«O svem razmislih, ljubo, i sve mi je to na pameti, al me je Trojaca stid i dugoskutih Trojanki njinih, ako bežao budem iz borbe ko plašljivac kakav. To mi zabranjuje srce, jer navikoh uvek da čestit Budem i hrabro se borim med prvim Trojancima svgda, Veliku tekući slavu i ocu i samom sebi. Jer ja dobro znadem u duši i u srcu svome: Doći će dan u koji i sveti će propasti Ilij, Prijam sam i narod kralja vičnog koplju. Al ne žalim ja toliko Trojansku sudbu Ni Hekabu samu ni Prijama, našeg vladara, Ni braću što ih je mnogo i svi su dobri junaci, Ali će u prah pasti od ruku ljutih krvnika, - koliko žalim tebe, medoruhi kad ti koji plačnu odvede Ahejac, kad ti uzme danak slobode. Pa kad moradneš živeć u Argu tuđincu tkati, Il vodu noseć iz Hiperije il Meseide U muci veljoj i ljutoj, al nužda te primora silna, Onda će kazat kogod kada vidi te suze gde liješ: «To je Hektoru ljuba, što najbolji beše u borbi među Trojcima među konjokrotama pod Trojom» Tako će reći, a tebe će još veća spopašće žalost Za mužem takvim da te od ropstva oslobodi jadnu. Nego volim pre da legnem pod zemljicu hladnu Nego lelek ti čujem gde na silu odvlače tebe»
Posted on: Fri, 19 Jul 2013 00:36:38 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015