Miroslav Lazanski;EKSKLUZIVNO Objavljeno;Politika-11 ,11 2012 GENERAL LEONID IVAŠOV: NEĆE BITI TREĆEG SVETSKOG RATA, ALI ĆE SAD POTKOPAVATI RUSIJU I KINU Ivanov i Kvašnjin, ruski funkcioneri pod uticajem Amerikanaca leonidivasov copyU kom će pravcu ići američko-ruski vojni odnosi posle izbora u SAD? Šta će biti sa Sirijom, a šta na Balkanu sa američkim raketnim štitom? Penzionisani general-pukovnik Leonid Ivašov, najugledniji ruski vojni stručnjak, upravo na zahtev predsednika Vladimira Putina piše novu geopolitičku strategiju Rusije. General Ivašov je prijatelj Srbije, svojevremeno je imao veliki sukob sa premijerom Černomirdinom oko Kosova i tvrdi da je Černomirdin 1999. prevario Srbiju. Generale, posle pobede Baraka Obame, kuda ide Amerika? — SAD će se suočiti sa procesom promene geopolitičke situacije u svetu, i to će dosta uticati na američku spoljnu i unutrašnju politiku. Ako se veliki Evroazijski savez bude formirao i postane osnovni konkurent Americi u borbi za uticaj na svetske procese, onda će SAD morati da se spremaju za ulogu drugog centra svetske moći. Hoće li to ići mirno ili će Obama težiti ratu, videćemo. Mnogi američki političari, istraživači i finansijeri govore o trećem svetskom ratu. Ja ne mislim tako i smatram da trećeg svetskog rata neće biti, ali će SAD podsticati sukobe da bi potkopale ekonomiju Kine, da bi u Kini izazvale socijalne potrese, da bi pokvarile odnose Kine i Rusije. No, ako proces jačanja Šangajske organizacije bude išao brže, to će naterati SAD da se smire, jer neće više biti jedini geopolitički centar sile. Unutrašnju politiku Obamine administracije odrediće nadolazeća nova finansijsko-ekonomska kriza. Vi ste bili idejni začetnik akcije dolaska ruskih padobranaca iz baze u Ugljeviku u BiH na aerodrom Slatina kraj Prištine na kraju rata, agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999? — Da, ja i moji potčinjeni oficiri bili smo dužni da odgovorimo NATO-u, da mu ne dozvolimo da prvi uđe na to područje i uspostavi svoj poredak. Postoje špekulacije da tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin uopšte nije znao za taj pokret ruskih trupa? — Predsednik je znao za tu operaciju, ali nije bio upoznat sa detaljima. On je odobrio pokret jedinice. Kako je onda kasnije došlo skoro do neke vrste izvinjenja Moskve Vašingtonu? — Tadašnji ministar spoljnih poslova Rusije Ivanov nije znao za tu akciju. Vi znate da je vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark naredio komandantu snaga koje su ulazile na Kosovo, britanskom generalu Majku Džeksonu, da silom izbaci ruske padobrance sa aerodroma Slatina. General Džekson nije poslušao naređenje generala Klarka, rekavši mu „da ne želi da izazove početak trećeg svetskog rata“. Šta bi se dogodilo da su snage NATO-a pripucale tada po ruskim vojnicima? Treći svetski rat? — Ne, ne bi bilo trećeg svetskog rata, jer da bi se pripucalo po ruskim vojnicima potrebna je bila odluka Saveta NATO-a. A među članicama tog saveta su i tri države koje su bile energično protiv takvog razvoja događaja. Koje su to tri države? — Neka ostane tajna. Ipak, ne možete da negirate da je postojala velika opasnost od sukoba ruskih vojnika i vojnika NATO-a na aerodromu Slatina? — Znate, jedna je stvar nekažnjeno i protivno međunarodnom pravu bombardovati Srbiju, ratovati sa Srbijom, a druga je stvar ratovati sa Rusijom. Imali smo dogovor sa Jugoslovenskom armijom: u slučaju da NATO silom krene na ruske padobrance – da Jugoslovenska armija zajedno sa našim vojnicima prihvati borbu sa snagama NATO-a na Kosovu. U tom trenutku Jugoslovenska vojska još