na današnji dan pre 22. godine, tik iza ponoći pijančili smo u kafiću Palma tamo pored Kalenića, u jednom trenutku se prekinula muzika i neko je pustio radio. Voditelj je apelovao da svako ko ima kola i ko je u mogućnosti dođe do Doma sindikata i pomogne gomili nesrećnika izbeglih iz Vukovara i okoline da ih prevezu do odredišta gde ih čeka prevoz za dalje. Naravno da smo svi onako cirke posedali u kola, i otišli tamo. U trenutku sam se otreznio i do nekih deset sati ujutru sam vozio ljude, žene, decu sa zavežljajima koje su skupili s brda s dola i poneli sa sobom, do štajge ili Sava centra. Potpuno lud sam posle svega toga otišao kući i plakao kao nikada do tada u životu. Potrešen, valjda...malo sam se pribrao, i video oca kako me gleda sa vrata dnevne sobe. Odmahnuo je rukom i otišao da legne. Mene je u tom momentu nazvala drugarica da idem s njom da menjamo devize u Francusku ulicu pošto nije smela sama. Keva nije bila kod kuće, ne znam gde je bila. Odvezao sam se do Francuske, i kada smo se vratili na gajbu kod drugarice, ja sam pozvao kuću čisto da se javim. I u tom trenutku sam saznao da mi je otac umro...mnogo glup dan beše...barem da je sačekao da se priberem malo od prethodne noći...uvek je imao metod da od mene napravi stenu od čoveka...
Posted on: Mon, 18 Nov 2013 10:39:54 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015