena (Mara) na brodu !963 godina. Paluba broda, redovna linija Split- Blato na Korčuli. Dragana, naša junakinja, ledima naslonjena na ogradu priča sama sa sobom a mater je gleda. „E baš ti je pametan ćaća“, kaže Dragana embrionu pod svojim srcem. Treći mesec truda. „Ideš sa mnom Dragana ili ostaješ? Pita me, tvoj ćaća, na pragu kuće moga ćaće u Kaštelama. Sve pred sistrom, zetom i materom. A di ću s tobom, di? Ohladit ćeš se a mi ni posla ni škole. Naša je posal na otoku. Šta će on, bidan, ćaća ti, ni vojsku još nije služio, Ostavi nas na otoku I ode u vojsku. Godina je duga, ja divetnast godin i spopadat će me. A nisam baš ubedljiva kada se protivim muškim. Treća godina Filozofskog fakulteta u Zadru. Filosofija! E moj Marko! Možeš misliti, e, budući profešur filosofije.Bradicu je već pustija. Grčku. Ne one njegovih popova. A ja još bolja, prva godina. Jadne li moje ambicije biti profešur. E sada ti mater tvoja ide na Brač ili Korčulu, ne znam ni di ću, s tobom se špancirat još šest miseca a onda cemo vidit. To ti je sve tvoj dida smislija.“ „S kim to pričaš“? Pita Milena, zovemo je Mara, mater moja. Lipa žena. Samo nema joj ko kazat. Onaj njen muči. Obnevideo od mora. Kada ide ribarit gleda u moru odsjaj zvezda. Nikada svojoj Mari nije joj tu, od tih morskih zvizda, zvizdu lovija. „A sa ovim embriom u ’dribu’ što mi ovako saplete početnu ambiciju. Nije ti dite krivo. Nije. Ali sam isto išla u Novi Sad da mu dođem glave. Nisi valda? Jesam. Pa nisam imala snage za ubit ga. Pratio me Markov otac, otac oca ovog embriona, na abortus. Pre abortusa odemo u katedralu. U samom centru je grada. Majka božija me gleda onako kako do sada nikada nije gledala na mene. Njeno dite, Isus, je njeno. Neka je Bog otac ali je njeno. Bog je isti vlasnik svog diteta kao i moj Marko svog. Ništa ne zavisi od njih dvojice kada stvar krene niza skale. Sve od nas dvi. Oni su završili svoj posal. Svak prema svojoj vrsti. Ali on je moj. Ja sam njegova majka. Ne mogu ubiti svoje dite. I ja se vratih u Zadar bez promene. Ovaj, u meni, samo što od radosti nije prohodao. Ima mista za jegova landaranja. Široku si me rodila. U Zadru Marko me čeka.“ Nisam mogla, e“. „Bolje, reče on, zaposliću se na otoku Lukoran kao učitelj pa ćemo polako završiti i fakultete. “Moram reći materi”, velim ja. Ne moramo ništa. Ali ako hoćeš javi joj. I tako smo ti i ja razgovarale i mi došli, kako sam ti telefonom javila, a onaj naš, tvoj muž a moj otac, nas tako dočeka.. Ni kavu ponudu nismo dobili. “Ako se, otac će meni, udaš za ovoga ja ću za struju pa neka mene nema A vas neka je!” Vidim da si zeta ’privela’ da se nađe ako ovaj naš krene na mog mršavka da ga zadavi. „Jes mršav“, mora ona. „Nije. Čini ti se. Dugačak pa izgleda. A ti bi ga već ugojila i da jeste. Ka i prvog zeta. Znaš da on živi od dve slane srdele i pola kila kruha do podne i uveče neko varivo u restoranu. Nekad uzme i faširani šnicel uz varivo. E a tako smo svi studenti. Kada puno jedeš ne možeš pamtit. I da znaš od nas nastaju deca a od njih, muških, pokolenja. Je li? Ko to kaže? Taj tvoj Marks? Tako kaže ‘moj Marks’ lično.. On u Hrista ne veruje. Trudi se da postupa po Isusovom postupanju. Ili obratno. Šta su Isus i