nije počela ni da se povlači sa Kosova, bila je u borbenom rasporedu praktično neokrnjena, dok su snage NATO-a tek ulazile na Kosovo. Sve je to NATO znao i zato britanski general Džekson i nije hteo da naredi bilo kakav sukob sa ruskim padobrancima. Mene je jedan nemački general tada upitao, do čega takav incident može da dovede? Rekao sam mu: ako napadnu rusku vojsku, da se onda spreme da brane Brisel. Zašto je ruska vojska posle nekoliko godina otišla sa Kosova? — Naš tadašnji ministar odbrane Ivanov i načelnik Generalštaba general Kvašnjin bili su pod uticajem Amerikanaca i oni su predložili predsedniku takvu odluku. Ministar odbrane Rusije i načelnik Generalštaba ruskih oružanih snaga da budu pod uticajem Amerikanaca? Ne mogu da verujem. — Da, oni su smatrali da bezbednost Rusije nije moguća bez pomoći SAD. Je li zbog toga tadašnji ministar odbrane Ivanov smenjen? — Ne znam sve razloge za njegovu smenu. Ali on je sada šef Putinove administracije? — Da, jeste. No, ono je bilo vreme kada smo se svuda po svetu povlačili. Otišli smo iz velike obaveštajne baze i centra Lurdes na Kubi, otišli smo iz velike vojne baze Kam Ran u Vijetnamu, otišli smo i sa Kosova. Sada pokušavamo da se vratimo. I na Kubu? — Moguće. Kažete da je odluka o odlasku ruske vojske sa Kosova bila pod uticajem Amerikanaca, ali tada je predsednik Rusije bio Vladimir Putin u svom prvom mandatu? — Putin je tada slušao svoje liberalno okruženje, slušao je Ivanova i Kvašnjina. A danas, koga danas sluša predsednik Putin? — Danas je predsednik smenio trgovca nameštajem sa položaja ministra odbrane Rusije. Serdjukov je smenjen. Novi ministar odbrane general armije Sergej Šojgu, heroj Rusije, odličan je organizator i pravo rešenje za ministra odbrane. Američki antiraketni štit u Rumuniji? Koliko je to velika pretnja bezbednosti Rusije? — Mi na taj sistem u Rumuniji gledamo mirno, to je tamo samo deo velikog američkog sistema, odnosno deo pomorskog sistema antiraketne odbrane. Amerika oprema 41 ratni brod sistemom antiraketne odbrane i ti brodovi mogu da se pojave u svim morima i okeanima, od Barencovog do Crnog mora, i to jeste velika opasnost. Kako ćete reagovati ako se ti američki ratni brodovi sa elementima protivraketne odbrane pojave u Crnom moru, u međunarodnim vodama, ili u teritorijalnim vodama Rumunije? Postoji Konvencija iz Montrea iz 1936. godine koja reguliše boravak ratnih brodova u Crnom moru i onih zemalja koje ne izlaze na Crno more? — Po toj konvenciji pravo kontrole uplovljavanja svih ratnih brodova u Crno more imaju Turci. A Turska je članica NATO-a i saveznik SAD. Samo prisustvo ratnih brodova sa elementima sistema antiraketne odbrane u Crnom moru nosi opasnost. U vreme Varšavskog ugovora Sovjetski Savez nije imao vojne baze u Rumuniji i u Bugarskoj. Sada tamo vojne baze imaju Amerikanci, odnosno NATO. Nosi li to i rizik eventualnog nuklearnog rata na Balkanu? — Ukoliko dođe do krize, to bi mogao da bude udar konvencionalnim borbenim sredstvima. To neće nužno i odmah zahtevati udar i nuklearnim oružjem, jer su glavne trajektorije eventualne razmene nuklearnih udara između Rusije i SAD na severu. Da li je proces širenja NATO-a na istok zastao u Gruziji? — Nije samo Gruzija u pitanju, tu su još i Azerbejdžan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgizija, tamo su strukture NATO-a već prisutne. Rusija sada sa Kinom rešava zadatak potiskivanja NATO-a iz tih država. U vreme kada je predsednik Rusije bio Dmitrij Medvedev bilo je odobreno i formiranje logističke baze NATO-a na teritoriji Rusije, u Uljanovsku, radi snabdevanja trupa ISAF