Maldini: Legalizovali smo haos Autor „Enciklopedije arhitekture“, u šest tomova, „Leksikona arhitekture i umetničkog zanatstva“ - najbolje grafički uređene knjige sa prošlogodišnjeg Sajma knjiga, arhitekta Slobodan Maldini priprema „Leksikon dizajna“. U međuvremenu, ugledni teoretičar arhitekture se vratio i praksi, upravo je zavšio projekte za naselje od 250.000 kvadratnih metara u Novom Sadu, locirano između Petrovaradina i vikendaškog naselja Ribnjak. Postojala su četiri urbanistička plana s detaljnom analizom, s puno pažnje za okolinu, način života, savremene urbanističke i arhitektonske zahteve. Maldini je uradio rešenje koje je prihvaćeno... * Da li i Beograd sa istom pažnjom i obazrivošću vodi računa o sopstvenom izgledu? - Beograd se bitno razlikuje od Novog Sada, koji je mala sredina pa je otud i pažljivija prema svom nasleđu i građenju novog. Beograd nije megalopolis, ali je metropola gde su se slili ljudi iz svih delova bivše Jugoslavije. Lepo je što je to multinacionalni grad i što se svi tu osećaju udobno, što nije slučaj sa glavnim gradovima nama susednih država. * Ta otvorenost ima i mane? - Kao što postoji multikulturalizam, postoji i različito shvatanje arhitekture i urbanizma. U takvom konglomeratu različitosti ima i puno grešaka. Beograd je i ležeran grad i grad sa krupnim propustima u urbanizmu i izgradnji. To je grad sa najvećim divljim naseljem u Evropi. Naši gosti obavezno idu da vide Kaluđericu, to samoniklo čudo kakvo ne postoji na našem kontinentu! Beograd zvanično ima tri hiljade beskućnika i mnogo više praznih stanova koje nema ko da kupi. NAROD PLAĆA - NA ozbiljnim investicionim planovima rade čitavi timovi, potom se bira najbolje, najracionalnije rešenje. Ovde se rešenja donose preko noći - kako političar smisli. Neko je smislio da Beograd mora da ima najviši mostovski pilon u Evropi, od 200 metara i preko noći je rešio da sazida takav most. Takav projekat niko iole obrazovan u Srbiji ne bi napravio! Jer, ako ništa drugo taj je bar 50 puta skuplji od sličnih projekata. E, sad taj most stoji prazan jer su se prisetili da tu još fali tunel ispod Senjaka od bezmalo tri kilometra, a s druge strane fali nadvožnjak do Tošinog bunara takođe od tri kilometra. Srbija je pred bankrotom, ali ima najskuplji most u Evropi. Prave se gluposti, a to narod plaća. * Danas jedva da se nešto i gradi? - Građevinarstvo je u krizi. Gradi se nešto malo industrijskih objekata i, to su strane investicije. Paradoksalno je da je poslednjim Generalnim urbanističkim planom Beograda iz 2003. godine predviđeno da se grad neće širiti. Tad su unete i najoptimalnije pretpostavke po kojima Beograd ima 800.000 stanovnika! * Uspavani eksperti? - Umesto pretpostavki razvoja uneta je samo mogućnost stagnacije. Pri tom je Plan iz gradskog tkiva izmestio svu industriju, što je možda koncepcijski dobro, ali ekonomski je to veoma loše. U rakovičkoj i novobeogradskoj industrijskoj zoni planirana je stanogradnja. Ukidam proizvodnju, a da bi neko kupio stan morao bi da radi, da proizvodi. Slično je i sa lukom. Umesto da pravi novac, ona je predviđena za rušenje, a tu bi onda trebalo da nikne ekskluzivno stambeno naselje... * Reč je o interesu kapitala? - Osnovna boljka beogradskih urbanista jeste to što kasne za vremenom, za događajima. Ispostavilo se da je lakše građanima sagraditi hiljade kvadrata, nego urbanistima da povuku pet linija lenjirom. Drugim rečima, oni koji su radili generalni urbanistički plan nisu bili svesni šta se događa na terenu. Tamo gde su mislili da postoji