Znam da vas sve mrzi da citate...ali evo vam, bas zato ceo Dnevnik KozArta..kada bi samo znali kako je bilo lepo i umetnicki FANTASTICNO...eh, Srbijo.. DNEVNIK KOZARTA 2013. Postoje u svetu sasvim mala mesta, gotovo seoca, koja su se proslavila svojim festivalima umetničke muzike..jedno od takvih je Verbije, stecište najvećih zvezda klasične muzike, koje se preko leta okupljaju da u svojevrsnom džem-sešnu razmene ideje i muzičke misli sa sebi ravnima. Naravno, takva okupljanja vrhunskih umetnika koštaju veoma mnogo i privlače publiku i medije iz celog sveta. Pomno se prati svaki koncert, TV stanice se utrkuju ko će to snimiti, emitovati, ili staviti na nosače zvuka.. A sada zažmurite i pokušajte da zamislite da se tako nešto dešava u Srbiji..otvorite oči, oslušnite i prepoznaćete Aleksandrovac, u kome se ove godine po šesti put odigrava predivni Festival muzike i vina KozArt! U njemu ćete pronaći sve same internacionalne i domaće zvezde klasične muzike: Gordan Nikolić, Bojan Zulfikarpašić, Rita Kinka, Katarina Jovanović, Dejan Sinadinović, Isidora Žebeljan, Selin Flemen, Ljubiša Jovanović..videćete i brojne polaznike majstorskih kurseva, organizovane i plemenite župske vinare-Ivanovića, Mihajlovića, Minića, Spasića, Rajkovića i publiku koja ispunjava Dom kulture i Muzej vinarstva i vinogradarstva. KozArt je započeo 20.avgusta, majstorskim radionicama, a svečano, koncertno otvaranje je pripalo velikom violinisti Gordanu Nikolicu. Ovaj sjajni, nadahnuti i posvećeni umetnik je sa svojim gostima, Igorom Vasiljevićem (violina) i Selin Flemen (violončelo) izveo sadržajan i atraktivan program. Ako smo u Bartokovim duetima za dve violine prepoznali svu genijalnost i raznovrsnost ovog čudesnog "etno" kompozitora, velikana XX veka, a u Ravelovom duu za violinu i violončelo, u spomen Debisiju, fantastičnu sposobnost kompozitora da zvuk dva instrumenta za slušaoce pretoči uz pomoć izvanrednih izvođača, u zvuk gudačkog kvarteta, onda nam ostaje samo da se poklonimo dubokoj, čudesnoj umetnosti Gordana Nikolića u Bahovoj Partiti d-moll, koja je nesumnjivo bila vrhunac ove večeri. Gordan je u svom najlepšem maniru, na prirodan, neposredan način, sa lakoćom izraza svojstvenom i dostupnom samo najvećim umetnicima, rasprostro pred nama ideje velikog Baha, jednostavanim, prisnim i autentičnim zvukom, koji je odisao toplinom i plemenitošću. Takva lepota umetnosti je dodirnula slušaoce do skrivenih dubina ljudske duhovnosti, a da praktično mnogi od njih nisu ni bili svesni da su tokom koncerta postali deo sveta na najdirektniji način-kvalitetom koji ne može ostati neprimećen. Naredne večeri na podijum Doma kulture je stupila Rita Kinka, da bi nam pokazala još jednom zbog čega spada u vrhunske pijaniste na ovim prostorima. Zahtevan program sa delima Baha, Pulanka i Šopena, Kinka je izvela tehnički suvereno, muzički jasno i pregledno sa nedvosmislenom idejom na koji način želi da se obrati auditorijumu. Publika je odgovorila gromoglasnim aplauzima. Treće veče KozArta, 24.avgusta donelo je posebno uzbuđenje. Nastupila je ljubimica aleksandrovačke publike, Katarina Jovanović, uz klavirsku saradnju Dejana Sinadinovića. Program, okrenut umetničkom osvetljavanju intimnih misli Britna i Debisija, te jarkoj boji Vagnerovih "Vesendonk" pesama, naišao je na burno oduševljenje prisutnih. Glas Katarine Jovanović je zvučao plemenito, toplo i raskošno, vodeći nas različitim jezicima i muzičkim stilovima kroz raznolike muzičke fraze. Sa magijom i iskrenim odnosom prema svakom tonu lako je nalazila put do suštine kamerne muzike. Posebnu radost pričinio nam je Dejan Sinadinović, u ulozi umetničkog saradnika. Ovog puta njegov pijanizam i muzički talenat su bili u službi glasa, delujući disciplinovano, ali i prisutno u svakom elementu muzičkog sjedinjavanja. Besprekoran zvuk i tonski odnos u Britnu je preko impresionističkih meandara doveden do zajedničkog vrhunca večeri, koji su oba umetnika ostvarila u čarobnoj Vagnerovoj muzici, obasjavši auditorijum neiscrpnom energijom i izražajnošću, te savršenim jedinstvom tona, reči i muzičke drame koju ova muzika u sebi nosi. Izašli smo iz dvorane sa uzvišenim osećanjem radosti, opijeni vrhunskom umetnošću. Nedeljni termin je doneo nova iznenađenja vernoj publici KozArta, koja je ponovo ispunila dvoranu. Nastupio je Bojan Zulfikarpašić, koji je svojim muzičkim idejama zauvek