ПОШТО ОВИЕ НЕКРОФИЛИ ПОЧНАА ДА ЛУСТРИРААТ И ПОЧИНАТИ ЕВЕ ШТО ГИ ЧЕКА НИЗ ЖИВОТОТ НЕКА ЈА ПРОЧИТАТА ОВАА ПЕСМА ОД Ј.Ј. ЗМАЈ, ОД ПОЧЕТОК НА 19 ВЕК Tri hajduka U po burne crne noći Feruz-paša iz sna skoči. Žižak drkće, ko da čita stravu sanka s bleda lica. Feruz-paša kadu pita: Kamo ključi od tamnica?... Tri godine kako trunu - oh, hajdučki pepo kleti! Pa još ni sad mira nema, - u san dođe da mi preti! Nemoj, ago, nemoj noću silaziti u tamnice, sutra ćemo poslat Muja da pokopa kosti njine! Hahahaha, babo moja, ni živih se nisam boja, dok su bili za užasa, a nekmoli mrtvih pasa. Moram ići da ih vidim kako leže na trulištu, da ih pitam što me zovu, što me traže, što me ištu! - Uze žižak, - zraka drkće na pašinom bledom licu, - zarđana brava škripnu - on se spusti u tamnicu. U tamnici, lednoj stravi, gde jakrepe memla davi, gde se groze hladne guje kad se sete nekih muka, - onde sede tri kostura, tri kostura od hajduka. Ili sede, il se samo Feruz-paši tako stvara, pred njima su na kamenu, ka na stolu, tri pehara. Progovara hajduk prvi: Evo, pašo, pehar krvi! Imao sam vernu ljubu - kad me pokri ova tama, ostala je jadna sama - nije sama... mač u ruci, pa povika: Gde ste, vuci? Tako stiže do tvog dvora, puče puška odozgora, probi srce jadne žene - evo pehar krvi njene! Krasno j vino, puna j čaša, - nazdravi mi, Feruz-paša! Sama s ruka paši diže, sama noga kroči blize. Pehar popi, ciknu muka, ciknu paša - a te kosti smejaše se... Bog da prosti! Progovara hajduk drugi: Kad sam dopo ovog groba, pitala te majka moja: Pošto ćeš mi prodat roba? A ti reče: Tri tovara. A sirota majka stara znojila se danju, noću, nit je jela, nit je pila, dok krvavim nije znojem tri tovara izmučila. Kad ti sinoć blago dade, ti se, pašo, smejat stade: To je, bako, tek za hranu; tvoj je sinak junak bio, ako j umo kamen gristi, mora da se ugojio! Svisnula je majka moja - ovaj pehar pun je vina krvavoga njenog znoja! Krasno j vino, puna j čaša - nazdravi mi, Feruz-paša! Sama s ruka paši diže, sama noga kroči blize, pehar popi, ciknu muka, ciknu paša - a te kosti smejaše se... Bog da prosti! Progovara hajduk treći: Kad sam dopo ovih tmina, imao sam u gorici nedorasla, slaba sina. Htelo dete pušku dići, puška teška, slabe ruke, - poče jadno suze ronit što ne može u hajduke. Plakalo je, gladno, žedno što mu babo ovde trune, plakalo je, pa je svislo, - evo čaše suza pune! - Krasno j vino, puna j čaša, - nazdravi mi, Feruz-paša! Sama s ruka paši diže, sama noga kroči blize, pehar popi, ciknu muka, mrtav pade do hajduka, mrtav pade - a te kosti smejaše se... Bog da prosti!
Posted on: Mon, 04 Nov 2013 21:16:12 +0000
Recently Viewed Topics
© 2015