Dragan Babić, večiti putnik, novinar, prevodilac i pisac Balkan kao zatrovan bunar Dragan Babić je autor neobične, kako po formi, tako i po sadržini knjige "Putovanje na kraj jezika" koja je objavljena u "Geopoetici". Pre ove knjige, Dragana Babića smo znali kao autora mnogobrojnih televizijskih emisija, počev od "Dvogleda", "Kino-oka", "Umeća življenja"... Neke od tih emisija su naprasno nestajale, a "krivac", Dragan Babić i dalje je putovao držeći se one mudrosti da "nije važan cilj, nego put i ono što na njemu saznaš". Nakon objavljivanja "Putovanja..." oprezno i mrgodno, odolevao je novinarskim nastojanjima da razgovaraju s njim... "Putovanje na kraj jezika" autobiografija, ali i ironično osvrtanje na usude generacije. - Jeste autobiografija, ali dobro uvaljana u kulturno i političko okruženje u kojem sam proveo čitav svoj vek. To što u njega, kao i u biografije miliona drugih ulaze monarhije, Drugi svetski rat, komunizam-socijalizam i veoma komplikovani kraj dvadesetog veka, kao i posledice pobrojanih društveno-istorijskih stanja mentaliteta, ironično je povećalo moju potrebu da ispitam senzibilitet i rezultate tako nastalog haosa. U svetu sa više reda i boljom geografijom , stalno sam tražio komparativ, bez kojeg ne možete takvo putovanje da opišete. Konačno, kada sam u krupnom podnaslovu rekao da je "Putovanje na kraj jezika" ispovest jednog srpskog uživaoca knjige, zaokružio sam metod, predmet i postupak. Knjiga je kod mene sredstvo za postizanje određenih patološko-socioloških transnih stanja. Mada sam skoro siguran da sam na tom putovanju video sebe, ne bih se usudio da tvrdim da sam na njemu susreo i čitavu svoju generaciju. Imao sam cilj da pokušam da vidim ono što je nemoguće, sopstvena leđa. Jer, kako god se okreneš... Vi ste na putovanja kretali pre drugih, drugačije, kao "iščezli karakter"? - Pre nego što sam i sam počeo da putujem, a to znači da putujući pravim poređenja, već sam dobro znao sudbinu nekih stanja koja određuju reči pečalba, prinudni rad, bekstvo, progonstvo, emigracija i gastarbajterstvo. Sve što je posle došlo i otišlo čak do Novog Zelanda, samo je bilo dokaz večite civilizacijske bangavosti i nedostatak bilo kakvog uverenja da je vredno ostati, vredno verovati i vredno raditi. Balkan, kao zatrovan bunar stvorio je vrstu konzumenta - selice sa izgrađenim dvostrukim mentalitetom - ne verujem da će ovde da mi svane, ali zato znam gde hoće. Mentalitet sumnjičavosti, gubitništva, i malog napora fino je kondenzovan u jednom spotu za nagradnu igru. Kaže otac porodice svojoj ženi koja se nada automobilu: "Ti će ga dobiješ?". Sumnjam da autor spota zna šta je poručio. Njegova tržišna i autorska veština duboko je usađena u njegovo cinično kolektivno nesvesno... Em žensko, em će da dobije! Koliko je jednostavno biti bespoštedno ciničan, a istovremeno i uljudan, lepo vaspitan? - Postoje dve vrste cinizma. Moj i vaš. "U negativnom delu sociološko - političkog učenja klinci podsećaju na sofiste, jer odbacuju običaje i društvene predrasude. Međutim, radikalniji od njih negiraju i porodicu i državu i patriotizam, ali i ropstvo. Oni ne odbacuju državu načelno, nego samo onakvu u kakvoj su živeli. Njihov društveni i politički ideal sličan je socijalističkom, i njihova filozofija je prva filozofija proletarijata u Starom veku. Njihova idealna država je kosmopolitska" - veli naš bard Miloš Đurić. Za dalji razvoj cinizma pogledajte Sloterdijakovu "Kritiku ciničkoga uma". Kako se nazivaju političko-istorijske utopije 20. veka? Kako se naziva projekat Jugoslavije? Kako se naziva projekat Velike Srbije? Kako se naziva projekat Srbije i Crne Gore? Kako se naziva projekat čovek na početku 21. veka. Mislim da se takvo mnoštvo ludačkih, a dobro promišljenih dugoročnih projekata naziva ciničkim odgojem u perspektivi. Čovek mora biti osobito povlašćen, korumpiran ili ograničen da bi oko sebe sejao programski optimizam. Vaša knjiga će se pamtiti i po stranicama koje ste o detinjstvu napisali. Sećate se vrlo škrto, surovo precizno, bez patetike. - Mislim da neka stara detinjstva mogu dobro da stanu pod sintagmu taktilno detinjstvo, taktilna spoznaja