NATRIJUM (SODIUM) ASKORBAT (C6H7NaO6) 99,9% svih životinja na svetu, same proizvode vitamin C u formi mineralnog askorbata. Na nesreću, ljudi pate od genetskog poremećaja, hipoaskorbemije - nemogućnosti da sami proizvedu vitamin C. Poznato je samo nekoliko životinja koje imaju isti problem kao ljudi: zamorci, primati i jedna vrsta slepog miša. Ovo može, u najvećoj meri, da objasni činjenicu zašto ljudi ne žive onoliko dugo koliko bi inače mogli i trebali. Pas sazreva sa dve godine i nadživi taj period i do sedam puta, ili 14 godina. Ljudi sazrevaju s 18 - 20 godina. Sa faktorom sedam bi naš životni potencijal mogao biti 140 godina da možemo sami da proizvodimo askorbat u našem telu. Niski nivoi natrijum askorbata mogu biti povezani sa većim rizikom za dobijanje raka, kardiovaskularnih bolesti i makularne degeneracije očiju kod starijih osoba. Istraživanja lekara nutricionista, doktora Ernesta Krebsa i doktora Dina Burka (SAD), doktora Hansa Nijepera iz Nemačke, doktora Ernesta Kontrerasa iz Meksika, doktora Manuela Navara s Filipina i doktora Šigeakija Sakaija iz Japana, dovela su do zaključka da se u telu ništa neće izlečiti bez dovoljno vitamina C u obliku NATRIJUM (sodium) ASKORBATA. NATRIJUM ASKORBAT je, apsolutno, neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga proizvede mora da se unosi oralno (kroz hranu ili u obliku dodatka ishrani) - što je slučaj kod ljudi. Koristi od uzimanja NATRIJUM ASKORBATA kao dodatka ishrani su izvanredne i izuzetno pozitivno deluju na mnoge zdravstvene probleme. Nakon redovitog konzumiranja 6 – 10 gr ascorbata dnevno, u razdoblju od godinu dana, dolazi do potpune obnove strukture celog organizma preko obnove kolagena. Dolazi do obnove arterija, blokira se razvoj ateroskleroze, pomaže u sprečavanju srčanih udara a, istodobno, pomaže da se spreči moždani udar. Osim toga, NATRIJUM ASKORBAT ima vodeću ulogu u otklanjanju hroničnih i akutnih infekcija. Dr Linus Pauling (dva puta dobitnik Nobelove nagrade) izjavio je: "Kada bi većina ljudi uzimali 5 - 10 gr ascorbata dnevno, doživeli bi duboku starost u najboljem zdravlju". SRČANE BOLESTI I NATRIJUM ASCORBAT Vodeći ubica, danas, u svetu je stanje koje medicinari zovu „srčana bolest“ ili „okluzivna kardiovaskularna bolest“ – zapravo, to je skorbut nižeg stepena. To je činjenica koju moderna medicina sve teže negira - srčana bolest je pogrešno ime. Bolest je karakterizirana krastolikim tvorevinama koje polako rastu na zidovima krvnih sudova. Ovaj temeljni proces smanjuje dotok krvi u srce i druge organe što dovodi do angine pektoris (srčanog grča), srčanog udara i moždanog udara. Ispravan naziv za ovaj bolesni proces je „hronični skorbut“, subklinički oblik klasične bolesti nedostatka vitamina C. Pravu prirodu ove bolesti je, početkom 1950-ih, identificirao kanadski tim pod vodstvom G. C. Willisa, dr.med. To otkriće je krajem 1980-ih potvrdio tadašnji vodeći svetski naučnik, dr.Linus Pauling (1901-1994), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade. Nakon što su on i njegovi saradnici proveli eksperimente koji su potvrdili Willisova otkrića, na svojim predavanjima i u svojim pisanim radovima, Pauling je upozoravao Svet na ta otkrića. Do današnjeg dana, ta upozorenja nisu doprla do medija glavne struje. Štaviše, kardiologe poučavaju a oni, rutinski prenose svojim pacijentima, da ne postoji nikakva veza između vitamina C i srčanih bolesti i da nema nikakve koristi od vitamina C u dozama puno višim od beznačajne RDA (preporučene dnevne doze od 300 mg). Dr. Linus Pauling je uzimao do 18 grama vitamina C dnevno (u obliku natrijum ascorbata) i dočekao je duboku, aktivnu, starost od 93 godine. Sa naučnog gledišta, ako lekar ili bilo tko drugi pokuša da ospori pravu prirodu kardiovaskularnih bolesti, mora biti u stanju navesti oglede koji pobijaju Pauling/Willisovu hipotezu o hroničnom skorbutu. Takvi eksperimenti nikada nisu objavljeni jer, verovatno, nisu ni dokazali da tvrdnje dr Paulinga nisu tačne. Istorija velikog zataškavanja Od Paulingovog poslednjeg upozorenja prošlo je 28 godina. Profesori farmakologije