Miroslav Lazanski o povratku Francuske u NATO? objavljeno:Politika- 15/02/2009 Vešala, Duče i talibani PREDSEDNIK NIKOLA SARKOZI najavio je u Minhenu potpuni povratak Francuske u NATO. Simboli koštaju, a u politici kao i svuda, rizik je uvek prisutan. De Gol je pre 43 godine zaključio da je opstanak Francuske u vojnoj strukturi pod dominacijom Vašingtona, zapravo, atak na nacionalni suverenitet. Francuska je tada izašla iz vojne strukture, ali je ostala član političkog saveza radi suprotstavljanja Sovjetskom Savezu u vreme hladnog rata. Od tada ova vrsta savezništva sa Amerikom specifičnost je francuske spoljne politike, nešto kao simbol koji ima nacionalni konsenzus. Sada ga Sarkozi dovodi u pitanje, pa je i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer požurio da objavi „kako povratak Pariza u vojno okrilje NATO neće ugroziti francuski suverenitet”. Francuske stranke levice, pa i desnice ovaj potez Sarkozija dočekaće kao „izdaju degolizma i povratak na vazalski odnos sa SAD”, iako objektivno gledajući Sarkozi samo nastavlja stazama svog prethodnika Žaka Širaka, koji je prvi krenuo sa povratkom zemlje u vojni deo NATO-a. Naime, francuski oficiri skoro bez prekida već nekoliko godina učestvuju i rade u svim integrisanim NATO komandama u raznim misijama u svetu. Šta onda znači najava Sarkozija o formalnom vraćanju pod vojnu zastavu Atlantskog pakta? Šta Pariz time dobija? Verovatno je ambicija Sarkozija da Francuska dobije jednu, ili dve regionalne komande NATO-a, iako je teško očekivati da Vašington Francuzima prepusti i NATO komandu u Napulju, jer ta komanda ima pod sobom i američku Šestu flotu, a to Amerikanci nikome ne prepuštaju. S druge strane, Sarkozi smatra da EU nema budućnost bez svoje odbrambene politike, čemu se snažno protive SAD i evropske zemlje koje su i dalje vezane za NATO i koje strahuju da bi ih samostalna evropska odbrambena politika mogla da odvoji od Amerike. Najavom da će zemlju potpuno vratiti u vojno krilo NATO-a francuski predsednik očekuje mekši stav Vašingtona prema novom evropskom odbrambenom identitetu verujući da će ono što je Džordž Buš izjavio u Bukureštu prošle godine Barak Obama podržati. Pre toga, Sarkozija bi morao da podrži njegov parlament. Posle toga, morao bi da ima istinske američke garancije, a ne samo usmenu podršku. Da ne bi prošao kao Mihail Gorbačov kome je Buš obećao da se NATO neće širiti na zemlje nekadašnjeg Varšavskog pakta. Usmeno! U PREDVEČERJE PROSLAVE 61. godišnjice Izraela parlamentarni izbori opet nisu iznedrili jasnog pobednika. Moraće se pribeći koalicijama radi formiranja vlade i praktično niko nije raspoložen za slavlje. Malo paradoksalno, jer za 61 godinu postojanja Izrael je ostvario izuzetna dostignuća, on ima jedinu demokratiju na Bliskom istoku, standard života srednje klase neuporedivo je veći nego pre deset godina, Izrael ima jedan od najbolje obrazovanih građanskih slojeva u svetu i prosperitetan sektor visoke tehnologije, a država svoj opstanak duguje vrlo sposobnim i modernim oružanim snagama i sveukupnoj spoznaji društva o značaju jake armije. Pa ipak, sukob sa radikalnim i ekstremnim Hamasom, pitanje odnosa sa Sirijom i još više sa Iranom kao da podsećaju na davnu primedbu Davida Ben Guriona, prvog premijera, koji je prilikom sticanja izraelske državnosti 1948. godine rekao: „Ne osećam u sebi nikakvu radost, samo duboku zabrinutost”. VIŠE OD MILIJARDU LJUDI ŽIVI sa manje od jednog dolara dnevno, ponovljeno je i na ovogodišnjem skupu u Davosu. Model američkog liberalnog kapitalizma doživeo je slom i sada se pokušava sa popravljanjem onoga što se još nije pokvarilo. Sumnjivi trgovci prešli su u propovednike, raspoloženje se iz manijakalnog menja u pokajničko. Izlaganja su bila moralizatorska, nedostajala im je samo Marijana obnaženih grudi. Pre osam godina u Davosu je američki predsednik Bil Klinton hvalio slobodnu trgovinu i otvoreno tržište, podržao rad STO, tog savremenog bauka. „Svako uzmicanje od globalizacije”, rekao je tada Klinton, „dovelo bi do ekonomske politike nalik na onu iz dvadesetih i tridesetih godina, a koja je direktno dovela do Drugog svetskog rata”. Zbog ekonomske krize skoro milion Italijana bilo je na ulicama Rima. Vreme revolucije? Donesite vešala. Jer, i Duče je tako počeo. Po Klintonu... IRAN GRABI KA ATOMSKOJ BOMBI. Teheran vrši testiranja polusferične implozije obuhvatajući uspešnu probu sistema iniciranja u više tačaka sa pravim brizantni eksplozivima. Upotreba polusferičnog sistema, umesto punog sferičnog, omogućava brzu optičku i radiografsku opservaciju implodirajuće naprave, pored drugih kontrolnih metoda, dok je u slučaju potpuno sferičnog sistema moguća samo radiografska opservacija. Naime, sferična „čaura” može se upotrebiti za kompresovanje jezgra nuklearne bojeve glave, potiskivač, omotač, reflektor i na kraju udubljenje za fisioni materijal, do superkritičnog stanja, neutronskog izvora koji zatim inicira finalnu nuklearnu detonaciju. Implozivno nuklearno oružje zahteva manje fisionog materijala nego drugi glavni način postizanja superkritične mase za atomsko oružje, tehnika „brzog sjedinjenja”, budući da implozija stvara neuobičajeno visoke koncentracije. I sve to može da stane u bojevo punjenje prečnika 60 cm za koničnu bojevu glavu iranske balističke rakete „šahab-3” srednjeg dometa. Ajatolasi se očigledno ne šale. TALIBANI SU OTETOM POLJAKU ODRUBILI GLAVU. Poljska je zgrožena zločinom. Godine 1965. jedna patrola britanskog SAS-a zarobljena je u Jemenu, u okolnostima kakve su danas u Avganistanu. Četiri britanska vojnika su kastrirana, izvađena im je utroba, odrubljene su im glave i nabijene na kolac. Slično su mudžahedini radili sa zarobljenim sovjetskim vojnicima i zato je u Avganistanu bilo jako malo zarobljenih sovjetskih vojnika. Doduše, ni Sovjeti nisu štedeli mudžose, ali to je bilo ipak bez kastriranja i nabijanja glave na kolac. Zašto ova priča? Pa zato što na ovim prostorima ima onih koji bi da se druže sa talibanima. Da barem ovim putem upoznaju dnevni red. politika.rs/rubrike/uvodnik/Veshala-Duche-i-talibani.lt.html
Posted on: Sat, 26 Oct 2013 20:40:40 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015