Istorija meda je starija od istorije čoveka. Veruje se da su pčele, kao jedan od najstarijih oblika insekata iz neolitskog doba koji postoji i danas, prethodile ljudima na zemlji. Čovek se pojavio pre 50000 godina, pčele pre 40 miliona. Arheološki artefakti ukazuju da je čovek 7000 godina pre nove ere uživao u medu iz saća. Vekovima je med deo mitova i legendi u kojima se pominje kao dar s neba. Nektar i hrana bogova su reči koje su korišćene u celom antičkom svetu da bi se opisao med. Prvi podaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. Med se pominje u drevnim tekstovima kao što su indijske Vede, jevrejska Tora, Biblija, Kuran, kineski Shi Jing. Širom sveta postoji mnogo zapisa o medu – iz Kine, Indije, nordijskih zemalja, Afrike, Egipta, Grčke, Španije, Izraela… Prema tim zapisima, med je u početku korišćen kao obredno sredstvo, njime su polivani pragovi kuća i oltara. Pomešan sa vinom, služio je i za polivanje stubova svetih građevina. Mojsije je predvodio narod u zemlju u kojoj „teku med i mleko“. Stari Egipćani su koristili med kao zaslađivač, dar bogovima, ali i kao sastojak u tečnosti za balzamovanje. Dugo vremena med je bio jedini zaslađivač koji je bio široko dostupan ljudima pre masovne proizvodnje šećera. Najstarija država stvorena je u Egiptu 3.200 godina pre nove ere. Amblem Gornjeg Egipta bio je lotosov cvet, a Donjeg – pčela. Na grobovima prve dinastije faraona redovno je slikana pčela. Izražavajući svoju pokornost faraonu, stanovnici su u pismenim molbama crtali pčelu kao znak svoje privrženosti. U Egiptu je bilo pčelara od zanata. U grobnicama i na zidovima hramova i danas se vidi kako se dolazilo do meda. Slike koje su otkrivene u Abukiru datiraju iz 2.500 godina p.n.e. Već tada je med korišćen za ishranu, a isto tako i u medicini. Propolis su stari Egipćani koristili za brže zarašćivanje rana i za balzamovanje posmrtnih ostataka faraona. Medeni kolači koji su se pekli u Egiptu davani su kao poklon za umirenje bogova. Prirodni atibiotik Grci su takođe nudili kolače sa medom svojim bogovima. Grčke knjige recepata su pune slatkiša i kolača od meda. Sirevi su mešani s njim kako bi bili ukusniji. I oni su shvatili da med nije samo važan kao hrana, već i kao lek za ozdravljenje. Istorija pokazuje da je med bio vodeći antibiotik pre proizvodnje penicilina, koji se koristio za otvorene rane i povrede. U istu svrhu se koristi i danas. Hipokrat je još u petom veku p.n.e. propisivao med i zdravim i bolesnim osobama. On navodi da med ima lekovita svojstva i da pomaže pri lečenju obolele kože, oboljenja grla, ublažava kašalj, leči od kijavice i od mnogih drugih bolesti. Nakon njegove smrti, nastavljaju se legende koje govore o roju pčela koje su živele u grobnici njegovog oca i proizvodile med koji je tada bio korišćen za lečenje bolesne dece, kada ništa drugo ne bi pomoglo. Sistematskim izučavanjem pčela bavio se i Aristotel, koji je u svom kapitalnom delu u deset tomova „Istorija životinja“ – mnogo stranica posvetio pčeli. Homer, Aristotel i Pitagora dodaju da je med ključni sastojak za dobro opšte zdravlje. Ne kvari se i čuva od kvarenja Stari Grci i Rimljani koristili su med i kao konzervans za dugotrajno čuvanje mesa u svežem stanju. Osim za hranu i piće, Rimljani su takođe koristili med u kozmetici i medicini. Pored toga, i oni su med koristili kao poklon za svoje bogove. Vojnici su ga upotrebljavali kao antiseptik za lečenje rana. Čak je i Hanibal, po legendi, dao svojim vojnicima med i sirće nakon