ODLOMAK iz romana NA KORAK OD EVINOG PRAGA Dušo, draga, budim se teškom mukom. Noge su mi natekle. Kapci naduveni od brige, polusna i povremenog teškog snevanja... Već dugi niz godina pokušavam dalje bez tebe, bez ljubavi... Zadovoljavala sam se poluljubavima, poluosmehom i polusnom. Poluživot si mi ti dodelio, a to tako liči na tebe. Uvek si bio sebičan. Sećam se svakog trenutka s tobom. Slike koje smo delili, kadrove života u kojima smo zajedno igrali, ulepšavala sam u svojoj glavi. I tu iluziju sam volela. Maglu sam sebi sama kuvala, i njome se kitila kao bundom od lažnog krzna. Sve što je bilo u vezi sa tobom, bivši dragi, bilo je lažno... Sećam se tvog glasa. Ravan, hrapav glas koji obećava stabilnost, podršku. Sećam se tvog stiska cigarete pod prstima i onog uvlačenja dima duboko do srži... Bio si strastveni pušač. Obožavalac nikotina. Kod tebe se sve svodilo na period između dve cigarete. Da li je i sada tako ili je nikotin bivša ljubav tvog života, kao što sam to i ja? Nikada nisam prestala da te osećam kraj sebe... Znaš li to? Tvoj miris je ostao tu da me ganja i prati kao zli duh prošlosti... Nisam li pomalo luda kada sam te toliko želela, a ti bio namerom svojom miljama daleko od mene? Bila sam. Priznajem. Oduvek sam sanjala da ćeš mi ponovo doći, da ću te videti. Tu. Na mom pragu. Sa suzama u očima. Tu. Pognute glave i stisnutog srca. Ti. Trebalo je davno već da mi se vratiš. A ti, naravno, nisi, jer ti je uvek sve na svetu bilo preče od mene i moje ljubavi. Istina je. Neću više sebe u magli, u lažima. Ako si sinoć imao nameru da me tražiš, moraćeš i da mi se vratiš. Istinu samo tražim, pa neka košta koliko košta... Neka posle toga ponovo ne budeš tu. Jesam li ti ikada rekla da sam svakoj svojoj ljubavi davala da bude pomalo ti? Poluljubavi su to. I njima nije ništa drugo preostajalo nego da prihvate ono što sam i sama imala da ponudim. To nikada nije bilo mnogo. A njihova ljubav je bila velika, znaš li to? I niko od njih mi nije zamerao na onome što nisam mogla ili nisam imala da dam. Svi su oni znali za tebe. I znali su kuda vodi moj put... I niko od njih me nikada istinski nije ostavio. Ja sam njih. I pored svega ostajali su uz mene kao podrška, kao reč, kao prijatelji... Umeli su da mi uzvrate za svako moje slovo. Tebi sam dala mnogo više, a ti mi za sve ničim nisi uzvratio. Veliko ništa - to sam dobila od tebe! I šta sada posle toliko izgubljenog vremena, suza i poluživota? Rešio si da mi sve vratiš ili da mi još jednom ponovo uzmeš sve? Onoliko koliko te znam, a to je, mili moj, i previše za jedan život, i za mene jednu, toliko poznajem i tvoj život, tvoj put. Pitanje je, sve i da hoću, imam li više šta da ti dam kada si mi već jednom uzeo sve? Zamišljam naš susret i ne znam mogu li još puno da te čekam. Hoćeš li doći večeras ili se to mora dogoditi neki drugi put? AUTORI: MILICA BLAGOJEVIĆ JANKOVIĆ, STANKO HOLCER
Posted on: Wed, 23 Oct 2013 22:22:18 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015