Fanovi biografija Sase Kovacevica LIČNA KARTA Saša Kovačević Saša Kovačević Ukratko IME I PREZIME: Saša Kovačević ROĐENDAN: 27. 07. 1985. PORODICA: otac Dragan, majka Milena, brat Rade KARIJERA: singlovi „Lažu te”, „Idemo do mene”, „Bežimo iz grada”, „Kako posle nas”; nagrade „Pop pevač godine”, najslušaniji eks-Ju izvođač u Crnoj Gori i Makedoniji, „Put humanizma kraljice Katarine”, bečki „Oskar popularnosti”, tri puta pevač godine, otkriće godine na „Beoviziji” 2007, dva albuma ZANIMANJE: pevač MINI BIOGRAFIJA: Jedan od najpopularnijih mladih pevača ne nosi kajlu, ne govori „znači”, nije lak na obaraču. Naprotiv, dilplomirani je inženjer, štedljiv, požrtvovan i vredan u poslu, nežan u ljubavi. Jedina zajednička osobina sa sugrađanima iz viceva mu je to što veći deo života provodi na splavovima i voli Dunav NOVO Saša KovačevićSVI TEKSTOVI OVDE Saša Kovačević proslavio 28. rođendan pred više od 7.000 hiljada ljudi 01. 08. 2013. (0) Saša Kovačević proslavio 28. rođendan pred više od 7.000 hiljada ljudi SAŠA ISPRED OBAME Kovačević na prvom mestu! 19. 07. 2013. (2) SAŠA ISPRED OBAME Kovačević na prvom mestu! LJUBAV: Filip Kasalica ženi se Sašinom bivšom ribom! 22. 06. 2013. (3) LJUBAV: Filip Kasalica ženi se Sašinom bivšom ribom! NEMA VRDANJA: Sašu Kovačevića devojka drži na oku 21. 06. 2013. (7) NEMA VRDANJA: Sašu Kovačevića devojka drži na oku U OGLEDALU VREMENA Saša Kovačević CELA FOTO PRIČA 3 godine 1988. 3 godine Kad poraste, grudva će biti Sneško, a ja pevač Uvek nasmejan 1990. Uvek nasmejan Majka kaže da od malena ne skida osmeh sa lica Sa bratom Radetom 1992. Sa bratom Radetom Od njega se Saša ne odvaja baš nikada BIOGRAFIJA Saša Kovačević — Tata je imao vrlo ozbiljnu klavijaturu na kojoj je nebrojeno puta pokušavao da skine neke akorde, a ja sam to uradio iz prve, bez greške. Nisam imao ni punih pet godina. Živeli smo u Zemunu i jednom, dok smo šetali pored Muzičke škole „Kosta Manojlović”, roditelji su poželeli da svratimo da proverimo da li moj dve i po godine stariji brat Rade i ja imamo sluha. Rade se stideo, nije hteo da uđe, plašio se, a ja sam ušao. Rekli su da imam apsolutni sluh, ali morao sam da sačekam godinu dana da bih krenuo u muzičko zabavište. U sedmoj godini upisao sam muzičku školu, odsek za klavir, na koji se, inače, prima od devete godine. Bio bih primljen i ranije, ali imao sam malu šaku i nedovoljno velik raspon prstiju. Inače, bio sam izrazito nizak, do osmog razreda pretposlednji u vrsti na fizičkom, onda možete misliti koliki sam bio u šestoj godini. Kao klinac svaki drugi dan hteo sam da budem nešto drugo, ali najviše me je interesovala muzika. Dok su se moji vršnjaci igrali, ja sam vreme posvećivao instrumentu. - Trenirao sam košarku od petog do osmog razreda, a u srednjoj školi kik-boks. Bio sam vrlo dobar đak, nisam pravio zavrzlame, imao sam odlično vladanje. Batine su padale kada bismo se brat i ja oko nečega dokačili, tata je bio zadužen da preseče. Plašili smo ga se i brat i ja sve do nekih tinejdžerskih godina kada sam mislio da sam dovoljno odrastao i da sve znam. Mamin stav i mišljenje nismo mnogo uvažavali, znali smo da kod nje možemo da prođemo. Kada sam ušao u pubertet, nisu mogli da me obuzdaju. Non-stop sam izlazio, istraživao nove stvari, ali ni tada nisam pravio probleme. Mislim da sam bio osmi razred kad sam zapalio prvu cigaretu, kao sad smo šmekeri, izigravao sam dasu. Propušio sam u trećem razredu srednje, mada ni danas nisam navučen na cigarete, mogu bez njih. Mama je radila u slovenačkoj firmi do mog trećeg razreda osnovne škole, a otac je bio inženjer u Elektronskoj industriji do