VINSKI TURIZAM Poseta vinogradima je deo orgnizovanog putovanja još od vremena Velikih putovanja (Grand Tour). Vinski turizam je posebno iskustvo i budi sva čula u čoveku: čulo ukusa: vina lokalnih gastronomskih specijaliteta, svežeg grožđa, povrća proizvedenog u okolnim baštama, itd; čulo mirisa: grožđa, fermentacije vina, svežeg seoskog vazduha, pokošenog sena, miris cveća; čulo vida: najpre boja vina, prostrani vinogradi, arhitektura specifičnih kamenih vinogradarskih naselja na proplanku, kolorični festivali vina; čulo dodira: manifestuje se kroz praktični doživljaj proizvodnje, dizajn flaše, branje grožđa; čulo sluha: punjenje vina u boce, muzika koja ide uz vino. Vinski turizam je kompleksna pojava: kulturno je autentičan, povod je za brojne festivale posvećene vinu, utiče na arhitekturu naselja, edukativan, romantičan. “Vinski turizam je poseta vinogradima, vinarijama, festivalima vina i izložbama koje se organizuju sa svrhom rekreacije” (Johanson, 1997). Hal (Hall) i Makionis (Macionis): vinski turizam - “poseta vinogradima, vinarijama, vinskim festivalima i vinskim izložbama, pri čemu degustacija vina i/ili doživljaj atrakcija, vinogradarske regije predstavljaju primarne motive” (Hall et al, 2000). Vinski turizam podrazumeva: degustaciju vina, vino i hranu, uživanje u okruženju, dnevnu ili višednevnu rekreaciju, mnoštvo komplementarnih kulturnih, prirodnih i drugih aktivnosti koje su dostupne u vinskom regionu. Koje su ekonomske i socijalne koristi od vinskog turizma u vinskom regionu i vinske industrije? povećan broj posetilaca (domaćih i stranih) i ponovne posete, produžena dužina boravka i veća potrošnja posetilaca, veće zadovoljstvo posetioca zbog povećane preduzimljivosti prema turistima i povećana tražnja za prodaju vina “iz podruma”. VINSKI TURISTI Vinski turisti žele: doživeti i iskusiti karakter oblasti, hranu, način života, i kulturne atrakcije, da bi posetili prijatelje i rođake, da bi se opustili i relaksirali, želja za zabavom i beg od stresa iz grada, promena okruženja i prilika za romantiku. Kategorije vinskih turista: Vinski turisti se mogu podeliti u tri kategorije, u zavisnosti od njihovih motiva za posetu vinariji i njihovih očekivanja za doživljaje: - vinoSlučajni ili radoznali vinski turisti: potrebno im je da se osete prijatno na ulazu u vinariju, ne uplašeno. Potrebno im je da se informišu o vinu na zabavan i neformalan način. - Zainteresovani vinski turisti: potrebno im je da pronađu vina i informacije koje ne mogu dobiti u lokalnim prodavnicama pića kod kuće. Žele da otkriju nešto novo da pokažu svojim prijateljima. - Posvećeni vinski turisti: žele još više informacija od Zainteresovanih vinskih turista. Takođe žele priliku da razviju svoju intelektualnu sklonost još više, da budu priznati kao dobri poznavaoci i da probaju/kupe najnovija ili veoma retka vina. “vinski turisti su posetioci vinograda, vinarija vinskih festivala i vinskih prodavnica sa ciljem odmora” Glavni razlozi koji privlače vinske turiste jesu: da degustiraju vino, da steknu znanja o vinu, da iskuse samo mesto gde se vino nalazi (npr.susret sa vinarom, vinski podrum i vinograd), da budu u ruralnom okruženju (lepota vinograda, uče o poljoprivredi i agro-turizmu), da nauče kako se slažu hrana i vino-kulinarski turizam, da se zabavljaju (festivali vina), da uživaju u kulturi vina (romantika i elegancija), cene arhitekturu i umetnost, žele da se upoznaju sa ’’zelenim’’ aspektima eko-turizma, da uživaju u zdravstvenim aspektima vina. MOTIVACIJA VINSKOG POTROŠAČA Turisti traže lično iskustvo: Turisti očekuju potpuni čulni doživljaj, okrepljen novim saznanjima o određenoj regiji, kao i to da se mora obezbediti mogućnost relaksacije i udaljavanja od urbane svakodnevnice. Pažnja na smeštaj, restorane, gostoprimstvo, vrednost, kvalitet i autentičnost atrakcija i mogućih aktivnosti kao i o dostupnosti informacija o okruženju (mape, turističke informacije...). Preporuka vlasnicima vinarija i vinskih podruma je da namenu svojih objekata ne izjednačavaju sa vinotekama, kojima je osnovna funkcija prodaja vina. USLUGE U VINSKOM TURIZMU Postoji više različitih načina da vinarija, podrum, budu posebni i vredni pamćenja za posetioce: dizajn i fizički izgled vinarije/ulaza u podrum i njihovo smeštanje u prirodu ili predeo koji ih okružuje, unutrašnji ambijent, usluga i atmosfera koje stvara osoblje i kvalitetan proizvod – vino, ulaz - laka dostupnost, adekvatni putokazi koji vode do vinarije, tj. podruma, natpis - obavezne oznake na ulaznoj kapiji, odnosno na ulazu u vinariju, informacije o radnom vremenu, parking za automobile - postojanje parkinga je važno da posetioci ne bi doživeli zbrku oko toga gde da parkiraju, sređen parking, bez