Naizgled običan tekst, bez naglašenih prideva i stilskih figura, čak bi se moglo reći da je satkan od sasvim običnih, prostih rečenica... ali samo naizgled. Jer, bilo kakav tekst koji makar i posredno govori o prolaznosti života, ma koliko jednostavan bio ne može običnog čitaoca ( ako podrazmevamo prihvatljiv emotivni i etički mentalni sklop ) ostaviti ravnodušnim. To je onaj osaćaj kada čujete pesmu, pogledate film, pročitate tekst... a onda dugo, dugo ćutite... ni ne pomerate se..! Kada se "probudite" uglavnom Vam je nejasno koliku ste vremensku distancu prevalili u tom specifičnom stanju... stanju svojevrsne zatečenosti, iznenađenja, mentalno - emotivne hibernacije..! Ili možda bar na trenutak neželjenog otrežnjenja ? Balašević je rekao; "Život je more, pučina crna, po kojoj tonu oni što brode, nije mi srce plašljiva srna, ja se ne bojim velike vode... život je more...!" Pročitajte ovaj tekst "POSLEDNJA VOŽNJA"... možda se i razumemo :-) :-(
Posted on: Wed, 25 Sep 2013 19:56:05 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015