Odlomak iz romana "Faustov rulet" Veroslava Rančića 5. – Vi ste ludaci! – uzviknuo je Mile Bonus odgurnuvši velika staklena vrata na „Odeljenju F“, kako su nazivali veliku prostoriju na kraju hodnika četvrtog sprata. – Kako možete da radite po ovakvom danu?! Danas treba sedeti u letnjoj bašti, danas treba zevati u devojke, treba voditi ljubav a ne zabiti nos u „kardiograme“! Zašto se ne ugledate na mene...? Zašto se ne ugledate na mene... Gomilu šapirografiranog materijala tresnuo je na svoj sto. – ... i prepodne provedete na sastanku radničkog saveta? – završio je grobnim glasom. Sručio se u svoju pokretnu stolicu i podigao noge na sto. Iza pisaćeg stola, preko puta njega smeškala se Naila. – Naila, dušo moja, zašto nećeš sa mnom da se voliš? Ti mene unesrećuješ! Znaš li da me unesrećuješ? Naila je odmahnula rukom. – Prestani. – Zašto? Pogledaj se! Imaš sve što se meni dopada. Grudi su ti čvrste i malene... Ne tresu se kada se nagneš preko stola. Imaš duge noge... Nemoj meni da protivurečiš! Video sam te letos na plaži kada smo bili na simpozijumu... Sećaš se onog daveža...? Guza ti je okrugla i punačka... Krajičkom oka Mile Bonus je video kako se Glušac narogušio. Ljiga mu je žestoko išla na nerve i koristio je svaku priliku da ga obori na kolena. A onda i zgazi zavrat. Nastavio je kao da ništa nije primetio. – Lišce ti je kao slatkiš! Navedi mi jedan jedini razlog zašto nećeš da vodiš ljubav sa mnom. – Mogla bih da ti navedem hiljadu, ali ću ti reći samo jedan: ne sviđaš mi se! – Ne sviđam ti se!? – Mile Bonus je s nevericom pogledao devojku, zatim se osvrnuo po „Odeljenju F“, kao da traži svedoke koji će potvrditi da se nije prevario. – Ja se tebi ne sviđam! Pa ti si jedina cura na svetu kojoj se ja ne sviđam. Ja se sviđam čak i Glušcu, a ti mi nalaziš zamerke. Sedeći nad raširenim planovima, Vuk je podigao pogled prema Glušcu. Atmosfera se približavala eksploziji. Mile Bonus je prekoračio liniju na kojoj su treperila sva crvena svetla uzbune i urlale alarmne sirene Gluščeve tolerancije. Mile Bonus je nastavio, sjajno se zabavljajući. – To je protiv tvog ega i ida, dušo moja. Tvoj ego me deklarativno odbija, a tvoj id urla za mnom. U pitanju je igra svesti i podsvesti. Naila je prsnula u smeh. Pomerivši nogu Mile Bonus je zakačio hrpu šapirografiranog materijala koji se prosuo po podu. Posmatrao je razbacane zapisnike, predloge, samoupravne sporazume, odluke... – Za vreme idiotskog radničkog saveta, na kome sam maločas bio – objašnjavao je – izračunao sam da sam samo u toku ove godine na praznomlatećim skupovima proveo trista šezdeset sati. Od toga trista pedeset osam bili su ortodoksno sranje! Glušac se ispravio iza stola. – Molim te da kontrolišeš svoj rečnik! – Od siline s kojom je stegao pesnice, zglobovi su mu pobeleli. Kao da ga je tog trenutka prvi put u životu ugledao, Mile Bonus se lagano okrenuo prema Glušcu. Pogledom je prelazio preko njega, tragajući u sećanju za mestom gde ga je sreo. Kada se dosetio, najednom je sinuo. – Glušac! – uzviknuo je – jesi li ti skoro nešto tucao? U prostoriji je zavladao tajac. Sledeće što se moglo dogoditi bio bi strahoviti sukob ili eksplozija smeha. Glušac je obišao sto. Mile Bonus je podigao ruku. – Vidim da se ne razumemo – rekao je. – Nisam mislio na onu zečju ševu: ćuk-fuk, ćuk-fuk i gotovo. Pitam te za pravo tucanje koje traje dva, tri sata. Bilo je nemilosrdno takvo pitanje uputiti polućosavom Glušcu, koji se nije osvrtao ni za ženama ni za muškarcima, koji nije pio, ni pušio i čije je životno opredeljenje bilo dosezanje upražnjenog mesta šefa „Odeljenja F“. – Slušaj ti, s tom tvojom prljavom jezičinom... – Gluščev glas je prešao u falcet. Vuk je zatvorio oči. Bilo mu je istovremeno i smešno i žao Glušca. „Samo bi čudo moglo da spreči tuču“, pomislio je, „a čuda se ne dešavaju.