Šta je tačno stres? Dr. Hans Seli je prvi upotrebio tu reč u fiziološkom smislu i definisao stres kao nespecifičnu reakciju tela na bilo koji zahtev koji je postavljen pred njega. Opisao je generalni sindrom adaptacije u skladu sa kojim telo na bilo koji ugrožavajući stimulus reaguje predvidljivim nizom promena, uključujući i lučenje odgovarajućih hormona. Ove rekacije predstavljaju zaštitni mehanizam i omogućavaju organizmu da da odgovore na prisutne promene u okruženju. Danas se pouzdano zna da organizam poseduje sasvim individualne i specifične reakcije na spoljašnju pretnju. Stres je akumulacija normalnih i nenormalnih pritisaka svakodnevnog života koji testiraju sposobnost osobe da se sa njima izbori. Dr. Danijel Fridman definiše stres kao zajedničku akciju tela i uma koja uključuje procenu pretnje. Okidajući mehanizam je lična percepcija pretnje a ne sam dogadjaj. Percepcija se modifikuje u skladu sa temperamentnom i iskustvom osobe. Dr. Fridman ukazuje na činjenicu da svako individualno reaguje na spolašnje pretnje u zavisnosti od prethodnih reakcija i sposobnosti adaptacije. Mnoga istraživanja ukazuju na prisutne hormonalne i biohemijske promene koje se dešavaju u telu u stanju stresa. Nivo kortizona, hormona koji luči nadbubrežna žlezda, povećava se kao reakcija organizma na spektar stresogenih činilaca. Hormon rasta takodje spada u grupu stresogenih hormona kao i prolaktin, epinefrin, hormoni hipofize. Svi ovi parametri ukazuju da stres funkcioniše kroz spregu dogadjaja: Misao pokreće lučenje hormona, odnosno grupe hormona koje dovode do mnogih promena u metabolizmu i fiziologiji organizma. Ova stresna reakcija koja celo telo može da dovede do neverovatnih sposobnosti za akciju, odigrava se za samo hiljaditi deo sekunde. Stresogene reakcije u negativnom smislu manifestuju se kao bolest. Stres se javlja kao proces obolevanja, a efekti tog procesa se akumuliraju u telu. Proces se kod nekih osoba može ispoljiti hipertenzijom a kod drugih pojavom čira na želucu, nepravilnostima u hormonalnom-menstrualnom ciklusu kod žena, hroničnim dnevnim glavoboljama... Stres se može ispoljiti kroz nespecifične simptome koji se vezuju za takozvani sindrom sagorevanja. Ono što ljudi osećaju kao sindrom sagorevanja a što lekari sve više uočavaju jeste iscrpljenost na svim nivoima, kao životna i emotivna iscrpljenost. Fizički se pacijenti žale na umor, nesanicu, glavobolje, bolove u ledjima, nedostatak daha, neprestane prehlade i neželjeno smanjenje telesne mase. Emocije i stav prema životu se menjaju u dosadu, nemir, osećaj stagnacije i depresiju. Ovakve osobe su razdražljive, cinične, ne mogu da se raduju tudjem uspehu... Da bi pobegli od sebe često se odaju alkoholu ili drogama. Hronični stres je i “tihi ubica”. Stres uništava imunski sistem tela, jer se inhibira sinteza prirodnih odbrambenih snaga oragnizma, koje nazivamo T limfociti i makrofazi. Smatra se da povećani nivoi kortizola i drugih stres hormona utiču na ovu inhibiciju. Kako su ove prirodne ”ćelije ubice” (T-limfociti i makrofazi) primarno zadužene za odbranu organizma od infekcija i bolesti, tu je zapravo veza izmedju stresa i razvoja bolesti.
Posted on: Tue, 09 Jul 2013 12:57:49 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015