SAZNAJ ISTINU -------------------------------------------------------------------------AMERIČKIM PARAMA STVARALI NESVRSTANE Titov specijalni obaveštajac Marko Strunje iz Trsta prvi put javno govori o tome kako je po nalogu Josipa Broza izveo 78 narodnih revolucija i afričke zemlje uvodio u svet nesvrstanih Stvaranje pokreta nezavisnih i kasnije nesvrstanih zemalja u Africi počeo je, tvrdi Marko Strunje, član Komiteta nesvrstanih za kulturu i sekretar Aasocijacije evropskih novinara u Trstu, počeo je još krajem pedesetih godina. Strunje je tada bio član Generalštaba JA, odakle je prebačen u Savezni sekretarijat za spoljne poslove, odnosno u specijalno odeljenje za nesvrstane zemlje. Koliko je Marko Strunje dobro radio sa nesvrstanima vidi se po tome što mu je Tito 1968. godine dodelio čin generala JNA. - Načelnik ovog tajnog Odeljenja za formiranje i organizovanje nesvrstanih zemalja, kakav je bio njegov pun naziv, bio je ambasador Veljko Vlahović – otkriva nam danas general Marko Strunje - Broz je smislio da komunizam treba da menja svet nerazvijenih, da ih oslobađa kolonijalizma i uvodi u socijalizam. Taj zadatak je Kominterna sebi postavila na svom drugom kongresu 1921. godine, ali sve do 1947. nije bilo uslova da se on realizuje. Tek posle rata Josip Broz je određen od strane Kominterne da sprovodi program 100 godina razvoja socijalizma u svetu. Staljin i Hruščov su podržavali tu Titovu ideju, čak toliko, da sam se ja uverio da je Beograd bio mozak Moskve i mozak komunizma. o Istovremeno, međutim, 1923. godine Amerikanci su u vreme predsednika VudroVilsona usvojili program 100 godina razvoja kapitalizma, koji je imao za cilj promenu sveta. Kakav je bio američki stav prema kolonijalnim državama? - Kada su iza rata Amerikanci krenuli da osvajaju, ali i ruše Evropu, Tito im je u ime Moskve ponudio plan borbe protiv kolonijalnih sila. Francuska je držala pod kontrolom 33 države, a Ujedinjeno britansko kraljevstvo čak 72 zemlje. Amerikanci su prihvatili Titovu ideju i zato je Broz postao miljenik Vašingtona. Samo uz podršku Moskve i Vašintona, malo poznati predsednik Josip Broz Tito uspeo je da postane svetski državnik. Uostalom, kako drugačije objasniti uticaj Josipa Broza na afrička plemena i male azijske zemlje, koje su u saradnji sa Jugoslavijom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, izlazile u svet kao samostalne države. o Ima dokaza u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije da je jugoslovenski predsednik Vama poverio zadatak da 78 država oslobodite kolonijalizma. Kako? - Moj položaj je u ovom odeljenju je bio jako specifičan. Naređenja sam dobio lično od Veljka Vlahovića, a ponekad i od Josipa Broza, ali sam izveštaje podnosio samo Titu. Prva moja misija je bila stvaranje narodnog pokreta Mau Maua u Keniji 1960. godine. U Keniju sam ušao kao poslovni čovek i vrlo brzo se približio doktoru Džomo Keniati, koji je bio čovek u godinama, ali veliki intelektualac i vrlo poštovan narodni tribun. Ja sam mu rekao da će mu Moskva i Vašington pomoći politički i finansijski, ako ujedini kenijska plemena i podnese zahtev engleskim vlastima za autonomiju kulture i za formiranje lokalnih organa vlasti. Čim su se kenijska plemena ujedinila i podnela zahtev za autonomiju, Englezi su to i uhapsili doktora Keniatu. Bio je ukupno 7 godina u zatvorima. Zato 1963. nije trebalo mnogo para i vremena da se narodni pokret Mau Mau digne na noge i obori britansku vlast. Dr Džomo Keniata je izabran prvo za premijera, potom za ministra spoljnih poslova, a 