Hrist dvoje? Isus ti je, majko, pre raspeća a Hrist posle raspeća. Nije to isto. Drugi obraz okreni kaže Isus, a ovi moj se, uglavnom, udalji kada treba okrenuti drugi obraz. Voli više drugog nego sebe. E tu jeste takav. Kaže da su svećenici učinili da se u to veruje jer ne umeju tako postupat. I da su katolici i pravoslavni ponajmanje hrišćani. A on je hrišcanin? Jeste majko. Sloboda od bede i sloboda od straha su Isusov i Markov nauk. Ono sloboda veroispovedanja i pravo na rič je više Markovo nego Isusovo. To Hrista on politički unapređuje. Marko unapređuje Isusa? “E”, sleže ramenima Dragana. I kako ti on uz sve te filozofije mogao napravit dite? E kako. Ka i obično kako se dica prave. Bog hteo. A bili smo i često zajedno. Znaš studentski dom je studentski. E! Tamo ti je svak sa nekim na gotovo. Koliko često ste bili na ’gotovo’? Radoznala mater. Pa ujutro, u podne i uveče tri puta. Uveče, tri puta? E, tri puta Bog pomaže, kaže on. E to sa ta njegova ’tri puta Bog pomaže’ bio mi je smišan. Velim ja njemu: „Tih tvojih 62 kili i 186 dužine i tri puta Bog pomaže mogu te zaustavit na ni jedan put. I baš ste tako, redovno? Znatiželjna majka pita. Ma nije to išlo tako u pravcu 1-1-3 nego ti govorim statistički, u proseku. Bogami ste se naredali ‘u proseku’. Gore nego Nemice i ovi naši priko lita. Pa što nije pazija? Ja sam tribala pazit, a ne on. Di će on pazit. Ta zadnja sekunda mu je draža nego ići u raj. Bi on tu sekundu da i za tri raja. A lip je. Plav. Po danu okrugle okice plave a uvece zelene. Pravi Nemac. Na svoju mater. Joj, kad bi ovi naš čuja šta mi pričamo bi skršio Boga i u meni i u tebi. Kako je ovi naš saznao da je pravoslavni? Znaš da je Ante, brat mu, u Udbi Splita. Zna šta hoće kad hoće. Mama mu Nemica i Bunjevka a otac čista srpska pravoslavna vira a oti tvoj ateist. Sve gore od goreg. Di njega nađe od cilog zadarskog katoličanstva? Zar nisi znala da je komunist? Ništa ti ja o tome nisam znala. Nama to svejedno. I zašto sada idem na Brač? Ovi naš i brat mu tako su se proračunali. Šta je najmanja posledica. A I d a te ovi tvoj ne nađe. Znaš da onaj naš ne veruje u ’slučajne’ porodice. Na Korčuli ceš biti ovih šest meseci što ti je ostalo do porođaja, onda u Splitsku bolnicu, pa u Makarsku kod Cvite, ona zna oko dice, onda dodeš u Kaštela sama pa ćemo vidit kako ceš te tvoje študije nastavit. Ovi tvoj ako te i bude tražija neće te nać, neka završi svoje studiranje, pa neka te onda nađe. Lipo mu je studiranje. Možda će se šta promeniti u dve godine i kod ovog našeg. Kod našeg se neće promeniti ni za dvista godin. A onaj moj ce naić, možda jednom, i kad vidi da me nema na ulici otići će ća i reći, ako me nekad nađe kroz dvadeset godin, da me je tražija ali me nije vidija. E tako će biti. Oni idu dalje u njihovo lutanje. Briga ga je. Zakartao brigu dabogda, kune Dragana. Jesi l’ vid’la, nastavlja Dragana priču materi, kako ovim našem ni reč ne reče na njegovu reč samo ustade i ide. E, a u Zadru je dizao revoluciju protiv religije. I njegove i naše. Njemu sve ista budalaština i nemoć. Odlepljivo plakate Katoličke crkve sv. Donata…
Posted on: Sat, 27 Jul 2013 17:01:30 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015