Tanasko Tanasic. Skoro sam prošao pored onih prozora pored kojih sam nekad prolazio rado tek je odlazio Mesec i pomaljala zora pogledao sam, oni zatvoreni i stadoh. Ta lepa drvena kućica napuštena beše prozori prašnjavi i truli,sablasna slika u moje oči neke se davne slike vratiše osetih kako se zora u meni prolomi od urlika. Na onom prozoru nekada dragom ne bi onog prelepog devojčeta sa kosom plavom zbog koga bih nekada davno dao sve bi ah, kako sam patio dugo za tom lepom glavom. Ona bi se šeretski smešila, i izazivala malo nagnuta kroz prozor, dugme bi otkopčala tek toliko da naslutim šta je ispod bluze skrivala a onda videći me zbunjenog još više naginjala. Ne bi prozor visoko, kućica beše posve mala ja bi opčinjen i dugo bih zbunjeno stajao ona bi se još više naginjala, izazivala,i smejala a ja bih pobegao i posle se gorko kajao. Behu to moji prvi dani, kada se lomi,hoću i neću ja nisam ništa o ženama znao,eh, luda vremena hteo sam da joj priđem, zagrlim i osetim prvu sreću ali nisam imao hrabrosti,a sada se ne sećam ni imena. Pomilovah onaj prozor i zagrlih onu davnu sliku i pođoh s nekim tužnim kajanjem duboko u sebi zašto nisam dohvatio tu davnu sreću a imao sam priliku eh, možda bih i uspio da mlad i kukavica ne bi.
Posted on: Tue, 20 Aug 2013 13:28:21 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015