Nekada davno u nekom dalekom kraljevstvu vladao je car koji je vise od svega voleo lepu, modernu i skupocenu odecu na koju je trosio nemereno mnogo blaga. Nikada nije brinuo o svojim sunarodnicima, slugama pa cak ni o svojim najblizima vec samo o kupovini odece. Jednog dana, u njegovo kraljevstvo stigose dva mladica koji odose kod cara i predstavise se za vrhunske krojace iz dalekog kraljevstva. Car ih odusevljeno primi i odmah zapita: - Gospodo, dobro dosli u moje kraljevstvo. Kazite mi, kakva odela sijete? - Hvala na gostoprimstvu, Vase Velicanstvo. Mi sijemo specijalna odela koja prelepo izgledaju, napravljena su od najkvalitetnijih materijala i poseduju magicnu moc - nasa odela su nevidljiva svima koji su glupi i koji ne zasluzuju da zive plemickim zivotom. - Sa ovim odelom mogu da proverim ko zasluzuje da zivi na dvoru a ko ne... I uvek cu znati koji ljudi su pametni pa vise nikada necu gubiti vreme pricajuci sa glupima. Car naredi slugama da se mladicima donese zlata koliko god zatraze kako bi sto pre poceli da rade. Mladici uzese zlato, odose u zasebnu sobu gde mogu u miru da rade i naredise da ih niko ne prekida dok ne zavrse. Price o ovome su se brzo procule po celom kraljevstvu i svi su zeljno iscekivali da vide kakvo izgleda to novo carevo odelo ali i da saznaju ko ne zasluzuje da bude plemic na dvoru kao i koliko su drugi ljudi glupi. Nakon nekoliko dana mladici saopstise da car moze poslati nekog od svojih slugu da pogleda odelo i prenese caru svoje utiske ali da car ne sme doci sve dok odelo ne bude u potpusnosti gotovo. Car posla svog najstarijeg ministra koji je pametan, mudar i posten smatrajuci da ce on najbolje proceniti da li je odelo kvalitetno i biti u stanju da mu prenese utiske... Stari ministar udje u sobu a dva mladica ga dovedose do stola na kome je stajalo odelo i upitase ga da li je zadovoljan izborom boja na odelu. Ministar je sirom otvario oci, premestao naocare sa jedne na drugu stranu i trudio se da vidi odelo ali nije mogao jer ga nije ni bilo. - Pa kako vam se svidja ovo sto smo do sada uradili? Da li ste zadovoljni? - Ah, da, veoma je lepo... - zateceno rece ministar. Veoma mi se svidja izbor boja i sara na tkanini. - Veoma nam je drago da to cujemo - rekose mladici. Kazite caru da spremi jos zlata ukoliko zeli da nastavimo da radimo. - U redu, prenecu vase zahteve caru - rece stari ministar i ode. Mladici nastavise da rade i nakon nekoliko dana opet saopstise da car moze poslati nekog od svojih slugu da pogleda odelo i prenese caru svoje utiske ali da car i dalje ne sme doci jer odelo nije u potpusnosti gotovo. Car tada posla muza svoje cerke, princa, da pogleda odelo i prenese utiske. Mladi princ udje u sobu, pridje stolu ali bas kao i stari ministar ne vide nista jer nije bilo nicega na stolu. - Odelo je skoro zavrseno - rekose lmadici. Da li vam se svidja? - Veoma je dobro, zadovoljan sam vasim radom i to cu reci caru - rece uplaseni princ koji je zbog ovoga pomislio da nije dostojan trona koji ga jednog dana ocekuje. - Odlicno! Recite caru da spremi jos zlata i odelo ce biti zavrseno za par dana. - U redu, prenecu vase zahteve caru - rece zabrinuti princ i ode. Uskoro mladici saopstise da je odelo zavrseno i pozvase cara da dodje. Car okupi svoje najvise ministre, porodicu i prijatelje i ode kod mladica. Cim udjose u sobu stari ministar i princ smatrajuci da odelo svi vide povikase: - Pogledajte ga samo, zar nije prelepo? Te boje, te sare, taj kroj... Car pridje blize stolu ali ne vide nista. Onda se zapita da li je on glup, ili jos gore - ne zasluzuje da vlada... Medjutim brzo se okrenu ka mladicima i rece da je odelo odlicno, da je najlepse koje je ikada imao i da je prezadovoljan. Nakon toga svi u sobi odmah pocese da pricaju o odelu i da komentarisu izmedju sebe iako ga nisu videli ali da ne bi ispali glupi. Car zaposli mladice kao zvanicne kraljevske krojace i rece da ce novo odelo nositi na velikoj svecanosti koja ce biti odzana za neki dan. Kada je dosao dan velike svecanosti mladici pozvase cara kod njih u odaje da ga obuku. Car povede opet najvise ministre, porodicu i prijatelje pa ode kod mladica. Kada udjose u odaje mladici pridjose caru i rekose: - Ovo su pantalone, ovo je odelo a evo ga i ogrtac... Sva tri dela su laka kao pero i to je jedna od magicnih osobina nasih odela, onaj ko ih nosi nece uopste osetiti da ih ima na sebi. Onda prodjose po sobi i dadose drugima da dodirnu tkaninu i uvere se koliko je laka. - Zaista, ovo je neverovatno - svi sirom sobe pocese da komentarisu iako niko i dalje nije video odelo koje nije ni postojalo. Nakon toga mladici zamolise cara da se skine pa obojica pridjose i pocese da ga oblace, deo po deo svoje nevidjive odece. Kada zavrsise car stade pred ogledalo pa poce da se ogleda: - Kako dobro izgleda... Kako mi dobro stoji... Kakve prelepe boje... Kakve sare... A tek kako je lako... Ovo je zaista najbolje odelo koje sam ikada kupio. Idemo na svecanost - rece car. Napolju je bilo puno ljudi i svi su zeljno iscekivali da vide carevo novo odelo. Kada najzad car izadje sa svojom pratnjom koja je isla iza njega i pravila se da drzi dugi ogrtac kako se ne bi uvukao po zemlji svi pocese da pricaju o odelu i da ga hvale. Niko nije zeleo da prizna da ne vidi odelo i da bude proglasen za glupog. - Ali on nema nista na sebi - povika jedno malo dete koje je stajalo u masi. - Dete govori istinu, car jeste go - povika zatim otac deteta. - U pravu ste, ni ja ne vidim odelo - povika covek pored. - Ni ja... Ni ja... Ni ja... - pocese da vicu ostali ljudi. Na kraju su svi poceli da se smeju golom caru, cak i njegove najblize sluge. Car postidjen brzo pobeze u dvor gde ne nadje mladice koji su odavno pobegli sa svojim zlatom. Od tog dana car se promenio, vise nije mario samo za odela vec za svoj narod, svoje sluge a narocito za svoju najblizu porodicu.
Posted on: Thu, 27 Jun 2013 21:32:58 +0000