POSLE SVEGA Romski život kao i život drugih naroda podložan je silama dobra i zla.Medju- tim, život Roma je specifičan zbog njegovog načina. Zašto je takav, ni oni sami neznaju, jer su, pre svega zaboravili put svog povratka. Danas žele da zaborave i ono što im je preostalo, neko milom, ali neko i silom, jer je veoma teško biti “Čovek bez doma i bez groba.” Medju Romima ima dobrih i mirnih ljudi, što kroz život nečujno i tiho gaze, kao da nogom hodaju po pamuku. Niko ih ne opazi, ni njih, ni njihovu tihu radost ili patnju. Romi su čutljivi patnici, večiti putnici, kad, kad se i osmehnu gorko, na ljude, kada se oni ogreše. Romi su usamljeni i bolni, ne što je taj bol organski, već im ga drugi nametnu, i onda sa tim bolom žive do kraja, sa obrazima upalim i žutim, a nekada se i nečujno osmehnu ili bolno plaču, jer šive samotno i divlje, primitivno, po mišljenju drugih, jer oni to sami žele. Nikada nikoga nisu ogrebli, jer su njihove bodlje unutra okrenuta da bi sami sebe uboli, svoje rodjeno srce. Njih niko ne vidi, nit opazi i ako ih na svakom koraku vide i opaze u večnoj gužvi ovog sveta, kad onaj koji ima želi da jos ima, a onaj koji nema, nikada da nema. Romi žive nečujno, neveseli i mile kao senke, kao vreme i sati. A kada budu jednoga dana sve izgubili, sem crnog tena, umru slomljeni i uveli, tada će se grobovi romskih predaka probuditi i tražiti,ono što, danas živi Romi ne traže, već, po svaku cenu žele potpunu asimilaciju ili simbiozu. Mišljenja su da će na takav način bolje živeti, jer šta fali, Djorgovcima, Aškalijama, Egipčanima, Jaremagalarima, ... i drugima koji neznaju romski jezik, niti ga žele naučiti, a kamo li ostaviti svojim potomcima u zaveštanju. Sve to Romi vide drugim očima, ne žele odvajanje, jer to shvataju kao “getoizaciju”. Život Roma je rasut, jedna osobena usamljenost, osobeno izgnanstvo. Postojanje Roma je jedno postojanje u koje se ne sumnja, jer to postojanje ne poznaje bilo koju vrstu unifikacije.Romi poseduju poseban talenat življenja-postojanja, poseduju umetnost življenja, po nekima.U tome se krije snaga njihova napora da održe ravnotežu izmedju stvarnosti kakva jeste i njihova unutrašnja osečanja- doživljaja života. Neki kažu, Romi u životu nikada ne kasne.Romi nemaju drugog izbora ako se hoće pravi život a ne lažan, život gradjanskog konformizma – ma kako taj romski pravi život drugima izgledao mućan i težak. Bitno je kako je Romima, a ne kako drugima izgleda. Da li se sve treba prepustiti Romima, kada je u pitanju njihov život? Romski život je pun paradoksa, pun iznenadjenja. Život Roma je po nekima, život uzvišenog dara, jer ustvarnosti ljudi su previše zaokupirni svojom bedom, u njoj doživljavaju uvrede i poruge, zato su valjda i previše oprezni. Nasuprot tome Romi pale oganj i putuju svetom, zemljinim šarom, krov im je cela kapa nebeska a ne samo njeno zavičajno parče. Život Roma zavičajnost poznaje u najširim razmerama, univerzalnim. U tom i takvom univerzalizmu individualizam je osnovni zakon življenja, unutrasnji glas i njegova egometrija. Dužnosti prema unutrašnjem glasu su iznad gradjanskih dužnosti. Život se tako do krajnih granica razobličava saznanjem da pred smrću nema poštedjenih niti privelegovanih. Oči Roma su konačno i za svagda videle demonstraciju smrti, a stvarnost je to – demonstracija smrti.Veća nesreća stvarnost ne moze zadesiti. U osnovi života Roma je nemirenje sa tom nesrećom. Baš to nemirenje, ono dramsko u životu Roma je naglašena u ovoj knjizi. Ako se uzima u vidu da su Romi od