MALO ISTORIJE O SVL. OVO JE LEGENDA SA BOZOVIMA I ARAPIM STETA JE STO JE NJEGOV SIN DRZAO TIPLERE A OVO BLAGO STO JE ANDRA STVORIO SKLONIO ETO JEDNOG LEPOG SECANJA NE JEDNU OD MNOGIH BEOGRADSKIH LEGENDI ERNEST BIHEL ...priča o ANDRI BIHELU Najmladji brat od braće Bihel, Ernest Bihel je bio motorna snaga golubarmka braće Bihel. Karlo je bio bolešljiv, te smo ga čuvali od posla. On je imao svoj golubarnik, više da se nebi mešao u moje i Andrme golubove. Ustvari, svi su golubovi bili Andrini, jer je on bio glava porodice. On je radio i donosio pare, a mi ostali smo morali da slušamo i pomažemo. Mnogo je voleo dobrog goluba, pa je silne pare dao na golubove. Bolje i to nego da ide po kafanama ili kocka. Dok smo bili deca i živeli na uglu M.Gorkog i Šumatovačke, nadje on negde na Savi kućicu od šlepa, pa je kupin i doveze. Opravimo je, te tako napravimo prvi lep golubarnik. Tada je dobre golubove imao Spasa Petrovi - zvani Čvorak i li Tičar kako oćeš, te je uzimao od njega. Posle je uzimao od Milana Tišlera pa od Mite Užara, Milutina Markovića, Tasina... bok te pita gde sve nije bio da kupi i donese dobrog goluba, ali slabe vajde od tih golubova... varali ga. Sede tako golubari i pričaju, tek će neko o nekom golubu, koji negde leti... pamet da ti stane, a moj Bata odmah tamo i evo ga nosi golubove... ma i golubarnik, sve otkupi, samo da dodje do tog goluba. Posle golubarnik i golubove pokloni kočijaš, a tog goluba zbog kojeg je sve otkup, očupa i uči...kako bi ga proverio i ubacio u ekipu. Hteo je da ima naj bolje, samo naj bolje. Prosek ga nije interesovao, jurio je samo za naj boljim letačima, a to je koštalo. Kad smo napravili kuću i prešli ovd u Gospodara Vučića ulicu, Bata napravi veliki i lep golubarnik i prenese samo 2-3 para onih najboljih, ostalo pobije. Imao je on i tamo dobrih golubova, ali oko nas sve poznati golubari i trgovci, pa mu nisu dali glavu da dugne. Diraju ga... zavitlavaju... sve radnje rade, samo da im ne bude konkurencija. Plašili ga se. Milan mu je stalno uvaljivao škatove, pod firmom da su od najboljih parova, tako i Spasa, pa Ilija Batić, ma i ostali. Kad smo prešelili u novu kuću, ostali su neki Arapi i bakarasti Tekiri, te on skrpi lepo jato i počne da izaziva Milana. Spasa je već bio završio svoje, više nije terao golubove da lete no živeći od stare slave trgovao. Vi ste već čuli tu priču o Madjarim - zarobljenicima, Beli i Šomodjiju. Bi li su to dobri ljudi i odlični golubari. Kao slobodnjaci radili su po kućama, te se tako okuće i pri žene. Bela je bio ovde bliži nama, te je često dolazio kod nas. Radio je po kućama, a kod golubara dobije i po nekog goluba ili jaje, te tako brzo napravi lepo jato letača. Bio se pri ženio kod neke raspuštenice, odmah poviše Milana Tišlera te je često radio kod Mi lanove sestre Jele. Tada je Milan bio star za vojsku, pa je otišo kod rodbine u Krnjevo i tamo proveo svo vreme onog rata. Ovde je Jeli ostavio 3-4 pari golubova da se zanima, jer je volela golubove, a ostalo je preneo tamo u Krnjevo. On je rodom iz Krnjeva, te je tamo na očevini sagradio golubarnik i jurio golubove. Glavni priplod mu je bio na tavanu kuće ili štale ne se-ćam se više, a bili smo tamo ja i Andra sa Milanom. Jela je često davala Beli jaja od tih Milanovih golubova, te je ovaj to izvodio i lepe pare uzimao. Naj bolje je ostavljao sebi, te se pričalo da Bela ima odlične golubove. Sam Bela je pričao, da je i u