ećerna bolest je jedna od najvećih opasnosti modernog doba, postala je globalna bolest. Međutim, dosta toga može da se učini, da bi se sprečio njen nastanak. Šta zapravo predstavlja dijabetes i kako nastaje? Šećerna bolest tipa 1 i tipa 2 Šećerna bolest tipa 1 se javlja kod dece i mladih. Kod ovog tipa je glavni problem, što se ne stvara u gušterači (pankreasu) inzulin (zbog propadanja ćelija koje je proizvode), zato se on mora nadomestiti spolja. Nedostatak inzulina dovodi do toga, da se šećer iz krvi ne doprema do ćelija, nego ostaje u krvi, gde se nagomilava i sledstveno povećava nivo šećera u krvi. Na taj način ćelije „gladuju“ i da bi to izbegle, masti pretvaraju u šećere (ni oni ne mogu dospeti u ćelije, pa se stanje pogoršava). Kod ovog tipa se uzroci do dana današnjeg nisu u potpunosti razjasnili. Simptomi su veoma specifični: žeđ, često mokrenje i naglo mršavljenje. Šećerna bolest tipa 2 se javlja u starije životna doba. Ovde postoji stvaranje inzulina, ali je ono nedovoljno, odnosno i dejstvo proizvedenog inzulina vremenom slabi. Krajnji rezultat je isti, kao i kod šećerne bolesti tipa 1: ne dospeva do ćelija dovoljna količina šećera. Simptomi su međutim drugačiji. Obzirom na to da donekle postoji proizvodnja inzulina, nivo šećera u krvi se sporije povećava, rane se teže zaceljuju, vid slabi, često se javlja svrab kože, ponekad i trnjenje ekstremiteta. Kod ovog tipa postoje faktori, koji povećavaju sklonost ka nastanku oboljenja npr.: ukoliko u porodici već neko boluje od ove bolesti, gojaznost, visok krvni pritisak. Terapija ovog tipa je takođe sasvim drugačija, jer je uzimanje inzulina tek poslednja stepenica, njoj prethodi adekvatna dijeta, umereno vežbanje, uzimanje medikamentozne terapije peroralno. Borite se! Šećernoj bolesti tipa 2 se i Vi možete uspešno suprostaviti, ako malo obratite pažnju! Bitno je da budete upoznati sa rezultatima Vaše krvne slike (ali, ne samo sa vrednostima šećera u njoj). Morate znati, koje su vrednosti našte (na prazan želudac), a koje su ukoliko ste već nešto jeli. Preporučuje se godišnje jednom-dvaput otići na deteljniji lekarski pregled, gde će Vas lekar pregledati i uveriti Vas da je sve u redu. Važan je sport! Nedeljno 2-3 puta se kretati, šetati, malo trčati ili baviti se umereno gimnastikom, sve to pomaže da se krećete na pravom putu. Ukoliko uspete da ubedite sebi da se svake nedelje bavite malo nekim sportom, onda ste već učinili ogroman pomak po pitanju Vašeg zdravlja. Možete postići to, da na duge staze izbegnete ovu neprijatnu, dugotrajnu i često veoma opaku bolest. Bitna je pravilna ishrana! Kažite ne, belom brašnu i šećeru. Imaju alternative, radije koristite njih. Umesto belog brašna koristite integralno, umesto šećera koristite šećer od breze, za čiju digestiju nije potreban inzulin. Ako ste u prilici, pecite kod kuće hleb i pekarske proizvode. Sa njihovim sastojcima ćete sigurno biti upoznati. Pokušajte uvrstiti u ishranu što više povrća i voća sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Jedite obroke bogate u spomenutim namirnicama. Jedite barem pet puta na dan (doručak, ručak, večera i dve užine između). Izbegavajte grickalice! Nemojte jesti, samo da bi se nečim zabavili ili smanjili napetost! Ukoliko između obroka osećate glad, a niste u prilici da pojedete nešto zdravo, radije popijte čašu vode, da Vas zasiti do sledećeg obroka. Unos dovoljne količine tečnosti je veoma važno, trebali bi popiti dnevno bar 1,5 – 2 litara čiste vode. Glikemijski indeks (GI) Ova vrednost predstavlja sposobnost podizanja nivoa šećera u krvi raznih namirnica, unetih u organizam u količini od 1000 KJ-a, u odnosu na istu količinu belog šećera. Šećer ima glikemijski indeks označen sa vrednošću od 100, ostale namirnice upoređuju naspram toga. Na vrednost GI utiče i to, na koji način pripremate dati obrok, koji sadrži namirnice sa ugljenim hidratima. Postoje namirnice sa veoma visokim glikemijskim indeksom (90-100%): npr. med, grožđani šećer, zaslađena pića, pšenične pahuljice, kukuruzne pahuljice. Sa visokim vrednostima GI (70-90%): npr. šećer dobijen iz šećerne trske ili repe, hleb i drugi pekarski proizvodi dobijeni iz belog brašna, razna testa, grožđe. Srednje vrednosti GI (50.70%): npr. kuvani pirinač, banana, kukuruz, sokovi bez dodatka šećera (jeste, čak i varijante sa 100% voća!) Niske vrednosti GI (30.50): npr. jogurt, mleko, kefir, izvesna voća, durum testenine. Veoma niske vrednosti GI (ispod 30%): npr. sočivo, pasulj, rotkva, orah, lešnik, paradajz, paprika. Trudnička šećerna bolest Može se desiti za vreme trudnoće, da se tokom uobičajenog lekarskog pregleda ustanovi, da organizam nije u stanju da obradi šećer. To se zove intolerancija na ugljene hidrate. Nije prava šećerna bolest, samo prelazno stanje. Obično nestaje posle porođaja i sve se vraća u normalu. U ovom slučaju je najčešće dovoljna dijeta i odgovarajuća fizička aktivnost (naravno uz obavezni nadzor i preporuku lekara), ali se može desiti da je potrebna i inzulinska terapija. To takođe uvek lekari određuju, ponekad propraćeno hospitalizacijom od nekoliko dana. Ukoliko je u pitanju ovaj oblik, onda češće uzimaju krv i pregledavaju nivo šećera u krvi. Uz to nije na odmet da oboleli kupe sebi merač nivoa šećera u krvi i sami sebi povremeno mere vrednosti. Pod pretpostavkom da ne leče na odgovarajući način ili blagovremeno trudničku šećernu bolest, postoji mogućnost da se vremenom pretvori u tip 2. Zato je jako važno da se oboleli pridržavaju saveta lekara i nutricioniste. Autor: Varga-Darabos Andrea
Posted on: Sun, 01 Sep 2013 16:34:51 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015