"Seks, prikrivena bol, požuda i strah Pušite Crveni Marlboro, Gospođice – nemate prsten na ruci; lice vam je čisto bez ijedne bore, stoga sudim da je za Vas brak još uvek neostvareni san. Sanjate o njemu, jedna ste od onih što veruju u Platonov mit androginih bića. I to što ste ovde večeras, za ovim stolom koji nagrizaju sipci, odaje Vašu želju da pronađete srodnu dušu. Verujete da taj neko može da bude i u ovoj zagušljivoj rupi što smrdi na nemoral. Imate znatno manjih predrasuda od ostatka sveta – niko nije njih oslobođen, svi živimo sa njima. Drhti Vam desna šaka dok naginjete pepeo nad pikslom. To kovitlanje Vaših prstiju je u potpunoj kontradikciji sa Vašim bićem, naizgled smirenim. To isto, Vama neprimetno, drhtanje govori previše o Vašoj prošlosti. Voleli ste. Voleli pogrešne i na pogrešan način. Da ste ih znali voleti, danas bi jedan od njih bio verovatno pretvoren u pravog. Vaša prošlost je satkana od izgubljenih snova, neostvarenih želja, tuđih laži, neočekivanih izdaja i viri Vam po koji nož sa leđa. Srce ste dobro sakrili. Ništa na Vama u prvi mah ne odaje sve suze koje ste progutali pre nego što ste došli među ljude. Zaključujem da je bol za Vas intimniji od Vašeg lagano prekrivenog garderobom tela. Vođeni ste rezultatima lekcije; “neka se sve izuzev onog što boli vidi, ne marim”. Prošlost objašnjava sadašnjost Iz tašne Vam viri knjiga; Kako sam pojeo svog oca, Roja Levisa (How I ate my father – Roy Lewis). Verovatno ste sopstvenom nemarno grickali, u ranijoj mladosti, džigericu. Naslov Vas je u isti mah nesvesno primamio. Želeli ste odgovor na potpitanje: “Zašto sam pojela sopstvenog.” Pravo pitanje je bilo: “Gde sam i koliko sam grešila”. Dečije greške utiču na roditelje, Vi to slutite. Ne znate još uvek jer niste majka. Delujete umorno; izašli ste s posla sigurno. Pijete bezalkoholni koktel. Palite već treću cigaretu u luftu od pola sata. Zverate pogledom. Te divne krupne oči vanzemaljske boje se kolutaju kao da žele da izbegnu grob tela. Plašite se ustvari. Puni ste strahova. Ne podnosite samoću, čak ni dok čekate osobu koja kasni. Znam da čekate prijateljicu, vidim da se hvatate telefona. Zovete. Uzalud. Niko se ne javlja. Sa Vas opada tama koje se bojite dok vam za sto prilazi poznato lice. Smejete se. Ne izgledate više uplašeno. Vaše strahove potkopavaju osmesi. Umereni ste i svedeni na javnom mestu sve dok se ne dosetite zašto ste ovde, sami, sa prijateljicom. Samoća Vas i kod kuće čeka. Nemate nikog osim sebe, Gospođice; više nikoga. Gotovo ste pročitali knjigu. Jedna fotografija vam služi kao beleg stranice. Već ste treći put ovde i vidim da se niste makli sa možda 156. strane. Ne volite krajeve. Strepite i do kraja knjige da stignete. Sigurno ste ostavljeni u trenutku kada ste verovali da je kraj mit, da ne postoji. Mirišete čak do petog stola od vašeg; Iven Sen Loran (Yves Saint Laurent) svira najskuplje note po vašem telu. Nagrizate usnu u znak da Vam se neko od nas utučenih muškaraca dopada. Najednom gorite iznutra, najeda Vas želja da stišate fiziološku potrebu. Ispravljate kičmu kako biste naglasili dve čvrste dojke. Širite već nesvesno butine. Zarili ste pogled u Vaš plen. Primećeni ste. I on Vas smatra plenom. I srešćete se za sat ili dva, dve krvoločne životinje, gadne i prizvane mirisom penetracije. Dva tela pribijena uz zid, vaša leva noga ležerno povišena, pridržava je snažna muška ruka. Vrisak! Pušite Crveni Marlboro, Gospođice. Još Vam rane nisu srasle. Smejete se sopstvenoj nesreći. U srcu Vam leži mrtav čovek koga ste voleli. Povlačite dim. Lažete sebe. Tražite u ovoj mišijoj rupi ljubav. Na kraju ćete ipak samo dobiti nabubreli ud. Jer niko ranjen od ljubavi nije ljubav našao dok još liže rane."
Posted on: Tue, 16 Jul 2013 16:26:47 +0000
Trending Topics
© 2015