pre tri godine, kada mi je postao menadžer. Splavarenje do zvezda U srednjoj muzičkoj školi najviše vremena provodio je za klavijaturom, ne svirajući klasiku, što je trebalo. — Bila je to i muzička i uporedo klasična gimnazija. Nisam planirao da se bavim pevanjem, to je došlo spontano kada sam u 14. godini dobio prvu klavijaturu. Molio sam roditelje pune dve godine da mi je kupe. Kad god bi me pitali šta hoću za rođendan ili Novu godinu, govorio sam klavijature. Koštale su oko četiri hiljade maraka, što je u to vreme bilo mnogo, pogotovo za moju porodicu, koja nije bila naročito situirana. Roditelji su se plašili da ne krenem stranputicom ako mi daju ozbiljan instrument da s njim počnem da radim. Momenat kada sam dobio klavijature bio mi je najlepši u životu, sećam se da su nas roditelji poslali da kupimo kafu, a kada smo se vratili, u sobi je sijao neki spejs šatl. Da su mi kupili tri auta i tri stana, ne bih se tako obradovao! Tri dana nisam spavao od sreće, a kada sam se prvi put probudio, odmah sam seo za klavijature. Bukvalno ništa više me nije interesovalo, ni drugovi, ni devojčice, ni da jedem, tolika mi je to bila opsesija. - Kupili su mi najsavršeniju klavijaturu tada, a to je tek bio šok. Svirao sam satima i pevušio, a onda sam kupio i mikrofon, da sve komšije čuju šta radim. Voleo sam da se priključim na ozvučenje od bilo kog uređaja u stanu, pa da odvalim ton do daske, to mi je bila satisfakcija. Silna želja mi je bila da samo neko čuje kako sviram, a ne kako pevam. Od 14. do 16. godine molio sam roditelje da me puste da to nekom pokažem, a oni su govorili: „Čekaj da upišeš akademiju.” Nisu me puštali da sviram ni na rođendanima, žurkama, slavljima, ma nimalo. To mi je bilo katastrofalno. Ne znam kako me je u 16. godini otac pustio u piceriju u kraju da sviram. Bilo je to mesto u kome sam proveo pola školskih dana, što umesto na časovima, što ovako. To je bila moja druga kuća. Odradio sam prvi vikend, došlo je dosta mojih drugara i tata, jeli su ćevape, pao je bakšiš, bilo je fenomenalno. Do tada me mnogi nisu čuli kako sviram i pevam i bili su oduševljeni. - Onda mi je tata sam rekao za splav „Hrabro srce”, upravo otvoren. Kad sam onako mali stao ispred splava, rekao sam: „Ja ću ovde svirati, a jedva se vidim od klavijatura.” Tada sam bio u fazonu da nekome platim samo da bih svirao, a posle prve pesme vlasnici su mi rekli: „Mali, tvoj je prvi utorak.” Splav je tada radio samo petkom i subotom, utorak je bio moj dan. Za te godine radio sam i više nego dobro jer sam po sedam sati dnevno vežbao. Prvog utorka došlo je 30 ljudi, i to mojih, pili su i veselili se. O zaradi nismo ni pričali, a vlasnici splava sve pare koje su dobili od pića te večeri dali su meni. Posle dva-tri utorka dali su mi da radim petak, kao da me je džek-pot udario po glavi, tako sam bio srećan. Radio sam neko vreme petkom, koji je postao bolji od subote, životom vam se kunem. Subota nije mogla da primiriše. Verovatno je ljudima bio interesantan klinac koji radi sam, devojčice su čule da ima tu neki mali dečko, mislim njihovog uzrasta, tako je to krenulo da se puni, a petak da postaje bolji od subote. Nije bilo lako u početku, nosio sam klavijature, mikser, kablove, od parkinga do splava, pa ujutro u pet, kad sam najumorniji, nazad u stan, a sutradan sve ponovo. Otac je krenuo sa mnom od nekog 15. nastupa i od tad zajedno radimo. Sada smo drugari, odnos nam se totalno promenio. Kad ljudima kažem: „Ovo mi je tata”, on kaže: „Kako tata? Ja sam ti menadžer.” Sledeći korak bio je festival „Sunčane skale”, na kome sam bio među poslednjima. Pare nisu problem Do 