Kako to izgleda dobra zdrava ishrana? Biologija ishrane i zdravlja je izuzetno složena, ali je poruka i dalje jednostavna. Preporuke koje dolaze iz objavljene literature su tako jednostavne da mogu da ih navedem u jednoj rečenici: Jedite celovite neprerađene biljne namirnice, svodeći istovremeno na najmanju meru korišćenje prerađenih namirnica, i dodavanje soli i masti. Drugim rečima "jedite koliko god želite (hraneći se raznovrsno) bilo koje celovite, neprerađene biljne namirnice". Biljne namirnice sadrže daleko više antioksidanata, vlakana i minerala u odnosu na namirnice životinjskog porekla. U stvari, životinjske namirnice praktično ne sadrže nekoliko ovih hranljivih materija. Životinjske namirnice, sa druge strane, imaju daleko više holesterola i masti. Takođe imaju neznatno više proteina od biljnih namirnica, zajedno sa više B12 i vitamina D, iako se u slučaju vitamina D u velikoj meri radi o veštakkom obogaćivanju mleka. Naravno, postoje i neki izuzeci: neko jezgrasto voće i semenje je bogato mastima i proteinima (npr, kikiriki, seme susama) dok neke namirnice životinjskog porekla sadrže malo masti, obično jer im se mast uklanja veštačkom obradom (npr, obrano mleko). Ali ako se ovo pogleda izbliza, masti i proteini jezgrastog voća i semenja se razlikuju: zdravije su od masti i proteina životinjskih namirnica. No kako ceo proces počinje, čim se ova hrana pomeša sa vašom pljuvačkom, vaše telo započinje svoj neverovatan proces varenja. Svaka od ovih hemikalija iz hrane reaguje sa drugim hemikalijama iz hrane i hemikalijama iz vašeg tela na veoma specifične načine. To predstavlja beskrajno složen proces, i bukvalno je nemoguće precizno razumeti kako svaka hemikalija reaguje sa svakom od preostalih hemikalija. Glavna poruka koju želim da prenesem je sledeća: hemikalije koje dobijamo iz hrane koju jedemo ulaze u niz reakcija koje deluju zajedno proizvodeći dobro zdravlje. Ovim hemikalijama se pažljivo upravlja složenim kontrolnim mehanizmima unutar naših ćelija i širom naših tela, i ti kontrolni mehanizmi odlučuju gde koja hranljiva materija ide, kolika količina sastojaka je potrebna i kada će se svaka od reakcija odigravati. Oni koji su u zabludi mogu da ističu vrline pojedinačne hranljive materije ili hemikalije, ali je ovakvo razmišljanje previše pojednostavljeno. Naša tela znaju kako da koriste hemikalije u hrani koje su upakovane zajedno, odbacujući neke, a koristeći druge. Ovo se ne može prenaglasiti, jer predstavlja osnov za razumevanje dobre ishrane. Pošto ishrana deluje kao beskrajno složen biohemijski sistem, koji uključuje na hiljade hemikalija i hiljade efekata na vaše zdravlje, besmisleno je tvrditi da izolovane materije uzete u vidu dodataka mogu da zamene celovite namirnice. Dodaci neće dovesti do dugoročnog zdravlja i mogu da izazovu nepredvidive sporedne efekte. Izolovanje hranljivih materija i pokušaji da se ostvare korisni efekti podjednaki korišćenju neprerađenih namirnica otkriva nepoznavanje načina na koji hranljive materije deluju u telu. Vlakna, iako se nisu varljiva, su vitalna za dobro zdravlje. Vlakna su u stanju da povuku vodu iz tela u crevo kako bi se stvari normalno kretale. Ova nesvarena vlakna takođe okupljaju loše hemikalije koje pronalaze svoj put u naša creva, a koje mogu da budu kancerogene. Ako ne unosimo dovoljno vlakana, podložni smo bolestima zasnovanim na zatvoru. Po Barkitu, ovde spadaju rak debelog creva, divertikuloza, hemoroidi i proširene vene. Vlakna u ishrani se nalaze isključivo u biljnim namirnicama. Ovaj materijal, koji daje čvrstinu ćelijskim zidovima biljaka, postoji u hiljadama različitih hemijskih varijacija. Uglavnom su izgrađena od veoma složenih molekula ugljenih hidrata. Mi varimo samo malo ili nimalo vlakana. Svejedno, vlakna, koja sama ne sadrže