rupa i blata na putu, krajolik - stil, održavanje i izgled krajolika pomaže da se stvori dobar prvi utisak, spoljašnji izgled zgrade - izabrati stil koji reflektuje sliku proizvoda (istorijski, folk, rustični, moderan), ali da bude autentičan. Posvetiti pažnju detaljima, biti kreativan i funkcionalan, doslednost imidža - izgled ulaza u podrum i njegova unutrašnjost treba da su u skladu sa proizvodom, pažnja spoljašnjim mestima - spoljašnjim objektima, kao što su mesta gde se ljudi zadržavaju na terasama, mora se pokloniti velika pažnja. Mnogi vinski turisti imaju decu, te treba da postoje mesta gde se ona mogu sigurno igrati (napraviti igraonicu koja neće odudarati od samog izgleda vinarije - koristiti burad, plemeniti materijal i sl.) Na taj način roditelji će biti opušteniji, imaće više vremena da probaju vina, unutrašnje – spoljašnje povezanosti i veze - i vizuelno i fizički, to se može postići oštroumnim strukturnim i dizajnerskim povezanostima (ulazi, prozori sa pogledom na vinograd, okolinu, itd.) treba da se istraže kako bi se poboljšao sveukupni utisak i vizuelno/fizički utisak mesta, unutrašnji ambijent - treba stvoriti privlačnu atmosferu na samom ulazu u podrum, ambijent treba da sadrži elemente koji “hrane” različita čula posetilaca, zidovi - prostor zidova se može iskoristiti da se posetioci obrazuju o vinima na suptilan i interesantan način, kao što su istorija vinograda - stare slike ako je to vinarija sa značajnom istorijom i nasleđem, kolekcija proizvoda date vinarije, sertifikati, medalje osvojene na takmičenjima i izložbama vina i sl. informacije o vinu - informacije o vrstama grožđa, berbi, kako se pravi vino, kako klima utiče na ukus. Napraviti edukativne postere na različite teme: “Kako se pravi naše vino”, “Naš glavni proizvod je...”, “Jedna godina u vinogradu”, “Od čokota do flaše”... Upotreba i reklama lokalnog talenta - povezati se sa lokalnim umetnicima i ako, vinarija raspolaže sa dovoljno prostora, napraviti izložbu slika, skulptura, keramike... Na ovaj način vinarija postaje zanimljivija, a postoji mogućnost i da izloženi radovi budu prodani što doprinosi korisnom partnerstvo umetnosti i vina. Promovisanje najboljeg iz šireg regiona - informacije, fotografije Nacionalnog parka, zaštićenog prirodnog dobra, izložba predmeta iz kulutrnog nasleđa i sl. daju posetiocu nešto više od podruma u kome se vrši degustacija/kupovina vina. Osoblje-mora biti edukovano. Na raspolaganju turistima stalno mora biti izvrstan poznavalac vina i proizvoda, koji poznaje kulturu vina i koji je dobar poznavalac turističkih znamenitosti u okruženju. VINSKI PUTEVI Vinski put je sinonim za obilazak vinskih podruma uz degustaciju vina i uživanje u lokalnoj hrani. Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina, ugostiteljskih, turističkih i poljoprivrednih proizvoda jednog vinarskog kraja. Njega čine prirodne lepote, specifičnosti okoline kroz koju put vodi, kulturno-istorijske znamenitosti, tradicija i posebnost vinogradarskog područja. Prvi vinski putevi (“der Heurige” ili “der Buschenschank”) su otvoreni pre više od 200 godina. Austrougarski car Josip II 17. avgusta 1784. doneo je zakonski propis koji dopušta prodaju vina i hrane u vinogradima. Prvi nemački vinski putevi su nastali 1934-1936., kada je zbog rekordnih berbi grožđa dosta opala cena vina i javili su se problemi sa njegovom prodajom, odnosno ugrožena je egzistencija velikog broja vinara. Slovenija ima dugu tradiciju vinskog turizma, naročito uz pogranična mesta sa Austrijom. Međutim, planska gradnja vinskih puteva je započela tek 1980., projektom “Vinske turističke ceste Slovenije”. Koristi od vinskog puta: Obogaćuje se turistički proizvod, ostvaruju se preduslovi da sezona dobije jasne obrise u vansezoni (proleće, jesen), pridonosi potpunijoj angažovanosti ljudi sa ruralnih prostora za očuvanje i obnovu izvornog ambijenta, tradicionalnog nasleđa u skladu sa održivim razvojem turizma, ujedinjuje prirodne, kulturološke, sociološke, demografske i proizvodne osobine pojedinog kraja u skladnu celinu, omogućuje proizvodnu diverzifikaciju, ekonomski razvoj, stvara nove vrednosti, nova zapošljavanja, omogućuje svakom vinaru prodaju vina i svojih proizvoda iz kuće, odnosno podruma; finansijsko blagostanje i zaradu nakon dugogodišnjeg marljivog rada, omogućuje vrlo brzo stvaranje vernog i stalnog gosta na osnovu tek nekoliko degustacija; svi znamo da mnogi krenu na degustacije bez određenog predznanja i zato jer im je to bilo u aranžmanu, uveliko podiže turistički imidž pojedine regije, revitalizacija sela i povratak kvalitetnijeg života u ruralni prostor.
Posted on: Wed, 25 Sep 2013 09:40:08 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015