raznih gradjanskih stvarnosti bili proganjani, da u nekim sredinama prošlih vremena nisu bili zaštićeni ni koliko divljač – životinje, onda Romima treba postati jasno da je krajnje vreme da se pomire, da su jedinstveni u svim akcijama, bilo ko da ih pokrene, jer ništa na ovom svetu nije večno. Trebalo bi biti jasno svim Romima, koliko je njihovom životu primerena Kokotoova miso: “Neguj ono što ti cenzurišu, jer to si ti.” Zapravo, život Roma je ono što gradjanski puritanizam i šovinizam ne može bez obzira što je gradjanska stvarnost tesni i opasni diskurs govora te matice. Romska čežnja nadvladava gradjanske okvire, uslovljva pokretljivost Roma, ona je metafizička i ne može se meriti merama stvarnosti. Ako je život stvarnost i želja onda je –ROMSKA SMELOST- imenilac tog života. Takva čežnja i njegova energija odredjuju trajanje i kvalitet takvom životu. Romska nacionalnost nikada nije imala svoju državnost i svoje političke velikane, i ako se naše poreklo vezuje za Indiju. I tamo smo zasigurno bili najniza kasta. Od uvek, od kako se pojavilo neko interesovanje za proučavanje romskog života, čovečanstvo je Rome posmatralo kao etnos na rubu civilizacije. Romi se i danas u mnogim sredinama tretiraju kao primitivni narod. Viševekovna zabluda ni do dana današnjeg nije nestala. Istorija Roma je istorija seoba ali je ta istorija čistija od istorije drugih civilizovanih naroda jer ne poznaje prinudu, eksploataciju i pokoravanje drugih. Zato su Romi od civilizovanih naroda bili pokoravani, proganjani i uništavani. Istorija ovog naroda je stalno kretanje po krugovima pakla sa vencem sreće (unutrašnje( oko vrata. Nema tih okova u kojima čovek ne može biti slobodan i sretan onoliko koliko to želi zna i ume. U životima svih naroda, neizbežno je da svaki čovek u sebi nosi u odredjenoj meri zov romskog življenja za širinom i smobitnim načinom življenja. Činjenica je da je na ovu temu malo znacajnih ostvarenja, pogotovu ostvarenja u obliku knjige. Nadam se da će ova knjiga delovati na Rome, na njihov život, da izrekne ono neizrecivo da rečima putuje kroz svet, prostorom i vremenom i da zaustavi njihovo lutanje, da standardizuju sve ono što im je ostalo, jer kako je jednom dr. Rajko Djurić, rekao, da su Romi i romska kultura jedna od najstarijih u svetu, koja treba biti pod zaštitom svetske baštine. Život je u maternjem jeziku. Ako je umetničko stvaralaštvo Roma prevedeno na drugom jeziku, ona neće moći suštinsku vrednost ove knjige preneti, odnosno, ako je Romi budu čitali na srpskom jeziku, ova knjiga izgubiće u mnogome u svom značaju, jer je sve što u njoj ima na romskom jeziku dato izvorno, onako kako je u narodu, bilo da se radi o narodnom ili umetničkom stvaralaštvu. Živeti znači govoriti svojim maternjim jezikom onim koga imaš, bez obzira na njegovo leksičko bogastvo. Živeti takvim životom, znači živeti ljudskost najvišeg reda. Ljudskost je pravi i potpuni smisao života, bez obzira na naš romski život u očima drugih. Jedino, sam čovek sam sebi može najbolje pomoći. Vi Romi, ostaje na vama, da se odlučite, jer imate “dosta vremena” da zajedničkim snagama očuvate ono što vam je preostalo. Preostalo vam je bez obzira na sve, samo POMIRENJE, kako bi vašim potomcima ostavili svetlu budućnost, izjasniti se za onu nacionalnu zajednicu kojoj pripadate, jer je i pre vas bilo takvih slučajeva u kojima se vi danas nalazite. “Bludni sin” se uvek vraća svojim roditeljima.
Posted on: Sat, 31 Aug 2013 09:11:11 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015