što su prešli Alpe na slonovima. Med je čudo, jer se nikada ne pokvari. Arheolozi su otkrili 2000 godina stare posude sa medom u egipatskim grobnicama, a on je još uvek bio ukusan! Jedinstven hemijski sastav niskog sadržaja vode i relativno visoke kiselosti u medu stvara nizak pH (3,2-4,5), što sprečava razvoj bakterija ili drugih mikroorganizama. Oko 300. godine pre nove ere pčela je bila amblem korišćen na novčićima u Grčkoj u Efesu. Pčela je simbol grčke boginje Artemide. Napoleonova zastava prekrivena je nizovima nacrtanih pčela. Julije Cezar je navodno prihvatio med kao vrstu valute koja je korišćena za plaćanje poreza umesto zlata. U XI veku nemački državljani su plaćali porez na imovinu medom i pčelinjim voskom. Stara izreka, koju neki neprovereno pripisuju Albertu Ajnštajnu, kaže da ako nestanu pčele, nestaće i ljudski rod. Vrsta koja je preživela poslednje ledeno doba na Zemlji, danas je ozbiljno ugrožena čovekovom aktivnošću. Severna Amerika, Evropa i Bliski istok, kao i delovi Azije, ugroženi su opadanjem broja pčela. Da bi se sprečio takav trend, neophodne su ozbiljne mere zaštite. Ministarstvo za poljoprivredu SAD saopštilo je da su kolonije za proizvodnju meda opale sa 5,5 miliona jedinki u 1950. na 2,5 miliona u 2007. godini. Pčele su neophodne da bi zaprašile useve koji hrane sve brojnije svetsko stanovništvo. Od 100 vrsta biljaka koje pružaju 90 odsto svetske hrane, čak 70 odsto oprašuju pčele, navodi se u izveštaju UN. “Ljudski rod stvorio je iluziju da u 21. veku ima tehnološku sposobnost nezavisnu od prirode”, rekao je direktor programa UN za zaštitu životne sredine. “Pčele pokazuju realnost da smo više, a ne manje zavisni od prirodnih procesa u svetu koji ima blizu sedam milijardi stanovnika.” S. S. Pčelarstvo zanat najstariji Do meda se nikada nije lako dolazilo, pčele su uvek branile svoju imovinu i svoj dom. Čovek je pčele uništavao, a oduzimao im med i vosak, znači – lovio je pčele. Na zidu jedne pećine u Aranskoj peščari u Valensiji (Španija) nastao je još u paleolitskom dobu (pre skoro 20.000 godina) crtež koji predstavlja dva „pčelara“, koji se penju uz okomitu stenu. Jedan od njih je već došao do cilja i brani se od roja pčela, držeći posudu da u nju stavi saće s medom. U mlađem kamenom dobu (neolitu), kada su ljudi imali svoja naselja i običaje, obeležavali su stabla sa pčelama koja su nalazili u šumi kao svojinu, udarivši sekirom u drvo svoj znak. Smatralo se da pčele u obeleženom drvetu od tada imaju vlasnika i drugi ljudi ih nisu dirali. To je bio prvi korak ka pčelarenju. Stari Egipćani i Asirci su među prvima gajili pčele. Iako se stručnjaci spore oko toga da li je pčelarstvo bilo poznata delatnost starosedelaca američkog kontinenta, ima podataka da su španski konkvistadori oko 1600. godine pronašli kod domorodačkog stanovništva Meksika i Centralne Amerike razvijene postupke gajenja pčela radi dobijanja meda. Po drugim mišljenjima, pčele i med nisu bili poznati starosedeocima ovog kontinenta. Smatra se da su prvi kolonizatori doneli pčele oko 1622. godine, a sa njima paralelno i biljke koje se oprašuju uz pomoć pčela. Pčele su se brzo proširile, ali nisu same prešle preko Roki planina; u Kaliforniju su ipak stigle brodom. Savremena poljoprivreda, vinogradarstvo i voćarstvo u Kaliforniji, kao i u plodnim regijama na svim kontinentima, ne mogu se ni zamisliti bez pčela, a vrhunski proizvodi bez – meda.
Posted on: Fri, 04 Oct 2013 09:02:45 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015