“ U tom trenutku na velikim staklenim vratima „Odeljenja F“ pojavila se Mina Grbović. – Dobar dan – rekla je žmirkajući preko ogromnih naočara, koje su joj zaklanjale polovinu lica. Svi su se pogledi okrenuli prema njoj. Svašta se moglo očekivati, osim pojave visoke, nezanimljive devojke, u dugoj suknji, prekrivene ogromnim duksom, u sandalama s kaiševima na bosim nogama i s glomaznom torbom od prugastih tkanica, prebačenom preko ramena, koja visi do samog poda. „Šta li je ovo: nešto dugo i nešto obučeno!?“, sevnulo je Vuku kroz glavu. „Cerebralna i bez seksa“, zaključila je u sebi Naila. „Ova skuplja dobrovoljne priloge za decu bez roditeljskog staranja.“ Mile Bonus je klimnuo glavom potvrđujući misao samom sebi. U tišini Mina je ponovila: – Pa, dobar dan. Niko joj nije odgovorio. Smatrajući klimanje glave Mileta Bonusa znakom dobrodošlice, Mina se dugim koracima uputila ka njegovom stolu. Zastala je na korak od Bonusa, gledajući ga preko naočara. „Ovako zvečarke posmatraju svoj plen“, pomislio je Mile Bonus. – Ja sam Mina Grbović – začuo je Mile Bonus iznenađujuće melodičan glas – spoljni saradnik Zavoda za zaštitu čovekove sredine i član Lige za mir. – Zar je moguće? – Mile Bonus je iznenađeno izvio obrvu. – Šta „zar je moguće“? – Mislim: zar je moguće da sam bio u pravu!? Kada ste se pojavili na vratima, pomislio sam da sakupljate priloge za... Crveni krst ili... – i ugledavši Minin izraz lica, brzo je dodao: – Ne sakupljate nikakve priloge? – U metaforičnom smislu – da. Sakupljam. – Mina nije skidala pogled s lica Mileta Bonusa. – Bravo! Bravo za moju urođenu nadarenost da na prvi pogled otkrijem vašu profesionalnu opredeljenost. – Da li vi radite na... nuklearnim projektima? Jednim pokretom ruke Mile Bonus je obuhvatio „Odeljenje F“, Institut, grad, Zemljinu kuglu. – Jeste li videli tablu na ulazu u zgradu? Institut za nuklearne nauke Nikola Tesla... Metaforički rečeno: da, svi mi radimo na nuklearnim projektima. Preko Mininog lica razlio se izraz zadovoljstva. Iz ogromne torbe izvukla je maleni transparent čiji je držač oslonila na pisaći sto. Mile Bonus se unezvereno upiljio u ispisan tekst. „Ne, ovo nije moguće“, mislio je. „Haluciniram. Glušac me je iznervirao i kod mene je došlo do konvulzije. Još od najranijeg detinjstva je nisam imao, ali, evo, ona Ljiga me je potpuno izludela i nanovo imam probleme. Ako budem pio fenobarbiton, hoće li to uticati na moju potenciju?“ Kao iz daljine čuo je Minin glas. – Da li se slažete? Snažno je stegao kapke i onda ih naglo otvorio. S druge strane stola, još uvek je stajala sakupljačica priloga držeći transparent na kome je pisalo: ŽIVOTA ZLATNO DRVO SE ZELENI! Sasvim lagano, bezmalo sa strahom, preneo je pogled na Minu. – Da li se slažete? – ponovila je devojka uz osmeh, kojim je bezrezervno razoružala Bonusa. – Pre dvesta godina francuski enciklopedisti su zagovarali: „Vratite se prirodi!“ Čovečanstvo je 1769. godine odgovorilo monstrumom Džejmsa Vata! Zbog njegove paranoje ljudi su poput krtica krenuli na paleozojska crna groblja. Što je na ovome svetu posedovao više nekrofilskih ostataka mezozojskih prašuma, čovek je bio više cenjen. Sistem vrednosti je izmenio logičan smisao. Nauka je postala slepa robinja sticanja karbonizovanih profita praistorijskih vremena.
Posted on: Sat, 31 Aug 2013 13:28:11 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015