Prstom pređem po tvom profilu kojeg ocrtavam sećanjem. Tu si, na vršcima mojih prstiju postojiš oduvek. I nema na tebi ničega što moja ruka ne prepoznaje kao svoje. Noć je na mom pragu, spremna da postane još jedna u nizu neprospavanih. Zbog tebe i zbog zova tvoje puti. Smešeći se hrlim ti u susret. Volim te noći u kojima se san samo na trenutke pojavljuje i opet nestaje, pa se mešaju san i java u neku čudesnu mešavinu naših misli i naše kože. Jednom kad budeš opet tu, kad java postane nestvarno lepa bit ću uveren da te ponovo sanjam kao svih ovih čežnjivih noći. Tad ću ispružiti ruku, dotaknuti ću prstima stvarnost tvoje topline. Naslonit ću koljena na užareno mesto tvojih bdenja i pustit ću ih da ti pričaju . Priča je to u kojoj nema reči i mi tu priču već znamo. Znamo ju i slušati i pričati … istovremeno… Ono poslednje što upamtim kod svakog rastanka odraz je moje vlastite tuge u tvojim očima. Svaki puta poželim potrčati i još jednom poljubiti te oči. Od njih se najteže rastajem. Jedini sam njihov stanovnik, a one imaju jedinstvenu boju. Boju vernosti. Postoji jedan trenutak u našem životu u kojem smo putanju naših sudbina okrenuli u novom pravcu i u tom smo trenutku pobedili vreme. To je bitka koju smo već dobili, vreme je sada naše i ono će sačuvati sve naše sokove. Prstom pređem po tvom profilu kojeg ocrtavam sećanjem. Tu si … pulsiraš pod mojom kožom … Dodir si ruke u bol … izvor si koji natapa jesen moga života i činiš da u toj jeseni imam i laste i leptire i pupoljke. Ti si proleće moje jeseni.
Posted on: Sat, 02 Nov 2013 14:59:21 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015