Prevazilaženje stresa Potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, isto kao što nije moguće osloboditi se svih frustracija. Svako od nas je ponekada pod stresom i stres je sastavni deo života. Život bez stresa nije moguć, te je, takođe, nemoguće i potpuno prevazilaženje stresa. Nije, međutim, problem u tome što stres ne možemo prevazići u potpunosti, problem je u tome što ljudi ne znaju kako da se s njime nose. Potpuno prevazilaženje stresa, takođe, nije moguće i zato što stres nije uvek doživljen negativno. Stres u vidu uznemirenosti, napetosti, odnosno negativan stres, u psihologiji je poznat pod nazivom “distres”. S druge strane, postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno. Taj stres nam je poznat kao “eustres”. Stres je stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske smetnje koje, logično, negativno utiču na celokupni psihofizički sklad i zdravlje. Stres je subjektivni doživljaj, naša lična reakcija koju doživljavamo kao posledicu tumačenja situacije u kojoj se nalazimo. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja. Ukoliko je u pitanje distres, odnosno negativan stres, ovaj sklop reakcija se javlja kada procenimo da će se nešto loše dogoditi, da nam je nešto preteško i da time nećemo moći vladati. Posledice dugotrajnog distresa su pogoršanje zdravstvenog stanja, frustriranost, mentalna i fizička iscrpljenost. Sve je više nalaza o tome da je stres jedan od glavnih uzroka nastanka mnogih malignih bolesti. Kada se priča o uzrocima nastanka raka, stres se neizbežno pominje. Mada potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, moguće je umanjenje njegovih negativnih posledica po naše zdravlje. Ne samo da potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, već ono nije ni poželjno. Čak i kada se ne radi o pozitivnom stresu, već o distresu, potpuno prevazilaženje stresa bi moglo da nas dovede u opasnost. Kada doživljavamo stres, u našem organizmu se aktivira mehanizam koji je poznat kao “bori se ili beži” ili “fight or flight” mehanizam. Dakle, kada smo u opasnosti, fiziološki će se javiti stresni odgovor koji podrazumeva lučenje adrenalina, pojačanu budnost i snagu, što će nam obezbediti da se suočimo s opasnošću ili od nje pobegnemo. “Bori se ili beži” princip je imao mnogo više smisla kada su postojale brojnije realne opasnosti (pre pojave civilizovanog društva). Danas se ovaj mehanizam često javlja nepotrebno, usled anksioznosti, odnosno iracionalnih strahova. To znači da sami sebe izlažemo nepotrebnom stresu i sami sebi činimo štetu i u odsustvu realnih opasnosti. Upravo zbog toga su razvijene brojne tehnike za prevazilaženje stresa, odnosno njegovo umanjivanje. S druge strane, eustres – pozitivan stres je stanje koje ljudi ni ne žele da prevaziđu. Mi doživljavamo eustres, na primer, kada smo zaljubljeni. Ekstatične emocije, euforija i seksualni užici predstavljaju, za organizam, stres. Eustres, fiziološki gledano, na naš organizam utiče isto kao i distres. Jasno je, dakle, da je stres stanje, a da naše misli utiču na to da li ćemo ga doživeti pozitivno ili negativno. Kada sve ovo uzmemo u obzir, potpuno prevazilaženje stresa ni ne treba da nam bude cilj. Korisniji cilj bi bio učenje načina za umanjenje negativnih efekata stresa, kao i prestanak katastrofiziranja povodom situacija koje su nam teške ili neprijatne. Iako nećemo težiti potpunoj eliminaciji stresa, prevazilaženje stresa u pojedinim okolnostima će nam biti od velike koristi. Kada treba fokusirano da radimo, imamo vremenski ograničene rokove, treba da budemo koncentrisani, osećamo se samopouzdano i delujemo odgovorno, tehnike za privremeno prevazilaženje stresa će nam biti od velikog značaja. U procesu life coaching seansi klijenti uče tehnike za umanjenje i privremeno prevazilaženje stresa. Najefektivnije tehnike za borbu protiv stresa su: multimodalna relaksacija, vežbe pravilnog disanja, razvijanje humora, vežbanje racionalnog mišljenja, vođena fantazija i igranje uloga. Kratko ću izložiti najjednostavniju i tehniku koja se najlakše primenjuje u procesu prevazilaženja stresa, odnosno, procesu regulacije napetosti i stresnih reakcija. To je tehnika pravilnog disanja. Suština tehnike je u tome da nam izdisanje bude duplo duže od udisanja vazduha. Udišemo brojeći do tri, a izdišemo brojeći do devet. Iako deluje jednostavno, ljudi uglavnom dišu plitko i pravilno disanje zaista predstavlja vežbu oko koje se većina potrudi. Najjednostavnije je da je vežbate u navratima, po nekoliko puta dnevno, dok obavljate jednostavne aktivnosti. Tehnika pravilnog disanja dovodi do prevazilaženja stresa tako što direktno utiče na našu fiziologiju. Kada dišemo na goreopisan način, umirujemo organizam i balansiramo telesne procese. Možda najbitniji efekat koji postižemo ovom vežbom jeste efekat koji ona ima na naše srce. Pravilno disanje dovodi do pravilnog rada srca. Poznato je da usled pojačanog lučenja adrenalina koje se javlja kada smo pod stresom, srce radi ubrzano, otkucaji su nepravilni i može doći i do aritmije. Između ostalog, na ovaj način stres i utiče na javljanje mnogih zdravstvenih tegoba. Pravilnim disanjem mi uspevamo da se naštimujemo i regulišemo rad srca. Prevazilaženje stresa pravilnim disanjem, zapravo, dovodi, do fiziološkog sklada. Budući da je ovo najlakša, a jedna od najefektivnijih tehnika za prevazilaženje stresa ili barem, privremeno prevazilaženje stresa, opisao sam je jer se može vežbati samostalno, bez ičije pomoći i jer je može uvežbati svako. Jedini preduslov za uvežbavanje ove tehnike je njeno dosledno i svakodnevno primenjivanje. Ukoliko je svakodnevno budete praktikovali, efekti negativnog stresa će, zasigurno, biti značajno umanjeni.
Posted on: Thu, 20 Jun 2013 22:49:32 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015