U običnom životu Nemci su, velite, učtiva, uglađena bića, nisu lopovi ni ubice, puše lulu, piju pivo, doručkuju masla i meda. Možda je to i tako, ali što se to tiče nas, kad je njihovo zajedničko stoglavo lice puno krvi i užasa, kad na sve tuđe gleda ili nadmeno ili krivo. I, velite, rodoljubi su oni, za domovinu bez razmišljanja ginu. Neka je i tako, ali naše rodoljube oni su pljuvali, naše najsvetije borce razbojnicima zvali, ponizili nam zemlju do skota; kad oni ubijaju, junaštvo to je, kad mi svoj život branimo, divljaštvo i sramota. I, velite, njihova deca su čista; podsečenih noktića, umivenog lica lepršaju kao cveće. Verovatno je i tako, ali što se to tiče nas, zbog njih naša deca prljava, i bez majki hode, zbog njih kod nas teče mesto pesme jauk i poklič buna, i krv mesto peraće vode. I Nemica je, kažete, ljupka, ima ženstvena nedra, okrugla, i obraze rumene, i besprekorna je mati. Ali što se to tiče nas, i ona je na naš narod bacala rugla i mirno sedela na kućnom pragu dok sin njen negde progoni i strelja, dok sav svet zbog zemlje njene pati. I ona je našoj deci iz usta zalogaj otela. Oni, velite, vole svoje ognjište, svaki oko kuće gradinu ima, i duž puteva zasađeno voće. Ali u zemlji našoj oni su ostavili zgarište, useve pretvorili u barjake dima, i kroz tišinu naših pitomih sela, derali se užasni, užasno. I kad mislim na njinu viku, na njine lule, pivo, decu, žene, na dobroćudno lice im domaće, voćke kraj puta zasađene, ruke čiste kao od zlata, dođe mi da vičem iz sveg grla: živeli narod prljavih nokata, a srca čista; živeli narodi što kod svoje kuće psuju iz glasa, a boje se na senku pravde da stanu; živeli narodi čije žene nose oružje iza pasa; čija deca čupava hode; živeli narodi čije opšte lice blagom svetlošću blista!
Posted on: Mon, 08 Jul 2013 13:59:35 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015