Šta je to što postojeću vlast u Srbiji toliko užurbano i bezuslovno vuče ka EU da čak čini ustupke šiptarskim separatistima kakve ni Tadićeva vlast nije činila, ili kada je i najvećim političkim laicima jasno sa kakvim se sve unutrašnjim problemima suočva EU, zatim kada su sve izraženija nezadovoljstva i problemi velikog broja država-članica, recimo Grčke, Kipra, Madjarske ili Bugarske, a da i ne navodim razloge odustajanja od puta u članstvo Islanda, ravnodušnost Turske ili izrazito kritične stavove koji dolaze iz moćne Velike Britanije. Svedoci smo i sve brojnijih oponentnih izjava o perspektivama EU koje iznose ugledni nučnici i mislioci, pomenuću medju njima Noama Čomskog ili Vaclava Klausa a nedavno se precizno izjasnio i cenjeni američki ekobomist Edmund Felps sa čudjenjem da se bilo koja država, u sadašnjoj situaciji, želi priključiti EU, koju on naziva "lepom kućom ali koja gori i nestaje". Felps nije neki običan ekonomist ili političar-državnik za jednokratnu upotrebu. Radi se o poslednjem dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju, dakle vrsnom stručnjaku koji je obrazloženo podržao odustajanje Islanda od puta u EU "jer nije dobro ulaziti u zapaljenu kuću koja može dovesti do raspada evra a što bi vodilo ne samo dodatnoj destabilizaciji već i raspadu EU". Dakle, koji su razlozi da naša vlast, uprkos očiglednoj težnji EU da nam se otme Kosmet i posle višegodišnjih ucena, ponižavanja i vredjanja nacionalnog dostojanstva, naprosto je opsednuta dobijanjem tog famoznog datuma, pardon, zelenog svetla na neizvesnom putu ka EU. Prvo, Srbija se, to se više ne može kriti, suočava sa ekonomsko-privrednim kolapsom i socijalnom agonijom (nezaposlenost raste, spoljnotrgovinski deficit i zaduženja takodje, standard drastično pada, raste broj umrlih, bolesnih, siromašnih i odlazećih). I drugo, Srbiji je pod hitno potreban novac da se takvo stanje prevazidje a sadašnja vlst jedini izlaz vidi u dobijanju novca iz fondova EU. Dakle, ona ili ne želi ili nezna da probleme rešava na drugi način. Taj drugi način nije tema ovog posta, o njemu sam ranije pisao, jedino želim još istaći da sumnjam da će očekivani iznos potrebnog novca stići iz EU u Srbiju, pogotovo ne politički bezuslovno i u roku u kom je potreban. Konačno, postoje i oni u Vladi koji ističu da žurba ka EU jeste očekivanje da će se sa članstvom u EU pokrenuti neophodne reforme našeg društva. Mislim da je to obično bacanje prašine u oči gradjana, jer niko Vladu nije niti će sprečavati da potrebne promene (po meni je prošlo vreme za reforme) obavlja nevezano od prijema u članstvo EU. Čak smatram da je to bila i ostala njena prioritetna obaveza.
Posted on: Thu, 27 Jun 2013 10:02:21 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015