Možda neobično, ali njoj je čak i tuga lepo stajala. I crno. I način na koji je sve nosila, bio je specifičan. Njoj svojstven, dostojanstven. Odmeren, sa stilom. Izgledala je tako nedodirljivo, očuvano i nežno, gotovo kao da je niko nikada nije slomio. Tajna je u tome što bi ona dobro čuvala sve slomljene deliće sebe i krila slabosti od sveta. Povređivali su je, rečima, delima, ali nije dozvolila sebi da bude poražena. Ni zgažena. Znala je da vredi više od toga! Zadržala je ponos, nasmejala se uverljivo. I kroz suze, njen osmeh bi blistao. Da, sa njoj je jednostavno trebalo umeti... I oni koji nisu primećivali sve načine na koje je posebna, nisu je ni zaslužili. Možda naizgled labilna, ali izuzetno je stabilna i jaka. I lepo joj je stajala, svaka tuga sa kojom se nosila.
Posted on: Sun, 15 Sep 2013 20:25:13 +0000