18. godine radio je po splavovima i klubovima, u školu je dolazio neispavan i s podočnjacima. S punoletstvom vokalno je sazreo, do izražaja je došla promuklost i neki šmek kojim je kupio publiku. — Izbacio sam pesmu „Jedina si vredela”, platio sam TV „Palmi” da se pesma vrti dva-tri meseca. „Radio S” bio je najjača stanica u gradu i tražili su moj kontakt. Mislio sam da ću i njima morati da platim, a oni su moju pesmu puštali na sat-dva. Mojoj sreći nije bilo kraja. Sledeće godine pojavio sam se na Festivalu Radija S, s novom baladom koja je naišla na super prijem kod publike. Krenule su neke simpatije, onda još jedan festival, pa album... U početku, novac koji sam zarađivao, kao i svaki neiživljeni mladić, hteo sam da imam za sebe, kupovao sam klopu za društvo, alkoholom se nisam bavio. Kada je priča postala ozbiljnija, donosio sam gomilu para kući i ostavljao ih na stolu. Deset evra davao bih bratu, deset uzimao sebi, a ostalo ostavljao u kući. Tako je to funkcionisalo dugo i zahvaljujući tome sad sedimo u mom studiju. Sve što sam zarađivao ulagao sam u budućnost svoje porodice. Mašinerija Završio je fakultet za dizajn zvuka u 23. godini, s prosekom iznad osam. Studije su mu bile lake, jer sve što je inače radio, tamo se učilo. — Dešavalo se da putujem po 25 dana mesečno, u kombiju sam i spavao, bio sam skroz rastrzan. Nije mi bilo dobro od tempa kojim sam živeo. Trunku slobodnog vremena nisam imao, imao sam devojku, ali teško se izlazilo na kraj. Sve vreme sam pevao, posle četvrtog dana nisam mogao ni da pričam, a nastupi zakazani. Onda me je psihički ubijalo što ne mogu da iznesem svoj maksimum. Ali nisam želeo da propustim nijednu priliku, nisam znao koliko će trajati ta popularnost, a valjalo je vratiti pare uložene u album. Skupljao sam novac za prvu pesmu, pa drugu, pa aranžman, pa spot... Kad sve isplatite, shvatite koliko je debela suma uložena u to, da sam na zapadu sve to napravio, imao bih 15 vila od autorskih honorara. Hoću mnogo dece Bio je peti, a ona šesti razred kada se prvi put zaljubio. „Devojka“ je za glavu bila viša od njega. — Imao sam šerpa frizuru „u razdeljak te ljubim“ i bio sam mnogo smešan. Na odmorima smo menjali pisma. Valjda sam joj onako mali bio interesantan, kao žuto pile. Najduža veza trajala mi je šest godina, od sedamnaeste. Mislim da sam okej u ljubavi, pružam partneru više nego sebi, možda mi je to i mana. Volim da volim, da budem voljen i da uživam u ljubavi. Ranjiv sam, i kao svaki Lav u horoskopu imam svoje momente u ljubavi. Nisam Balkanac, ne krijem emociju kad mi je do nekog stalo, ali nisam plakao u vezama. Zbog ljubavi ne bih skakao s mosta, ali kad volim, ne biram sredstva da to dokažem. Volim da iznenadim devojku nečim što ona voli. - Sviđaju mi se umiljate devojke, ženstvene, koje to pokazuju, ne volim one hladnog srca i rezervisane, s njima ne bih mogao da funkcionišem. Moja prva veza na neki način je bila takva, devojka nije umela da ispolji ljubav kao što sam ja voleo. Ali bio sam mlad. Volim maze i žene od poverenja na koje mogu da se oslonim u svakom trenutku, da ne moram da brinem gde je i šta radi. Ne razmišljam još o porodici iako ne smatram sebe nezrelim i nesposobnim da sutra hranim svoju ženu i decu. Znam da ću biti divan otac, decu mnogo volim, hteo bih da ih imam mnogo. U budućnosti, može zvučati kao kliše, ali samo želim zdravlja svojoj porodici, ne bih voleo da ikad pate. Sebi bih poželeo neku Marakanu ili Ušće. Lagano, ne žurim ja nikuda, imam tek 26 godina. * Sasa Sale Kovacevic**
Posted on: Thu, 22 Aug 2013 06:02:54 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015