1964. i za predsenika Kenije. o Kako ste prošli u Gani? - U Gani sam tajne dogovore imao sa vođom pobune Kvamom Nukrumahom. Tada sam upoznao Nukrumahovog rođaka, koji se zvao Kofi Anan. Nukrumahu sam naredio, da čim izađe iz zatvora, proglasi nezavisnu državu Ganu, uz obećanje da će dobiti podršku SSSR-a, SFRJ i SAD. Tako je i bilo. Da bi sklonio Kofija Anana, njegov rođak Kvama Nukrumah ga je kao novi lider Gane poslao da bude predstavnik Gane u OUN. I Kofi Anan je tamo ostao 40 godina i postao generalni sekretar, a Nukrumah je umro. o Ko je sve podržavao stvaranje pokreta nezavisnih država? - Amerikanci su pokret plaćali od 1959. godine. Prve pare za nesvrstane od Amerikanaca je tražio i dobio Svetozar Vukmanović Tempo. Reč je bila o 7 milijardi dolara, koje smo dobili mi delili zemljama u kojima smo dizali bune i revolucije. Preko Tita je išla i tajna američka pomoć SSSR-u. Koliko ja znam, SAD su za razvoj nesvrstanih preko Josipa Broza dali, bez ikakvog zahteva, bez ikakvog dokumenta, ukupno 39 milijardi dolara. Uz to dobijali smo američko žito iz Teksasa, koje nam je dolazilo u solunsku luku. U Solunu su se menjala dokumenta i Tito je žito slao ili u Moskvu ili u Kairo, gde je on hteo. Tito je pomogao Afrikancima da se organizuje prvi Panafrički kongres, kada je u centru pažnje bila situacija u Južnoj Africi. o Priča se da ste Vi prvi upoznali Nelsona Mandelu šezdesetih godina? - Kada je Mendela bio politički zatvorenik Tito ga nije znao. Britanci su se spremali da likvidiraju Mendelu, ali sam ja obavestio Tita o tome i on je napisao Rezoluciju o slobodi naroda u Južnoj Africi i prosledio je u Ujedinjene nacije. Za tu rezoluciju je glasalo 128 država članica OUN. Posle ovakve političke pobune celog sveta Britanci su prebacili Mandelu u zatvorski apartman, koji je imao dve sobe i biblioteku. Imao je specijalno obezbeđenje. Viđao sa svojom ženom Vini. Živeo je kao gospodin, ali se kasnije prodavao kao politički robijaš. Dao sam Nelsonu Mendeli 4,5 miliona dolara za njegov pokret, a on se potom prodao Britancima. o Pokret nesvrstanih je počeo sa 16 država na konferenciji 1961. u Beogradu, ali je za samo 15 godina narastao na blok od 128 država. Prema jugoslovenski mistoričarima Tito je bio otac pokreta nesvrstanih. Kakvi su bili realni dometi ovog pokreta? - To je bila politička i planetarna sila, koju ni Rusi, a ni Amerikanci nisu podnosili. Zato su sedamdesetih godina rešili da unište Pokret nesvrstanih. Rusi su to radili podmićivanjem prosovjetskih zemalja, Kube ili Egipta, a Amerikanci omekšavanjem Indije i Alžira. Kada je Tito krajem sedamdesetih to osetio predao je vođstvo nesvrstanih Indiji i povukao se iz pokreta. o Nekako u to vreme i Vi ste pali u nemilost? - Problemi sa mnom i političkim vrhom Jugoslavije su nastali 1970. godine, u vreme četvrte Konferencije nesvrstanih zemalja u Lusaki, kada sam se sukobio sa Titovim miljenikom Stanetom Dolancom. On je bio glavni pisac Titovih govora i u Lusaki je Brozu napisao referat o političkim problemima u Hrvatskoj. Rekao sam Titu da taj govor nije primeren jednoj svetskoj konferenciji. Dolanc kritiku nije prihvatio i naredio je da me uhapse. Osam puta sam hapšen, ali su me potom pomilovali i pustili. I danas sam kao bivši Titov poverljiv čovek aktivan među nesvrstanima – pohvali nam se general Marko Strunje, koji je ovih dana boravio u Beogradu da bi se izborio za svoju vojnu penziju. lopusina/tekst.html?id=21
Posted on: Sat, 29 Jun 2013 07:43:00 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015