Budimpešti imao golubove, ali da su ovi naši mnogo bolji letači. Kad je došlo oslobodjenje, Bela i Šomodji srede papire, spakuju golubove i krenu nazad u Madjarsku. Onda je carina bila na zemunskom pristaništu - Kapetanija, a za Madjarsku se odatle išlo brodom. Na carini Šomodji nekako prodje sa svojim golubovima, ali Belu zadrže i nedaju mu da nosi golubove. Tako on ostavi sanduk sa 15-2o golubova i poruči da ga predaju Nešiću iz Zemuna. Nešić je držao golubove u ul. Tošin bunar preko puta aerodroma. Imao je samo Mavjane, a pričalo se da mu dobro lete jer se plaše aviona! On je inače bio dobar prijatelj sa nama...Slavkom, Jocom... Kada mu donesu taj sanduk, on ne znajući šta će sa golubovima, pošalje ga Slavku Vasiljević. Posle par dana, eto ti Slavka sa nosačem, tera taj sanduk , pa će sa kapije: Andro... evo, Bela ti pratio golubove, da se više ne mučiš...evo, na sanduk piše...za mog priatelja Andru! Ne odoli Bata, no uzme sanduk, žao mu golubova...danima ih vuku. Otvorimo sanduk, a unutra samo 2-3 ćubana, sve ostalo gacuri...gaćan...pismonoša! Vidimo mi da su ovi probrali Beline golubove, te podmetnuli gacure. Izvadi Bata tu žutu Bosku...nekog Mavjana...i nesećam se šta još bi, a ostalo istresemo iz sanduka, tu odma na ulicu. Ta Belina boska, zvali smo je Žuta boska...izvodila je neverovatno dobre golubove. Bilo je to tamo 1920 - 22 godine, kad je letač bio retkost! I Mavjan je davao dobre golubove, ali ne ko boska. Žuta boska je izvodila bozove, koji su znali da prelete dan! Sa arapom je izvodila te zelene bozove i arape. Možda su bozovi bili nešto bolji letači, ali i jedni i drugi su davali manje više loše potomstvo. Ti bozov, ko taj boz Zelenk, za ono vreme nenadamašni letači davali su prosečne pa i loše mlade. To nismo umeli da objasnimo, te se Andra oladi za tu Bosku i počne više da polaže na arape od Grade Pisara iz Žičke ulice na Krstu. Mi smo imali jednog Gradinog arapa i bio je odličan golub u svakom pogledu, te kad je Grade zbog bolesti odlučio da proda neke golubove, Bata ode i kupi 2 ili beše 3 para. To su markantni, lepi i plemeniti golubi te ih čovek zavoli. Leteli su baš kako treba, pa je Bata govorio: Kad ovi ovako lete, kako li lete oni što je sebi ostavio? Kasnije Grade predje sa službom u Vrnjačku banju, te ni ponudi da mu otkupimo sve golubove. Tako smo može se reći prešli na te arape Grade Pisara... Pa, on je 2 ili 3 para odneo sa njim, tamo u banju. Posle čuemo de otišo u Soko banju, jer ga neka bolest mučila, nešto sa plućima. I tamo ode Andra i otrkupi i tih 5-6 arapa, tako da Grade ostane bez tih golubova. Posle je imao neki vašar, pričao nam Godjevac da je držao 5-6 pari u svim bojama osim arapa. Batu mučilo to: Kako li lete ti što sebi ostavio, kad ovi kod mene ovako lete... Nije samo tu on tako mislio, no uvatimo pile i ono leti sačuvaj bože, a Bata će: Kake li golubove ima taj, kad mu ovo pile ovako leti... To ga je teralo da juri za sve boljim golubima. Gradini golubovi su to Staro porekljo još tamo iz vremena Careva, te se ovi zezali da imamo Carski golubovi. Ali stvarno bre Martin, bili mnogo plemeniti, negako pitomi, pa ponosni, ko da razume šta oćeš od njega. Oni kad polete ne izvode neke burgije, no vežu se i za vis- svi ko jedan, a gore dube u mrvu, te nema dali leti ili negde spava. Imali su i dužinu, ali većinom ujednačeni, te su silazili grupno ili na male razlike u dužini. Tada su svi počeli da dolaze i gledaju