VRATITE MI MOJA PISMA !!! : Ukradena pisma Nakon prebacivanja piščeve ostavštine u Akademiju, utvrđeno je da nedostaje 65 Andrea Bretona Zakleti buntovnik protiv svega što odiše akademizmom i konzervativnošću mladi Marko Ristić, verovatno bi se stresao od nelagode da je mogao da vidi kako kutije sa njegovim knjigama, prepiskom, slikama i ličnim predmetima, prelaze preko praga Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovaj pisac žive imaginacije i raskošne erudicije, istaknuti član beogradskog nadrealističkog kruga, jedan od tvoraca najznačajnijeg teorijskog spisa srpskog nadrealizma – Nacrta za jednu fenomenologiju iracionalnog, pokretač avangardnih časopisa "Putevi", "Svedočanstva" i almanaha "Nemoguće", nije voleo ovu nacionalnu kuću, ali su ga putevi sudbine odveli na prvi sprat ovog zdanja, gde je njegova lična biblioteka odnedavno postala dostupna istraživačima. "Čuvaćemo biblioteku na dostojan način, jer njen sadržaj predstavlja pravo blago za proučavanje nadrealizma, ali i drugih modernističkih strujanja između dva rata", reći će poznati italijanista Nikša Stipčević, upravnik biblioteke SANU. "Akademija se promenila. Nije to ona ista kuća koja se dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka protivstavljala modernoj književnosti, da bi neki njeni članovi u posleratnom razdoblju napadali pesnike poput Vaska Pope ili Miodraga Pavlovića", odbacuje ovaj akademik nedoumice oko klime koja vlada u ovoj kući. Čak i kada bi sumnjičavi Marko Ristić, koji je najviše zazirao od pseudopatriotizma prihvatio da su se neke stvari promenile, nešto drugo će poraziti sve one kojima nešto znači rad i delo ovog pisca. Prebacivanjem njegove ostavštine u SANU, utvrđeno je da nedostaje šezdeset pet pisama Andrea Bretona upućenih Marku Ristiću. Dok pokazuje sređenu biblioteku sa više od deset hiljada knjiga, Nikša Stipčević priča da je Ristić upoznao Bretona još 1926. godine, a da su se susretali i kasnijih godina, posebno posle Drugog svetskog rata, kada je Ristić bio ambasador u Parizu. Pisma koja je Breton uputio Ristiću nestala su iz piščeve lične arhive dok se ona nalazila u njegovom stanu u ulici Prote Mateje, nakon što je sredinom devedesetih, umrla pesnikova supruga Ševa Ristić. "Pored Bretona, Ristić se dopisivao i sa Polom Elijarom, Markom Šagalom, Andreom Malroom, Lujem Aragonom i mnogim drugim umetnicima, ali su Bretonova pisma bila najvrednija. Obavešten sam da je jedno od tih pisama nuđeno na prodaju u Beogradu pre nekoliko dana, što samo potvrđuje da ta prepiska nije zagubljena, već ukradena", kaže Nikša Stipčević. "Ustanovili smo da u Ristićevoj kolekciji nema ni izuzetno vrednog Pikasovog crteža. Kada smo preuzimali ostavštinu od Ristićevih naslednika, umesto Pikasovog rada, u ramu je bila obična fotokopija." Ono što je sačuvano, sada je na sigurnom. Obrada biblioteke Marka Ristića trajaće godinama, jer mnoge knjige imaju posvete na stranim jezicima. Sva Bretonova dela su sa posvetama, ali se i na osnovu drugih naslova iz Ristićeve biblioteke mogu pratiti veze koje je ovaj pisac održavao sa drugim autorima. Posebnu dragocenost, koja se čuva u trezoru, predstavlja prvo izdanje Didroove Enciklopedije koja je počela da izlazi 1751. Tih trideset pet tomova koji su odštampani u četiri hiljade primeraka, poseduju samo najveće evropske biblioteke. U Ristićevoj biblioteci ima i drugih rariteta, pre svega prvih izdanja pesnika koji su bili bliski nadrealistima poput Tina Ujevića ili Rastka Petrovića, ali se tu mogu naći kompleti nadrealističkih časopisa "Putevi" ili "Nadrealizam danas i ovde". "Ristić je čuvao ne samo sopstvenu prepisku već i sve ono što se odnosilo na nadrealistički pokret – knjige, časopise, letke, listiće, publikacije, plakate, brošurice, dakle najrazličitija štampana izdanja. Gotovo sve što je izdato od nadrealističke literature u Evropi moglo se kod njega naći", primećuje akademik Nikša Stipčević. Otvaranjem biblioteke Marka Ristića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, otvorila se mogućnost za osnivanje posebnog centra za proučavanje nadrealizma. "Pored Pariza i Praga, Beograd je bio najznačajnije nadrealističko središte. Stoga bismo takvu instituciju mogli da osnujemo kada dobijemo biblioteku i prepisku Milana Dedinca, što nam je već obećano. Sa tom ostavštinom imali bismo celovit korpus većine nadrealističkih publikacija objavljenih u zemlji i svetu, tako da bi Akademija postala centar za istraživanje nadrealizma od prvorazrednog značaja", kaže Nikša Stipčević. Preostaje jedino da se vidi kako će se jedan razbarušeni duh "rastrojenih čula" uklopiti u atmosferu kuće koja podrazumeva smernost, mada je sudbina svake pobune protiv tradicije, da na kraju sama postane tradicija. Slobodan Kostić
Posted on: Thu, 11 Jul 2013 23:08:41 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015