sveta. Jednostavnost, neposrednost i potonji razvoj počivali su na dodiru sa prirodnim materijalima! Svet igre bio je svet neprekidnog kombinovanja, prirodnih elemenata, dovitljivosti, ukrštanja, istraživanja, stvaranja, podizanja zanatskih veština malog majmuna do kompetitivne praktičnosti velikog majmuna. Kada su se pojavile gotove industrijske zabave i igračke na putu do pachink- a ondašnja deca već su bila postala relikt jednog završenog, neponovljivog iskustva. Voda, suština svega, reka bila je uništena istovremeno. Ginter Anders mogao je tada da prione na svoju knjigu "Zastarelost čoveka". A da li znate da je grafitna olovka poslednja žiška tog nestalog, upljuvanog sveta prirode? Svojevremeno ste uređivali i "Vreme dece"...U tom dodatku objavljena je i vaša"Deklaracija o pravima čoveka 1994." Odustali ste? - Nisam odustao. Bilo je skupo, i bio je rat i bilo je možda i dovoljno. U Sarajevu, zajedno sa Mirjanom Bobić-Mojsilović i tada novinarom Aleksandrom Tijanićem radili ste "Umeće življenja". Verovali ste da je to jedan od načina da se predstojeći užas spreči? - Naravno da nisam verovao da ćemo bilo šta da sprečimo. Uopšte nisam verovao da nešto sprečavam, ponekad sam mislio da nešto omogućavam što to nešto pokazujem. U svojim komparativnim studijama radeći tamo-amo, učvrstio sam se u uverenju da reč, tačnost, obaveza tamo znači sve, a ovde gotovo ništa. I zato ovde možete da pitate nešto i oni će vam odgovoriti nešto, a tamo možete da pitate šta hoćete i oni će vam odgovoriti samo ono što zaista misle i zaista mogu, što zaista hoće da urade. Mi smo iracionalni, veseli i neodgovorni po navici, oni su racionalni, ozbiljni i odgovorni po odgoju. I tako, u Sarajevu uoči rata, mi smo stalno pitali šta će biti sa nama, a naši jugoslovenski političari su pričali svašta i smejali se i samo nisu rekli ništa o tome kako već odavno spremaju pokolj i rat i ostalo. Samo su pokvareni znali šta se sprema, a pošten svet, glup kako ga je bog dao, nije imao pojma. "Putovanje na kraj jezika" je vaša prva knjiga. Za naše prilike neobično . Zašto? Da li ste mislili, s obzirom na pročitane knjige, da su sve priče ispričane? - U "Putovanje na kraj jezika", na raznim mestima, uneo sam sa određenom pažnjom i namerom više tačaka identifikacije autora i sredine koja ga je odgojila. Navešću jednu. "U predsezonskom Punatu otključavaju nam mali hotel, ostavljaju ključeve od ulaznih vrata i nadrealnu mogućnost da kroz zaleđene hodnike skitamo i biramo sobu sa pogledom na opusteli sivo-maslinasti zaliv. To će biti samo prvi prazan hotel u kojem sam propustio da napišem ono zašto sam skoro četrdeset godina kasnije uobrazio da moram. Ne postoje pouke, postoji vreme i razložan nered. Pošto ni vi, kao čestica svoje sredine, niste iz toga izvukli nikakvu pouku, da tu i završimo. Deklaracija o... Odbio je da čuva mrtve posede, kada su ga pozvali u vreme bombardovanja, ali je zato, znatno ranije, napisao "Deklaraciju o pravima čoveka 1994". Znam neke mlade ljude koji su tu deklaraciju lepili iznad radnog stola, da ne zaborave da misle, žele... A u Deklaraciji o pravima čoveka 1994. Dragan Babić je napisao: "Tvoje doba je presudno. Tebi možda nije. Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav, kretanje. Tebi možda , to nisu nikakva prava. Tvoje obaveze su iste. Tebi možda nisu. Drugi su pakao. Ali, i ti si njima. Znanje je dosadno i glupo. Tebi, možda nije. Neznanje je još dosadnije i gluplje. Tebi možda nije. Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi život, druga prava. Postoji samo ono što činiš sada. Ti možda misliš da postoji posle. Drugi misle da posle ne postoji ništa. Niko nema prava da ti naplaćuje život, da ti preti, da te muči, da te laže i da krije od tebe da moraš da se braniš verom u sebe i ono što voliš, onim što je lično, tvojim imenom i prezimenom i osobenim znacima. Ti možda misliš drugačije. Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, život je tupo tapkanje u mestu do smrti. Ti možda misliš drugačije. To su tvoja prava." Tako je pisao 1994. gospodin Dragan Babić.
Posted on: Tue, 23 Jul 2013 13:30:27 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015