Vozimo se na auto-stop... Putevi gospodnji su asfaltirani. Iz peščanog mora rastu granitne stene arabljanskih bregova. Vrhovi crvenog kamenjara nižu se monotono i dugo kao pobožni psalmi ispisani neveštom rukom nekih davno preminulih arhanđela. U užarenim pećinama ovih bregova gnezde se demoni. Neko je rekao da vrhovi ovih brda liče na kreste petlova. Nebo je mesecima plavo kao čelik arabljanskih mačeva. Šteta što Rakić nije video zalazak sunca na Džebeli Silbalu. Dve beduinske žene sede u šoferskoj kabini. Jedna od njih je mlada... Njihove odežde su crne kao greh. Na severu je velika pustinja El Bahar Bil Maji. Na jugu je okean crvenog peska i kovnica ljutih vetrova. Na severu su karavanska bespuća i satanski vilajeti za pripovedače bajki. Na jugu je strašna zemlja Hadramaut. Oaze su ležale kao čiode zabodene u žuto platno peska. Mali, smeđi šatori, mleko i meso od kamila, beduini, buljuci golišave dece i vizija beskonačnosti koja počinje na pragu šatora... Jedna oaza u Arabiji liči jedino na jednu drugu oazu u Arabiji i to naročito u podne. U podne nastaju orgije svetlosti i sve se pretvara u usijane bele i žute linije.
Posted on: Wed, 21 Aug 2013 10:34:16 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015