kalorije, pomažu razblaženju kalorijske gustine naše hrane, stvaraju osećaj punoće i pomažu zadovoljenju apetita, između ostalog. Pri tome, zadovoljavaju našu glad i smanjuju preteran unos kalorija. Kineski nalazi o vlaknima iz hrane i gvožđu, kao i mnoga druga opažanja iz ovog istraživanja, nisu podržavala uobičajeno gledište naučnika sa Zapada. Ljudi koji unose više biljnih namirnica, a time i više vlakana, takođe unose i više gvožđa,to sve dovodi do statistiki značajnog višeg nivoa hemoglobina. Štaviše, ispostavlja se da ako jedemo na način koji nam obezbeđuje najbolje zdravlje, podstičemo i najbolje zdravlje za našu planetu. Hraneći se neprerađenim biljnim namirnicama koristimo manje vode, manje zemlje, manje resursa i proizvodimo manje zagađenja i manje patnje našim domaćim životinjama. Koristi od zdravog načina života su ogromne, te želim da znate da možete da: živite duže; izgledate i osećate se mlađe; imate više energije; smanjite telesnu težinu; snizite nivo holesterola u krvi; sprečite, pa čak i preokrenete srčana oboljenja; smanjite rizik od raka prostate, dojke i drugih tipova raka; sačuvate vid do poznih godina; sprečite i lečite dijabetes; izbegnete operaciju u mnogim slučajevima; u velikoj meri smanjite potrebu za lekovima; održavate kosti jakim; izbegnete impotenciju; izbegnete šlog; sprečite pojavu kamena u bubregu; sprečite da va{a beba dobije dijabetes tipa I; olakšate zatvor; snizite krvni pritisak; izbegnete Alchajmerovu bolest; pobedite artritis; i još mnogo toga... U novije vreme je mnogo toga nazvano “holističkim” pristupom zdravlju. Ovaj koncept može da znači niz stvari različitim ljudima. Mnogi ljudi grupišu sve takozvane “alternativne” medicine i aktivnosti u ovaj koncept. Konceptualno, ja verujem u holistički pristup zdravlju, ali ne kao privlačnu frazu za svaku nekonvencionalnu i često nedokazanu praksu. Hrana i ishrana su, na primer, od prvenstvenog značaja za vaše zdravlje. Proces jedenja predstavlja možda najprisniji susret sa našim svetom; to je proces pri kome ono što jedemo postaje deo našeg tela. Međutim, važna su i druga iskustva, kao na primer fizička aktivnost, emocionalno i mentalno zdravlje i dobrobit naše životne sredine. Ugrađivanje ovih različitih sfera u naš koncept zdravlja je značajno jer su sve one međusobno isprepletene. Ovo je zaista holistički koncept. Takođe znamo da fizička aktivnost ima efekat na emocionalnu i mentalnu dobrobit. Mnogo toga je rečeno o efektima fizičke aktivnosti na različite hemikalije u našim telima, koje zauzvrat utiču na naše raspoloženje i koncentraciju. Iskustvo nagrade kada se osoba oseća bolje emocionalno i mentalno budnije, obezbežuje samopouzdanost i motivaciju da prihvatimo optimalnu ishranu, što učvršćuje ceo ciklus. Oni koji se osećaju dobro će verovatnije ceniti svoje zdravlje upražnjavajući dobru ishranu. Ponekad ljudi pokušavaju da suprotstave ove dve oblasti života. Ljudi se pitaju da li mogu da ponište loše navike ishrane time što će trčati. Odgovor na ovo je ne. Koristi i rizici koje proizvodi ishrana su presudni, i veći od koristi i rizika koje proizvode druge aktivnosti. Pored toga, zašto bi neko želeo da pokuša da uravnoteži koristi i rizike kada može da ostvari sve koristi? Ljudi se takođe pitaju da li se korist po zdravlje javlja zbog vežbanja ili zbog dobre ishrane. Na kraju, to je samo akademsko pitanje. Činjenica je da su ove dve sfere naših života prisno povezane, a ono što je značajno je da deluju zajedno kako bi poboljšale ili umanjile zdravlje. Kada ljudi čuju o naučnim informacijama koje opravdavaju radikalnu promenu ishrane u korist biljne hrane, često ne mogu da veruju u ono što čuju. “Ako je sve to kao što kažete tačno”, pitaju se oni, “zašto nisam ranije čuo za to? U stvari, zašto obično čujem suprotno