Šta najviše voliš kod nje? Razmišljao sam dugo. Utonuo sam u misli, toliko sam postao odsutan da je na trenutak pomislio da neću da odgovorim. Al’ ja stvarno kod nje sve volim. Volim njen glas. Volim način na koji imitira Duška Dugouška, volim je kada se ljuti. Posebno kada se ljuti. Volim njenu izraženu gestikulaciju i onu uvrnutu naviku da crta po rukama kada joj je dosadno. Način na koji priča, izraz lica posle pročitane neke patetične rečenice koja je razneži… Ali… -Njen osmeh. -Zašto? -Je l’ te čini srećnom? -Čini me. Čini me i više nego srećnim. Čini me najzadovoljnijim čovekom u univerzumu. Posebno ako je namenjen meni. Samo meni. -Ona zaista ima najlepši osmeh na svetu. Očaravajuć je..Uvek je njen kez budio sreću u meni. Imala je kristalno, biserno bele zube. I crvene usne. Oči bi joj uvek zasijale, kao da je pokrala sve zvezde sa neba. Znam, zvuči idiotski, zvuči patetično, neki će osetiti nagon za gađenjem, ali uveravam vas, tako je. To je za mene uvek bio čudan, da, baš čudan čin. To, kako joj oči sjaje dok se smeje. I dugo mi je trebalo da shvatim Pa ona, ona je svakog puta plakala kada se nasmejala a oči bi joj toliko svetlele. Svakog puta kada sam ja pominjao druge, baš bi se tako nasmejala. Razvukla bi usne u osmeh preko celog lica, ispuštala one njene specifične zvuke koji su bili zamena za jecaje, i čim bi suze krenule, prekrila ih je tim širokim osmehom. Koji me sada boli. Kad god je se setim.
Posted on: Sat, 29 Jun 2013 14:49:18 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015