" ...Nauka istražuje čulni, a duhovnost vančulni svet, iskustveno se uveravajući u njegove pojave i zakone. Sa druge strane, religija je smo nastavak svetovnosti, jer i jedna i druga veruju, prva u vančulni, a druga u čulni svet. Tako, religija stoji nasuprot duhovnosti, kao što svetovnost stoji nasuprot nauci. Neko može pomisliti da je razlika između duhovnosti i nauke u tome što se ono što istražuje duhovnost ne može dokazati, a nauka prihvata samo dokaze. Ali šta je dokaz? Kada više ljudi doživljava isto i kada se to iskustvo može ponoviti, onda se to smatra dokazom, bez obzira da li se koriste ili ne neki drugi istrumenti opažanja osim čula i uma. Prema tome , ako se određeni broj ljudi slaže oko nekog vančulnog doživljaja, tada već imamo neki dokaz da je ono što doživljavamo tačno i zbog toga je pogrešno tvrditi da se to što istražuje duhovnost ne može dokazati. Ako se prihvati kao argument da je doživljaj duhovnih ljudi neistinit zato što je subjektivan, onda taj isti argument važi i za naučnike, jer se i oni takođe, oslanjaju na svoj doživljaj. Zašto bismo više verovali spoljašnjim čulima nego unutrašnjim? Spoljašnja čula su pojednako ograničena kao i unutrašnja, možda čak i više. Ne ulazeći u raspravu koja su čula ograničenija,dovoljno je složiti se da su i jedna i druga ograničena i da je samim tim svako iskustvo subjektivno tj. relativno. Dakle, ako se nauka smatra egzaktnom na osnovu subjektivnog iskustva, onda se isto tako i duhovnost može smatrati egzaktnom. Nauka ima svoje metode i istrumente za istraživanje spoljašnjeg sveta, a isto tako i duhovnost ima svoje načine istraživanja unutrašnje stvarnosti. Svi koji veruju u ono što je nauka dokazala, nisu se iskustveno uverili u njene dokaze. Nauka često pobija svoje predhodne dokaze budući da se stalno pronalaze bolji metodi i istrumenti za istraživanje spoljašnjeg sveta, a isti slučaj je i sa duhovnošću. Svako otkriće se bazita na ličnom iskustvu, bez obzira na broj ljudi koji su se uverili u određenu činjenicu, a s obzirom da su sva iskustva subjektivna, prirodno je što se mnoga prošla iskustva vremenom prevazilaze. Zakoni univerzuma ne mogu da se promene, ali smo slobodni da promenimo sopstvenu mehaničnost. Svet nije naša odgovornost, ali nesvesnost jeste. Ako promenimo sebe , menja se i svet. Upravo zato se nijedno otkriće ne može proglasiti konačnim. Pa ipak, iako su mnogi naučni i duhovni dokazi danas prevaziđeni, to ne znači da nauku i duhovnost treba negirati kao puteve istraživanja stvarnosti. Važno je da se uvek nešto novo otkriva i da je naš pristup naučan, a vreme će pokazati da li je ono što smo otkrili tačno. Pravi naučnik ili duhovni tragalac je uvek spreman da prihvati nove dokaze, naravno ako su autentični i dovoljno uverljivi. Međutim, ako već postoji neka razlika između duhovnosti i nauke, ona je u tome što duhovnost priznaje jedan metod saznanja koji nauka ne priznaje,a to je intuitivni metod. Po duhovnosti, sva iskustva služe da nas dovedu do inuitivnog viđenja stvarnosti, jer se jedino ono može smatrati istinitim pošto je izvan polja relativnog iskustva. Relativno iskustvo je u okviru vremena i prostora,dok ih intuicija transcendira s obzirom da je izvan uma koji doživljava prolaznost i konačnost. Probuđenje smatram pravim uvidom. Buđenje je promena u umu, a probuđenje je stanje izvan uma. Pošto duhovan čovek za razliku od naučnika, uvek teži intuitivnom saznanju ili probuđenju, on nikada ne bi smeo da se vezuje za svoja iskustva. Neka svaki iskreni duhovni tragaoc pronađe svoj put do probuđenja."
Posted on: Tue, 06 Aug 2013 09:21:40 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015