zeleni pojas već su, pre 10 i 15 godina, bile izgrađene kuće i industrijske hale. Konkretno, reč je o desnom pojasu uz auto-put kad se iz pravca Šida ulazi u Beograd. Apsurd je da onaj ko radi plan sedi za stolom i ne odlazi na teren. Više ni najlepši deo rakovičke šume ne postoji. Isečena je da bi se divlje izgradile kuće. Najviše tog se nakotilo u vreme kriza: blokada, ratova, prevrata, u vreme Miloševića i DOS-a... * A sad, da li je red uveden? - Sad je haos legalizovan Zakonom o legalizaciji za koji se ne zna tačno šta je zapravo. * Kako bi se mogao konačno uvesti red? - Nisam siguran da je takvo šta moguće. Problem je što sistemski nije uveden red. I ako bi neko pokrenuo inicijativu da se to reguliše, našao bi se u ćorsokaku. Bio bi pokrenut upravni spor koji bi trajao 10-15 godina, pa još i odugovlačenje sa žalbama - zgrada bi, kako se solidno gradi, možda već bila i urušena. * Tu je i sporo izdavanje dozvola? - Zato imamo izgrađene Šimanovce, gde je građevinsko zemljište postalo 100 puta skuplje nego što je bilo. U Pećincima je građevinsko zemljište postalo 50 puta skuplje. Inđija je postala meka za strane investicije, Pazova mesto gde grade stranci. Svi beže iz Beograda jer tu sve može da bude, a i ne mora. Sistem ne postoji, otuda apsurd na svakom koraku, počev od centra. Apsurdno je da vlast hoće da sruši zgradu Generalštaba Nikole Dobrovića i da na tom mestu zida nešto mnogo više. U neposrednoj blizini je prazan plac Kompanije Rad ili kompleks zgrada bivše američke ambasade koju Amerikanci pokušavaju da prodaju jer ne znaju šta će s tim. * Da li atak na zgradu Generalštaba znači i da nam nije stalo do nasleđa? - To znači da nam ništa nije sveto. Imamo ljude u vlasti ili pri vlasti koji su neprosvećeni i ne prepoznaju šta znači nasleđe, urbana memorija, identitet. Malo je onih prosvećenih čiji se glas čuje, a stav poštuje. Naša struka je toliko degradirana da je to sramota za društvo! ZAVRZLAME - SVAKOM ko bi došao u Beograd sa milijardu evra ovde bi, naravno, poželeli dobrodošlicu. Ali, ako taj neko hoće s tim novcem da uradi nešto konkretno - ispostaviće se da ne može ništa. U zavrzlamama, zakonskim procedurama, žalbama... koje traju godinama, taj bi se novac izgubio. * Ne počinje li to još od Arhitektonskog fakulteta? - Beogradski arhitektonski fakultet nije ni na nivou srednje škole. O tome govore rezultati. Deca koja izađu sa tog fakulteta nisu obrazovana. Ne znaju ništa o samoj arhitekturi, a još manje o praksi. Tako se školuju nesposobne generacije, ali oni zapravo i nisu predviđeni da se bave strukom. Oni su potrebni profesorima kojih ima oko 120, više nego studenata na prvoj godini. Od te dece se i ne očekuje da se uključe i bave arhitekturom... POZNATA IMENA - NAŠ sistem je urušen do te mere da u njemu čak i ne prepoznajemo probleme. Umesto konkursa Beko zove Libeskinda da mu projektuje stambeno naselje na prostoru sadašnje luke. Zvučno ime poznatog svetskog arhitekte zapravo treba da bude alibi za krupan poslovni poduhvat investitora. Zaha Hadid naravno nije ni pogledala kiflu koju je uradio njen biro podno Kalemegdana. Taj projekat inače nema nikakvu dodirnu tačku sa Kalemegdanom, sa istorijom grada, sa ovim prostorom... Taj njen trend je jedna vrsta opšteprihvaćenog kiča koji danas vlada u svetu. Ta čuvena imena, iako ne prepoznaju specifičnosti terena i kulture, treba da dovedu do pozitivne političke odluke da se koristoljubivi plan sprovede.
Posted on: Mon, 28 Oct 2013 11:28:45 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015