u Avganistanu. Kakav je sada status te baze? — Ona postoji, i dalje je u funkciji logističke podrške snagama ISAF-a u Avganistanu. Koliko NATO za to plaća Rusiji? — Skoro ništa. Kako je to moguće? — Braća liberali. No, sada je kod nas u toku velika kampanja protiv te baze. Donedavni ministar odbrane Serdjukov najveći je krivac za tu bazu. Ipak, ta će baza funkcionisati još neko vreme, ali posle povlačenja snaga ISAF-a iz Avganistana 2014. godine, predsednik Putin će je zatvoriti. Vojni odnosi između Rusije i SAD? — U vreme Ivanova i Serdjukova imali smo i neke vežbe snaga PVO zajedno s Amerikancima. Mislim da toga više neće biti. Sadašnji nivo odnosa NATO–Rusija? — Ja bih to nazvao „dežurni režim na leru“. To je nizak intenzitet odnosa. Posle napada NATO-a na Libiju prošle godine, nema aktivnih odnosa između Rusije i NATO-a. Je li iskustvo iz Libije odredilo stav Moskve u slučaju sadašnjeg sukoba u Siriji? — Upravo tako, Putin je u vreme napada NATO-a na Libiju bio premijer i bio je oštro protiv napada na Libiju. On je to nazvao i „krstaškim ratom“, bio je protiv tadašnjeg stava Kremlja o tome. Ali tada je predsednik bio Medvedev, i to je bila pukotina u njihovim odnosima. Kako je to prevaziđeno? — Medvedev se ne kaje, Putin ga ne kritikuje zbog toga. Rusija sa Putinom na čelu već je tri puta stavila veto u Savetu bezbednosti oko Sirije. Toga nije bilo ni u vreme hladnog rata. Šta ako NATO napadne Siriju, odnosno ako direktno vojnim snagama podrži sirijsku opoziciju? Kako će reagovati Moskva? — U tom slučaju svi odnosi između Rusije i NATO-a bili bi trajno prekinuti, možda bismo proglasili NATO neprijateljem, a moguće je da bismo i Siriji pružili vojnu pomoć. Imate li utisak da NATO vojno opkoljava Rusiju? — Ja upravo o tome i govorim već godinama. Modernizacija Ruske vojske? Dokle se stiglo? Gde je težište, na nuklearnim snagama za odvraćanje, ili na konvencionalnim sredstvima? — Sa divizijskog se prelazi na brigadni sistem. Nuklearna sredstva odvraćanja modernizujemo po već usvojenom programu razvoja, dok konvencionalna razvijamo po ubrzanom programu. Smenjeni ministar odbrane Serdjukov doprineo je da se vojnoprivredni kompleks dovede u narušeno stanje, da nam oružje zastareva. Očekujem da Serdjukov završi u zatvoru, a da general Makarov, načelnik Generalštaba, takođe bude smenjen. Vojna saradnja Rusije i Srbije? — Do sada je bila slaba, zapravo, već duže je slaba. Pa bio je nedavno susret Rogozin–Vučić. — Dobro, to je tek početak, možemo pomoći Srbiji u remontu vojne tehnike, imamo mogućnosti zajedničkog istraživanja i proizvodnje u vojnotehničkoj oblasti, u školovanju kadrova. Šta bi, po vama, Srbija dobila, a šta izgubila ulaskom u NATO? — Ulaskom u NATO Srbija bi ušla u društvo razbojnika. Izgubila bi svoj ugled i autoritet, morala bi da ratuje u operacijama NATO-a protiv drugih zemalja. Recite mi šta je dobila Bugarska učešćem u ratu u Avganistanu? Dobila je ulazak u EU. — Da, pomogli su im da žive na kredit, ne dozvoljavaju im da razviju svoju ekonomiju. Pogledajte Grčku, Mađarsku... Vas na Zapadu zovu glavnim jastrebom ruskog vojnog establišmenta? — Ponosan sam na to, jastreb je ponosna ptica na koju vrane mogu samo da krešte. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a lord Robertson rekao je za mene da nikada nisam zagovarao rat, niti povlačio korake u tom pravcu, ali da sam uvek bio protiv agresora. To jesam i na to sam ponosan. politika.rs/rubrike/Drustvo/U-nedeljuIntervju-Lazanski-general-Ivasov.lt.html
Posted on: Sun, 03 Nov 2013 00:55:24 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015