kako nam lete golubovi. Više nije bilo priče ili sumnje, no kapa dole...ala mu lete golubovi, ovo još nisam video... Medjutim, to nije bilo sve. Kad smo te Gradetove arape presekli sa Bozovima od Žute boske, e tu je nastao lom! Od nekih, takvih parova, mladi su leteli baš - ceo božiji dan. Tamo od 1932 g. pa sve do rata, nije nam bilo premca. Bude kod nekog - negde...po neki golub da leti - barabar sa našim, ali kod nas su ti letovi bili obična pojava. Ko god, da je od nas tada uzeo 2-3 para golubova, sigurno je imao odlične golubove. Nismo mogli da naizvodimo koliko su se tražili ti golubovi. Bilo je i drugih linija i odličnih letača, kao beli Mavjan, Arap- keseran, Tekir-bakaras, Naudica, Arap nogonja, Dorati...ali ovi Bozovi i masni Arapi - što ti pričam, to je bilo nešto novo za sve nas golubare, to su bili oni golubovi, što svaki golubar kad legne da spava- mašta, da...to su bili golubi iz mašte! (snimak razgovora sa kasete). U daljim razgovorima, Ernest Bihel sa setom priča: - Kod nas u dvorištu je bilo ko u parku. Kavezi sa lisicama, zečevi, morke, pauni, fazani... čak i jelena i košutu smo imali. Dole niže, dva golubarnika velika drvena ukrašena, sa tremovima, pa kavez sa kanarincima, štiglicama, cajzle...ma, čega sve nije bilo. Okupi se po 20 - 30...50 golubara, puno dvorište i na ulici stoje i gledaju kako nam lete golubovi... to su bile komisije, a ne ovo sada 2 člana! Kad ti neko priča, da je svojim očima gledao, da kod Andre golub poteran u 6 sati izjutra... silazi u 6 sati uveče, e ne možeš da odoliš da to sa svojim očima ne vidiš. Ma nisu svi tu stajali ceo dan, ali mnogo njih je odstajalo ceo božiji dan. Nisu ni naši golubovi stalno tako leteli, no počnu sa 3 - 4 sati, pa penju... na 5-6 i tako sve veće vrućine, a oni sve duže lete. Pitaj ove žive... eto Boru doktora, Zvonka Ladavca, Peru zrku, Daneta, Raju Tešića...pitaj ih kako su Bihelima leteli golubovi. Eto, pitaj Miku...on je gledao Zelenka i to bezbroj puta da preleće dan...pa Arapka Zevačica...pa... -Pa dobro Bato, ti si u pravu, ali ti pričaš samo ono što ti ide u prilog, a ne pričaš koliko Vam je golubova vraćeno, što ljudi nisu bili zadovoljni. Eto Zelenko najbolji letač što je ikad bio, a mladi mu nikaki! -Jeste, ali nisu to televizori ili auto, pa da svi te marke budu isti... to je živa stvar. Nema dva brata da su isti, tako ti je i kod golubova, ja te slušam da kukaš na Zelenka, a ne pričaš kako su mu leteli unuci i pra unuci. -Pa svi bre Bozovi po Beogradu, Obrenovcu, Karaburmi, Višnjici, Kragujevcu, Šapcu... sve su to potomstvo od tog BOZA ZELENKA, kojeg si ti vratio posle 2-3 godine i spustio niz nogu jer navodno nevalja. Dobro, možda si u pravu, ali kako objašnjavaš da si posle bio naj jači sa golubovima u celoj Srbiji... leteli ti ko nikom! -Te priče, da su naši Arapi preko Milana Tišlera golubova, su gluposti koje su širili Tišlerčići...Slavko, Laza i Dragiša. -Mi ništa nikada nismo krili niti se stideli, no sve javno, tako i za te naše arape se dobro zna da su preko Arapa Grade Pisara. To je on dobio od tog čika Jove sa Slavie i to poreklo ide tamo bog te pita dokle. -Bio je tu i arap od stolara Djure Neimarca, isto letač kakvog retko ima, pa bilo je tu i neznanih junaka što je Bata donosio...kod nas se sve proveravalo - jurilo se da leti i zasluži penziju i ženidbu!
Posted on: Thu, 06 Mar 2014 21:28:22 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015