smestio prostore Balkana u istoriju jazz-a. Svojom originalnom muzikom punom sadržaja, fantastičnih ritmova, harmonija i melodija, na otvoren i iskren način je prezentovao univerzalnu muzičku kulturu koja je pronašla vidno mesto na mapi sveta. Zulfikarpašić je predstavio svoj najnoviji album "Soul Shelter", a posebno su nas opčinile kompozicije 6/8 i "uspomena na oca". Publika je pokazala svim srcem da želi da čuje još ovakvih koncerata, a u nama je te večeri još dugo odzvanjao Bojanov zvuk klavira. Svaki festival ima svoj vrhunac, nekakav čudesni događaj koji natkrili sve što se čuje i vidi i da posebni pečat sredini u kojoj se odigrava. Vrhunac KozArta je tradicionalno koncert za decu sa posebnim potrebama, koji se odvija oko podneva u Muzeju vinarstva i vinogradarstva. Tu se na jednom mestu nađu i deca i roditelji i gosti festivala i podele radost života i muzike. Aktivno učešće svih prisutnih se ogleda u crtanju onoga što čuju, ili glasnim komentarima, pojede se po koji slatkiš i često se završi zajedničkom pesmom (ovog puta Šubertovom..), a zatim se svi zajedno slikaju sa umetnicima. Dovoljno za malo srece i produbljene nade u bolju sutrašnjicu. Ovog puta su se na sceni na kojoj su svirali i pevali svi solisti na festivalu pridružili i polaznici majstorskog kursa flaute, okupljeni u mali Hor flauta. Jutro nepomućene ljudske i umetničke radosti... Izvanredni koncept festivala KozArt došao je do punog izražaja u utorak, 27.avgusta. Brojna publika je prvo odgledala poslednji od 5 fantastičnih "muzičkih" kratkih filmova Miloša Tomića, koji nas predstavljaju na Venecianskom Bijenalu, kojima je upotpunjeno aleksandrovačko kulturno čudo, a zatim je na scenu stupilo 8 muzičara, koji su sa potpunom posvećenošću izveli pozorišnu muziku Isidore Žebeljan, nastalu u periodu 1987-2006.god., pretočenu u kamernu muziku! Neobična živost, komunikativnost i izražajnost Isidorine muzike podigla je publiku na noge, pokazujući da srpska muzika živi nesputano svoj život i da za talentovane stvaraoce ne postoji prepreka u odnosu sa publikom. Bio je to još jedan od vrhunaca festivala! Tri večeri KozArta bilo je posvećeno koncertima polaznika majstorskih radionica. U ugodno ispunjenom Muzeju vinarstva i vonogradarstva, smenjivali su se sjajni mladi umetnici. Dvoje od njih, Vanja Trajković, sopran i Anja Malkov, flauta dobili su priliku da kao najbolji polaznici, naredne godine podele jedan koncert na festivalu. Izvanredna ideja i jedan od ispravnih načina promocije mladih umetnika. Bravo! Čast da zatvori festival KozArt 2013. godine imao je flautista Ljubiša Jovanović, koji je u saradnji sa pijanistkinjom Bojanom Dimković izveo atraktivan program sa delima Baha, Telemana, Debisija, Čajkovskog i Pulanka. Još jednom je sjajna aleksandrovačka publika ispunila dvoranu Doma kulture, pokazujući da zaslužuje ovako veliki i uspešni festival, koji ovaj mali gradić stavlja na veliku mapu sveta. Na žalost, završen je i oporim rečima umetničkog direktora Katarine Jovanović, koje su nas vratile u kulturnu realnost Srbije. U srcu je ostala zebnja i neizvesnost nastavka ove manifestacije. Ukupno gledano, prisustvovali smo izuzetnim muzičkim događajima na festivalu KozArt 2013. Koncepcijski savršeno skladno, u kovitlacu vrhunske klasične, jazz i savremene muzike, te video projekcija, sa izvođačkim dometima koji se mogu svrstati u najviši internacionalni rang, sa brojnom publikom koja je ispunjavala dvorane sve vreme, sa posebnim osvrtom na stvaralaštvo mladih i koncertom za decu sa posebnim potrebama, KozArt daleko nadilazi svakodnevicu i stremi ka najvećim muzičkim centrima sveta. Na žalost, izostala je prava pomoć svih nadležnih, ali i sponzora, lokalne vlasti i medija, kao i onih od čijeg truda bi mogao zavisiti dalji život ovog prelepog festivala. Za sada se ne može sagledati svetlost na kraju mračnog tunela ispunjenog provincijalizmom i snažnim otporom visokim umetničkim vrednostima u Srbiji. Nadu u bolje dane KozArta daju samo svi oni ljudi koji su nas sretali na ulicama Aleksandrovca i zahvaljivali se, uz molbe da se izdrži u nastojanjima da festival opstane, kao i vinari prelepe Župe, ili oni koji su primili umetnike u etno selu Latkovac, kao i zaposleni u Domu kulture i Muzeju vinogradarstva. Hvala im na tome! Ljubiša Jovanović
Posted on: Sat, 31 Aug 2013 22:38:09 +0000
Recently Viewed Topics
© 2015