MIZIKANT I JOŠ NEŠTO XIX 36 Mart 2007. Zima je, uglavnom, rekla šta je imala, a i moja boljka polako prelazi u zaborav. Dani bivaju topliji, ali samo pomalo. Proljeće u Nikšiću zna biti jogunasto. Nekad umije nestati bez traga pa se zima ponovo nasmije. Široko. Ovog puta nije bilo tako. Sve se odvijalo po kalendaru. Živa se držala iznad nule. Za vikend smo dogovorili snimanje spota. Konačno! Moj brod je nastao u zlatnim danima kluba Argentina. Dugo je čekao. I njemu je stiglo proljeće. Ispred kuće, koju sam dijelio s Mikom, ima bunar. Tri kamene stepenice pa na betonsku ploču. Sjeo sam na nju i gledao prema putu koji je vodio u ovaj zaselak na zapadnoj strani grada. Bato je javio da stiže, njegov reno je stenjao uzbrdo. Po neljubaznom makadamu koji je svake jeseni bivao neljubazniji. Kiše jesenje bi oderale ono malo finoće, ostale bi samo stijene da se keze prolaznicima. Reno stiže, primiče se kući, primiče se meni. Vidim Bata i klince. Nju ne vidim, ali znam da je unutra. Gospođa kamera. Izlaze iz četvrtastog automobila. Pajo, mlađi klinac, iz pištolja opali nekoliko puta i dunu u cijev. Pištolj je plastični, metkići praskavi. Zdravimo se i ulazimo u kuću. Osim kamere, stigla je i dvolitrica nikšićkog. Prva scena je zamišljena ovako – budim se na sijenu. Sijeno je u potkrovlju štale. Spavam, kao, obučen, ogrnut ćebetom. Melodija mengeš je pored mene. Ja sam lutajući svirac. Dan je oblačan. Dok žmurim i čekam Batov znak da se probudim, čujem Ilijin prigušen smijeh. Javio sam mu za ovaj istorijski događaj. Dojurio je brzinom munje na svom srebrnom biciklu. Ajde, budi se govori Bato dok nišani kroz kameru. Otvaram oči, svlačim ćebe sa sebe. Na meni je moj vjerni kaput. Kapa je u džepu. Kao, usnulo, potežem cigarete, uzimam jednu. Zippo bljesne, cigareta zadimi. Ustajem, stavljam kapu, uzimam gitaru. Izlazim i gledam u nebo, provjeravam hoće li kiša. Odlazim putem. Gotovo govori Bato i isključuje kameru. Prva scena je snimljena. Sledeću ćemo snimati kod tunela. Ekipa se pakuje. Odlično si odglumio buđenje zadovoljno kaže snimatelj. Kako možeš biti onako ozbiljan? smije se Ilija. Popodne je, snimljeno je sve što treba. Bato i klinci odlaze, sleduje montiranje. I slava. I leb od pevanja, možda. Reno se kotrlja nazad prema gradu. 37 Posle desetak dana, stiže poruka. Spot je gotov, piše Bato. Slava kuca na stara drvena vrata, razmišljam dok se spremam za odlazak u grad. Krećem makadamom dolje prema magistrali. Dva kilometra, dvadeset minuta momačkog hoda. Podižem palac, automobil staje. Za volanom je Veljo slikar. Uvijek pospan. Bar tako djeluje. Priča da predaje u Trebinju, na Akademiji. Pita šta je sa sviranjem. Snimio sam spot, sad idem za njega pohvalim se. Ko ti je snimio? pita pospano. Bato kažem. Znaš ga? A ko ne zna Bata smješnu se, držeći volan kafenog mercedesa. I dalje je pospan. Kompjuter zuji, pojavljuje se logo kluba Argentina. Evo ti kaže Bato i zaćuti. Gledam, ne dišem. Pojavljujem se na ekranu istovremeno kad se začuje zvuk gitare. Posle tri minuta i dvadeset sekundi, izbacim vazduh iz momačkih grudi i nasmijem se. Zadovoljno pružam ruku Batu i zahvaljujem. Zadovoljni smo obojica. Dani slave su pred nama. Muzikantski i snimački. Doliva nam čaše, nazdravljamo, nikšićko pjenuša... 38 Nekoliko televizija vrti spot, gostovao sam na jednoj, drugoj dao intervju. Stigne poneka poruka, neko kaže – postao si slavan. Prolazi april, ponegdje je Brod hit dana. Odlično. Samo, nokia nikako da zazvoni zvonom gazde lokala nekog. Ćutim i čekam. Do maja. A tada, na dan Titovog upokojenja, putujem ka Jadranu. Dan prije sam sa Avdom dogovorio šljakerski angažman. Kad nema sviračkoga. Bar da se najedem leba od rintanja... Avdo je napravio neke kolibice iznad Ristove kuće. Podjelio ih po boksovima i sad svaki šljaker ima svoj kutak. Mada se čuje i disanje i hrkanje u čitavom kompleksu od tridesetak kvadratnih metara. Skoro i da se vidimo kroz zidove od dasaka. Okupio je novu ekipu. Tri Šiptara su tu, plus Gojko sa čekićima. Povremeno. I Osman iz Tivta. Kupio je i zelenu ladu, iako nije vozač. Rodila se 1976. Tri godine posle mene. Prvog dana ne radim ništa. Uveče pričam o operaciji i danima oporavka. Pominjemo i pokojnog Tita. Imam osjećaj da je Avdo ekipi mene predstavio kao prvorazrednog humoristu. Kad krenem nešto da kažem, Šipci zaćute i pripreme se za smijeh. Prva noć prolazi u šali i zajebaji. Lampa svijetli, oko deset svi zijevaju. Ujutru u sedam, kao nekad. Do osam se kaveniše i doručkuje. Posle toga idemo van a Avdo ostaje i klanja. Moj crni ovejšn je otputovao prošle godine. Besparica, sa mnogo pipaka, nagna me da ga prodam Dulu lihvaru za neku siću. Smijuljio se iza naočara kad sam ga donio u stan. Živio je u zgradi kod Treske, na poslednjem spratu. Nekad je svirao u nekom bendu, sad prodaje auto djelove. Perfekcionista otkad ga znam. Narod bi rekao – picajzla. Sa ovejšnom je otišla i futrola i gitarski kabl. Kad je gubitak, neka je potpun. Riješio sam da od ovog rintanja u svoje ruke vratim gitaru u rangu ovejšnovom. Melodija je bila za kućnu svirku, za klupsku je potrebna neka bolja.
Posted on: Mon, 18 Nov 2013 17:57:07 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015