Mislim da je 80% objava na FB teški shit. Ne kažem, i moje objave su za nekoga shit, jer i ono što ja postavljam može kod nekoga da izazove smeh ili zgražavanje. Ali, iz mog ugla gledanja iz onoga što ja osećam, kažem 70 do 80 % objava na Fb za mene su teški shit. E, sad, ne znam u tih 70 do 80%, da li oni zaista veruju u to što postavljaju ili sami sebe teraju da poveruju, jer su ustvari u sasvim nekoj drugoj priči. Pazi ovo, na primer, "Svi težimo miru....", pa bla, bla...Nije tačno ne težimo svi miru. Dalje, "Sreću ne možete kupiti....", izvinjavam se, ali postoje izuzeci, tako da je sreća u tim izuzecima kupljiva. Na objave tipa, "Započni dan sa osmehom....", e tu tek "padam" od takvih i sličnih motivacionih izjava. A, zašto je potrebno da ga započnem sa osmehom? Prvo, kada se probudim, ne vidim belu mačku, treba mi jedna kafa, da bih uopšte mogla da otvorim oči, tako da ni ne mogu u tom trenutku da razmišljam da li mi je na licu osmeh ili nije, a ne još da ga "montiram". Nego, kako da započne dan sa osmehom, onaj ko je bolestan, a na primer nema novac da kupi lek? Kako da započne dan sa osmehom, neko ko je prethodni dan dobio otkaz na poslu? Kako da započne dan sa osehom, neko ko je celu noć grcao u suzama, zbog nekog zadobijenog bola? Šta ako se jutrom uopšte ne smešim, već je to raspoloženje koje me kreće tek posle deset sati prepodne? Nema dana na Fb bez ovakvih i sličnih poruka, a samo pojedini pišu iz duše, pa šta god da njihova duša u tom trenutku oslikava...Bes, ljutnju, nadu, razočarenje, radost, patnju. I, pitam se koliko su u tih 70 do 80 % uopšte prisutni u životu, ali istinskom životu, koji i jeste specifičan i poseban, jer ne poziva stalno na osmeh, mir, ne poziva svaki dan na radost, ali sposoban je i radost da pokloni. Onda u tih 70 do 80% uglavnom se mole za pomoć, stalno neke molbe, stalno se traži nešto kroz te molbe, pa se mole anđeli čuvari, ovi, oni, a da li ustvari bežite od odgovornosti da vi neto preduzeme u svoje ruke i uradite promenu ili bilo šta drugo, što vodi prema ispunjenju te neke vaše "molbe". Jes, 100 % će vam oni pomoći kada im se obratite, a vi što trebate da činite to je samo da ih pozovete kada osetite potrebu, da sedite i da se svako jutro budite sa osmehom. Gde su priče o životu? Bitkama i borbama koje čovek prvenstveno vodi sam sa sobom? Gde su prikrivene žudnje, koje krijete čak i od sami sebe? Gde su paučine po ćoškovima, prašnjavi koferi u koje slažete iskustvo života, suze? Nigde još nisam pročitala, e danas ću samo da plačem, jer mi se plače. Danas žurim na posao i nemoj niko ništa da me pita, jer imam mnogo obaveza na glavi. Danas je lep dan, neću ništa da radim i uživaću u sebi i njemu. Gde u tih 70 do 80% nestade srž života i ona iskrena i istinska osećanja, koja variraju iz dana u dan, koja se penju visoko na nebu da bi već u sledećem trenutku pala na dno? Gde? Dobro jutro.
Posted on: Fri, 16 Aug 2013 05:43:50 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015