od onoga što vi govorite: da je mleko dobro za nas, da nam je potrebno meso da bismo dobili proteine i da su za rak i srčana oboljenja potpuno odgovorni geni?” Ovo su opravdana pitanja, a odgovori predstavljaju suštinski deo ove priče. Međutim, da bismo došli do ovih odgovora, verujem da je potrebno da znamo kako se informacije stvaraju i kako stižu do javne svesti. Kao što ćete videti, veliki deo određuje Zlatno pravilo: onaj koji ima zlato određuje pravila. Postoje moćne, uticajne i neverovatno boga te industrije koje mogu da izgube ogromnu količinu novca ako ljudi počnu da prelaze na biljnu ishranu. Njihovo finansijsko zdravlje zavisi od kontrolisanja onoga što javnost zna o ishrani i zdravlju. Kao i bilo koje dobro poslovno preduzeće, ove industrije čine sve što je u njihovoj moći kako bi zaštitile svoj profit i svoje akcionare. Mogli biste da pomislite da industrije potajno plaćaju naučnicima da “podese podatke”, podmićuju državne zvaničnike ili vrše nelegalne aktivnosti. Mnogi ljudi vole senzacionalističke priče. Međutim, moćni interesi koji održavaju “status kvo” obično ne vrše nelegalne poslove. Koliko ja znam, oni ne plaćaju naučnicima da “podešavaju podatke”. Ne podmićuju izabrane zvaničnike niti vrše prljave tajne pogodbe. Situacija je daleko gora. Celokupan sistem - vlada, nauka, medicina, industrija i medijidaju primat profitu nad zdravljem, tehnologiji nad hranom i zbrci nad jasnošću. Najveći deo (ali ne sasvim) zbrke vezane za ishranu se stvara na legalne, potpuno vidljive načine i šire je dobronamerni ljudi koji ništa ne sumnjaju, bez obzira da li se radi o istraživanjima, politiarima ili novinarima. Najštetniji aspekt sistema nije senzacionalan, niti će doći do velikog komešanja po njegovom otkriću. To je tihi neprijatelj koga malo ljudi vidi i razume. Naše ustanove i oni koji su zaduženi za obezbeđivanje informacija su nas izneverili. Čak su i organizacije za istraživanje raka, i na nacionalnom i na lokalnom nivou, nevoljne da razgovaraju ili čak poveruju u ove dokaze. Hrana kao ključ za zdravlje predstavlja moćan izazov konvencionalnoj medicini, koja je iz osnove izgrađena na lekovima i operacijama. Široko rasprostranjene zajednice nutricionista, istraživača i lekara, kao celina, su ili nesvesni ovih dokaza ili ne žele da ih iznesu drugima. Sada postoji dovoljno dokaza da bi lekari trebalo da govore o opciji promene ishrane kao o mogućem načinu za prevenciju i lečenje raka. No budućnost je ispunjena nadom. Sada znamo dovoljno da skoro eliminišemo srčana oboljenja. Sada znamo ne samo kako da sprečimo bolest, već i kako da je uspešno lečimo. Ne moramo da rasecamo grudni koš kako bismo lečili arterije, i nisu nam potrebni moćni lekovi u našoj krvi do kraja života. Hraneći se pravom hranom, možemo da održavamo naša srca zdravim. Puno posla ostaje da se uradi. Uređenje zdravstvene nege je struktuirano tako da ostvaruje zaradu od hemijskih i hirurških intervencija. Ishrana je i dalje u pozadinija od lekova i operacija. Bez obzira da li naučnici, doktori i donosioci smernica misle da će se javnost promeniti ili ne, laici moraju da budu svesni da je biljna ishrana celovitim neprerađenim namirnicama daleko najzdravija ishrana. SVE INFORMACIJE KOJE SU IZLOŽENE U OVOM DOKUMENTU SU MOJOM SLOBODNOM INTERPRETACIJOM IZVEDENE IZ KNJIGE "Kineska studija – Moć ishrane - Dr. Kolin Kembel, Tomas Kembel II" KOJU ISKRENO PREPORUČUJEM KAO OBAVEZNU LITERATURU SVAKOM KOGA INTERESUJU NAJNOVIJA AKREDITOVANA NAUČNA ISTARŽIVANJA IZ OBLASTI UTICAJA HRANE I NAČINA ISHRANE NA LJUDSKI ORGANIZAM. KNJIGU MOŽETE NAĆI I DOWNLOAD-OVATI PREKO INTERNETA BESPLATNO U ELEKTRONSKOM FORMATU. Ми се допаѓа · Follow Post · Пријави · 9 јануари во
Posted on: Sun, 07 Jul 2013 20:17:18 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015