Večeras u paraćinskom pozorištu (19h) imaće tribinu Duci Simonović, legendarni košarkaš, jedini igrač u istoriji koji je svojevoljno napustio Olimpijske igre, usred takmičenja, u znak protesta protiv prikrivanja doping skandala, čovek koji i dan danas drži mnoge rekorde u košarci, doktor filozofije, magistar pravnih nauka i, po mom mišljenju, jedan od najumnijih ljudi na ovim prostorima... Marina Rajević Savić je o Duciju napisala u knjizi Dok anđeli spavaju skraćena verzija teksta - ...priznajem da su mi takvi ljudi slabost. Privlače pažnju, prelaze rampu, gledaoce ne ostavljaju ravnodušnima. Emisije u kojima gostuju ostaju upamćene. Autentičan, svoj, poseban, Duci legenda, harizmatičan, spontan, otvoren, prirodan, bio je i ostao ljubimac publike, atrakcija. Duci buntovnik, temeljan, krut, dosledan, uporan, budio je uspavane duhove svojom pričom, argumentima upozoravao. Istrajan u onome što govori, ubeđen, nervozno, ali samouvereno iznosi svoja razmišljanja o raznim nezdravim pojavama u svetu sporta i podseća javnost da sve vidi i prati, i da je u mnogo čemu što je oduvek tvrdio bio u pravu. Ekstreman, iskren, spreman je da se raspravlja, da se svađa pred kamerama, ponesu ga osećanja, uverenja, neustrašiva priroda pobednika. Emisija u kojoj gostuje Duci Simonović nadrasta intervju, i ne gubeći ozbiljnost, postaje neka vrsta televizijske predstave. I on, kao i svi pravi veliki ljudi u duši je ostao dete. Iz povišenog tona, iz verbalnih izliva neslaganja i gneva, Duci se razneži, reč mu omekša, blagost iz njega izbije kada progovori o detinjstvu, ocu, majci, o deci, životinjama ili cveću. Ili kako ga je jedan novinar opisao - Duci je bio zvezda, ma zvezdurina i svi su se ložili na njega, cela Jugoslavija. Bio je nešto kao ikona, simbol Jugoslavije, smo smo samo o njemu pričali, imitirali njegov specifičan šut, položaj nogu kod šuta. Izgledao je kao dinamit, bio je faca sa onom bradicom, studirao je. Zvezda je u to vreme trenirala na Kalemegdanu, na otvorenom, tribine su bile prepune, ljudi su dolazili da gledaju Zvedu i Ducijeve treninge…” Danas je Duci nešto sasvim drugo, preko 30 godina nije u svetu sporta, odbacio je sve moguće privilegije i njegova kritika, sudeći po razvoju sveta, svakim danom sve više dobija na značaju.
Posted on: Mon, 28 Oct 2013 12:53:54 +0000