Kako da nađem partnera za realizaciju moju inovaciju.SISTEM PREVOZA INTELIGENTNOM ELEKTRO KABINOM – INELKOM Sistem je potpuno nov način rešavanja problema prevoza putnika i to je novo prevozno sredstvo. Problem prevoza građanja do sada je rešavan uvođenjem brzih, luksuznih i velikih vozila i gradnjom metroa, ali nije se došlo do značajnog poboljšanja u korist putnika. Najveći problem je postojanje i drugih učesnika u saobraćaju, koji mora da se reguliše na razne načine, pa i postavljanjem semafora. Pored toga, sva vozila; autobusi, tramvaji, trolebusi, gradski vozovi i metro, pored stajanja na semaforima, moraju redovno da staju i na svim stanicama na liniji koju opslužuju. Često, zbog gužve u saobraćaju ili nekog udesa, moraju da se zaustave i zakoče ostali saobraćaj. Ovi problemi uzrokuju da je prosečna brzina prevoza mala (u proseku 13 km/h). Postoje i drugi problemi koji utiču da gradski prevoz bude nesiguran i neudoban. Svi pokušaji da se reši kolaps u gradu, svodi se na tome da se poveća protok vozila na nekim linijama. To se pokušava i sa uvođenjem metroa, ali bez uspeha. Svi ovi i mnogi drugi problemi, inteligentnom elektro kabinom rešavaju se potpuno i na svim komunikacijama i lokacijama ovog sistema. Jasno je šta inelka pruža vlasniku i korisnicima. Prevozom jednog putnika, inelkom je rešen problem svih putnika, a eliminisan je i uzrok udesa u saobraćaju. Prosečna brzina prevoza inelkom u gradu je 40 km/h do 60 km/h ili do 10 puta je veća od brzine klasičnim prevozom. Činjenica da su inelke za jednog putnika, čine da je to prevozno sredstvo i način sa skoro neograničenim brojem sedišta. Ne gubi se vreme na stanicama i raskrsnicama, jer se saobraćaj odvija u vazduhu, a putovanje počinje sa jedne stanice i zavržava se na stanici koju putnik izabere. Veliki broj putnika, koji se sada primećuje na stanicama je zbog čekanja vozila ili druge putnike. Kod inelke svaki putnik kako dolazi na stanicu, ulazi u inelku i odmah kreće i brzo su svi putnici u inelkama na liniji. Nema čekanja na stanici da dođe vozilo, ili da putnici izađu i drugi uđu, da vozilo krene. Sistem prevoza inelkom je prevoz bez voznog reda, pa nema nagomilavanja putnika na stanici pre dolaska vozila. Svaki putnik putuje prema svojoj potrebi, bez unapred određenog polaska. Promenjene su uloge, vozilo stoji na stanici, a putnici dolaze pojedinačno i odmah kreću. Putnik putuje inelkom sam, sa detetom ili pratiocem, pa je putovanje udobno i efikasnije od bilo kog dosada poznatog prevoznog sredstva u saobraćaju. Ovakav način prevoza putnika, dosada nije poznat nigde u svetu. Barem ne da kabina sama vozi jednog putnika i to direktno na stanicu koju putnik izabere. Postoje žičare i gonzole na šinama, ali ovakav prevoz diktira neko drugi, a ne putnik. Nije ništa neobično da nije sve jasno kako prevoz inelkom funkcioniše. Jer je izum veoma komplikovan za razumevanje, a jednostavan je za korišćenje. Međutim, nije ni potrebno da budući vlasnik mora detaljno da zna kako inelka funkcioniše. Dovoljno je da zna šta inelka pruža korisniku, kada uđe u nju i izabere stanicu na koju ide. Svi kupujemo automobile, na osnovu toga, što znamo šta dobijemo od njega, dali nam odgovara cena, sigurnost, udobnost i da nam se dopadne po izgledu, a neznamo skoro ništa kako nam to automobil pruža. Mnogi kupuju luksuzna i skupa vozila, a neznaju ni da ih voze, već ih voze lični šoferi. Korisnik – vlasnik, treba da obezbedi novac i da zna lokaciju gde želi da gradi saobraćajnu mrežu. Ovu lokaciju treba da bira tamo gde već postoji velika potreba za prevozom putnika. Konkretno da zna mesta svih stanica sa kojih i na koje korisnici treba da odlaze i dolaze. Realizacija sistema prevoza inelkom je obaveza, pronalazača i izvođače radova, koji su dužni da daju prospekte, koji prate njihove proizvode. Saobraćajnu mrežu projektuju stručnjaci iz zemlje vlasnika. Inelku sa opremom mogu da proizvode fabrike raznih kabina ili karoserija, a saobraćajnu mrežu sa nosećim stubovima – banderama, fabrike metalnih profila i/ili nosača – bandera. Investitor – vlasnik sistema prevoza inelkom, do cene gradnje kompletnog sistema prevoza, spremnog za upotrebu, doći će u razgovoru sa pronalazačem. Prvi vlasnik, koji bude izgradio mrežu, može da bude moj partner za realizaciju prevoza inelkom svuda u svetu. Verujem da ima biznismena koji mogu vlastitim sredstvima da izgrade manju i atraktivnu mrežu, a onda bi ubrzo gradio i druge mreže. Dodajem, da prvi vlasnik, koji bude izgradio mrežu, može da bude moj budući partner za realizaciju prevoza inelkom, svuda u svetu ili da kupi licencu (parcijalno ili kompletno). Sistem prevoza intelegentnom elektro kabinom (Inelkom), samo po izgledu može da asocira na žičaru. Žičara ima vezane kabine koje vuče i one su (ako žičara radi) stalno u pokretu. Inelke uvek stoje na stanici, a kreću se saobraćajnom mrežom samo; ako putnik pritisne dugme na komandnom pultu, ako komandno dugme uključi ovlašćeno lice, ako se uključi kontakt na stanici koja je ostala bez inelki, i ako na stanici ima ukupan broj inelka, a tada dolazi još jedna, koja u prilaznoj šini uključuje prekidač, koji startuje prvu inelku. Kada inelku pokrene putnik ili ovlašćeno lice, programator je vodi na izabranu stanicu, a ako je pokrenuta zato što je stanica ispred prazna ili je pokrenuta kao prekobrojna, inelke obavezno idu na prvu sledeću stanicu, jer je tako urađen program. Stanice su van osnovne linije na mesto najpogodnije za putnike i hendikepirana lica i radi ulaska u inelke se niko ne penje. Iz inelke se izlazi kada se ona na stanici zaustavi, na isti način, kako se izlazi iz automobila.
Posted on: Sat, 14 Sep 2013 18:44:34 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015