Mi smo bili djeca tri majke, neželjeni došli na ovaj svijet. Niko nas nije htio, lutali smo ulicama. A onda su se pojavili naši drugari koji su nas sklonili sa ulice, napravili nam kućicu i ogradili prostor da možemo da izađemo iz kućice. Skupljali su pare da nam kupe hranu, kupovali od svojih para, ljudi su ih ismijavali, ali oni nisu odustajali. Svaki dan su po jedan ili dva drugara dolazili i hranili nas. Bilo je i dobrih ljudi koji su im davali hranu za nas. Pokušali su da dobiju zemlju za nas, pošto je ovo bila tuđa zemlja za koju su plaćali, svašta su pokušavali, pravili akcije, molili, možda i dosađivali, pokušavali su da nam obezbijede hranu i pravi dom, u prvom su uspijevali, u drugom skoro pa nikako, niko nas nije htio... A onda se pojavio neko nepoznat, mislili smo da je i on naš drugar, dao nam je hranu koja nije bila dobra, bila je otrovana, i mi smo, jedan po jedan brat, jedna po jedna sestra, umirali. Danas su naš našli, hladne i ukočene, svi su plakali, i nebo je plakalo za nama... Juče smo bili živi, danas nas nema. Zvali su policiju, rekli su našim drugarima da jedino što mogu da naprave jeste zapisnik, tako da smo mi postali samo to - zapisnik. Ležimo bez glasa i pitamo se, kome smo smetali ovdje, sklonjeni sa ulice, nikog nismo napadali, ni na koga lajali, samo smo se radovali svakom ko dođe kod nas, nahrani nas, poigra se sa nama? Zašto su neki ljudi zli prema nama, kada mi nismo prema njima? Zašto nisu pustili da nas naši drugari i dalje hrane i brinu o nama? Bili smo tako mali, bezopasni, dragi i umiljati. Zašto? Zašto? Ima li iko odgovor? Naše njuškice su nijeme, nemamo više ni snage ni glasa... Budi naš glas, pričaj našu priču! Svakom ko hoće da je čuje, a i onom ko neće, ponavljaj, da se nikom više ne ponovi. Izvinjavamo se svima zbog potresnog prizora koji sad predstavljamo, ali juče nismo bili takvi...
Posted on: Thu, 21 Nov 2013 16:12:28 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015