Steve Hickey i Hilary Roberts, u njihovoj nedavno objavljenoj knjizi "Ascorbate: The Science of Vitamin C (2004)", dokumentuju neverovatnu činjenicu da nikada nisu objavljeni rezultati nekog nezavisnog eksperimenta s ciljem testiranja Paulingove hipoteze (osim jednog s puno nižim dozama koji je proveo Paulingov bliski saradnik dr. Matthias Rath). Poznato je samo jedno kliničko istraživanje na ljudima koje je bilo pažljivo osmišljeno da testira Paulingovu hipotezu o visokim dozama. Istraživanje je provedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu na 200 ljudi kroz razdoblje od tri godine (1997-2000), a rezultati su potvrdili Paulingovu teoriju i terapiju. Ipak, studija dr. Kalea Kentona nije se pojavila u medicinskim časopisima. Hoće li divovska farmaceutska industrija, suočena s ovim činjenicama i još mnogim drugim ( vitamin B17 itd. ) konačno priznati istinu? Javnost sve više počinje da uviđa da je farmakologija, najprofitabilnija industrija na svetu. Lekovi na recept stvaraju potrebu za drugim lekovima i uvode pacijente u začarani krug stalnih, redovnih potrošača. Tajna je da se NAJBOLJE ZDRAVLJE postiže uzimanjem visokih doza vitamina C, u obliku NATRIJUM ASKORBATA i time se izbegava potreba za uzimanjem tzv. lekova na recept. Kanadski lekari dokazali su da nedostatak vitamina C uzrokuje bolest poznatu pod imenom „ateroskleroza“. Otkrili su da se bolest javlja kod 100% životinjskih eksperimentalnih subjekata kojima je uskraćen vitamin C a koje ga same ne sintetizuju. Nadalje, pokazali su da je sam vitamin C dovoljan za povlačenje ateroskleroze kod laboratorijskih životinja. (G.C.Willis, „The Reversibility of Atherosclerosis“, Canadian Medical Association Journal, sv.77, 15. lipnja 1957. str. 106-109). Tim je proveo slična istraživanja i na ljudima. Rezultati, iako nisu bili konačni, pokazivali su smanjenje aterosklerotskog plaka kod dvije trećine ispitanika. Treba istaknuti da se radilo o istraživanju malih doza, ne većih od 1.500 mg dnevno. Znanje da su srčane bolesti oblik skorbuta bilo je zataškavano od vremena kada je prvi niz Willisovih članaka objavljen u časopisu Canadian Medical Association Journal početkom 1950-ih. Neobjašnjivo, od 1950-ih do danas nijedan članak koji bi govorio u prilog vitaminu C i njegovoj vezi sa aterosklerozom nije se pojavio u nekom uglednom medicinskom časopisu popularanom među lekarima. Činjenica je da su rezultati provedenih eksperimenata na životinjama i na ljudima pokazali da askorbat štiti od ateroskleroze i da može mnogo da pomogne u terapiji. Postoje i dodatni dokazi postignuti istraživanjima na ljudima koji su potpuno ovo potvrdili. Zašto onda nisu provedena daljna istraživanja na ljudima ili, bolje pitanje je, ako su provedena zašto rezultati nisu objavljeni? Paulingovi protivnici, kao i farmaceutske kompanije, rado bi videli da je Paulingova hipoteza diskreditovana“ zaključio je dr.Hickey. „A kako nije, niko nije ni izvestio o eksperimentima?“ U predavanju iz 1992. snimljenom na videu, dr Linus Pauling objasnio je razlog zašto se ateroskleroza stvara na zidovima arterija u nedostatku vitamina C. Objasnio je kako specifičan oblik holesterola izaziva plak, nadoknađujući niske količine vitamina C. Pulingova terapija, koja se sastoji od visokih doza NATRIJUM ASKORBATA je, u stvari, rešenje problema za srčanu bolest. I jedan praktičan savet Kako napraviti sok od NATRIJUM ASKORBATA Iscedite sok od 4 limuna i stavite u dvolitrenu flašu. U malu šolju stavite 3, vrhom pune, kafene kašike NATRIJUM ASKORBATA, dodajte malo stevie da bi zasladili na prirodan način. Dobro razmutite u malo vode da se ne stvaraju grudice te sipajte u flašu i dodajte vode da bude pune dve litre. Tokom dana, najbolje na svakih 1-2 sata popite 2 dcl soka od ascorbata i limuna. Kada dobijete prvi proliv, znači da ste napunili tkiva sa ascorbatom, smanjite kolicinu i uzimajte svaki dan po 2 male kafene kašike ascorbata u istoj količini vode i soka od 4 limuna. Limun je potreban zbog enzima da bi se ascorbat brže apsorbovao u tkiva.
Posted on: Mon, 07 Oct 2013 23:35:55 +0000