CIA i Velika Srbija Poslednji u nizu nedavno otkrivenih dokumenata američke obaveštajne agencije ukazuje na uverenje administracije SAD s početka 1993. godine da je Slobodan Milošević bio rešen da napravi Veliku Srbiju po svaku cenu. . DijalogMarketing Oglasite se na danas.rs S jedne strane, takva pretpostavka u navedenom periodu je, ako se stvari posmatraju potpuno pojednostavljeno, razumljiva. Republika Srpska je u to vreme dostigla teritorijalni maksimum, Hrvatska je bila bezmalo prepolovljena, Kosovo pod kontrolom, a Beograd i Podgorica imali su harmonične odnose. SPS je bio neprikosnoven, a radikali su sa jednog poslaničkog mesta - onog čuvenog Šešeljevog - skočili na 73. Demokratska opozicija je bila beznadežna. Međutim, da su procene Vašingtona 1993. bile pogrešne, jasno govore detalji dokumenta prema kojima se Milošević spremao da pošalje vojsku u Makedoniju, da ako treba zarati sa Albanijom i da preuzme kontrolu nad hrvatskim primorjem. Tu je suština greške. Milošević nije bio vatreni nacionalista, mali Hitler koji je sanjao o srpskom carstvu, već političar koji je ratovao zarad vlasti. Neobaveštajne analize iz tog vremena, pa i ranije, ispravnije su upućivale na potonji razvoj događaja, a koji se nazirao i 1993: da će Milošević pod pritiskom preokrenuti politiku i postati „nezaobilazni faktor mira i stabilnosti“. Shvatili su to ubrzo i CIA i Bil Klinton, koji je, pored ostalog, sa svojim vojnim intervencijama relativno dugo oklevao i zbog uverenja da je Milošević fanatik. Potpuno je bila razumljiva, s obzirom na takvu percepciju Miloševića, neverica Vašingtona u vezi sa njegovom pasivnošću u vreme „Oluje“, kao što je pokazao još jedan takođe nedavno obelodanjen dosije CIA. Iz današnje perspektive gledano, posebno je zanimljiva procena američkih obaveštajaca od pre dve decenije da je Velika Srbija želja svojstvena Srbima kao narodu. U ovom trenutku - da ne zalazimo u (para)psihologiju - politička faktografija u Srbiji to ne potvrđuje. Paradoksalno, dok širom Evrope krajnja desnica jača, Skupština Srbije je 2012. oslobođena „sila mraka“ i ne izgleda da će se stvari promeniti. Osim ako se arhineprijatelj sadašnjeg „najmoćnijeg čoveka u Srbiji“ uskoro iz Haga ne vrati na, hajde da kažemo tako, rodnu grudu. Ako pak CIA još veruje u krilaticu „gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali“, a zna se i to da gde su obaveštajne službe, tu su teorije zavere, onda od tog povratka nema ništa. Pozivati se na uspešnost evropskog projekta u kome će svoju svetlu budućnost naći svi narodi, pa i Srbi, i time prevazići duhove prošlosti, u koje spadaju velikodržavne ambicije, sada ne bi bilo pametno. Ali Velika Srbija je potrošena, sa sve Srbima. Ako bi Evropa, hipotetički govoreći, zapala u nekakav „besporedak“, na Balkanu postoji jedan narod daleko vitalniji od Srba koji svoj nacionalizam još nije iživeo. CIA valjda zna koji. .- See more at: danas.rs/danasrs/dijalog/cia_i_velika_srbija.46.html?news_id=268671#sthash.oP2Q21Ke.dpuf
Posted on: Fri, 04 Oct 2013 01:20:51 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015