Misao o Misli 1. Šta je to Misao ? 2. Kojeg porekla je Misao ? ( neorganskog, organskog,..) 3. Zašto Želimo da zaustavimo Misli(Misao)? 4. Zašto se indendifikujemo sa Mislima? 5. Dali naša indentifikacija prestaje i kada te misli nestanu koje su stvorile indentifikaciju? Na Svet bi trebali gledati „ ..u ono što Stvarno Postoji“!? Kako pronaći Stvarnost? A Stvarno Postojanje? Kako u tom traženju da ne omašimo u sinhronizaciji Unutrašnje i Spoljasnje Stvarnosti? Misli postoje. Misao postoji..Mišljenje postoji. 1. Te Misli 2. Ta Misao 3. To Mišljenje 6. Kako se Misao Ispoljava? 7. Ko Opaža Misao? 8. Čovek ?! 9. Čovek koji Misli Opaža Misao Koju Misli ili Misli da opaža Svoje Mišljenje !? 10. Um je suptilna materija. Gde je smeštena ta materija? 11. Kakvu formu i oblik ima? U čemu je sadržana ta forma i oblik? Šta znači „prihvatiti sve što Jesmo“ ? 12. ILI „ U potpunom prihvatanju je moguć rast“? 13. Ili „ Ti postaješ Jedno samo putem Prihvatanja i Potvrđivanja“? Prva potvrda je : Ja Jesam Čovek 14. „ kako da budem?!“ Prihvatanje....... Zar Odgovor na ovo Pitanje nije jednostavan , toliko uočljiv da ga sa namerom preskačemo uz izgovor „ Povratak sebi i pravoj prirodi onoga što jesmo“. Izgovor je istinit, ali potpuno van svoje prave funkcije. Mi se onime što jesmo ,sada i u ovom trenutki našeg postojanja kao celinom zapravo nebavimo. Počinjemo od naše nečovečnosti( koja je obično u Množini „ne ljudskost“) zatim prelazimo u NadČoveka(neki idu i dalje ), a zaPravo Čovek, koji jeste, ovde i sada , biva preskočen. Zašto preskačemo očiglednu istinu i vezu sa sobom u sadašnjem trenutku i prelazimo na „Ja Jesam“? 15. Da li „ Ja Jesam“ u našem slučaju Istinitosti odvojeno od Čoveka koji to misli i biva? 16. Ko je temelj tog bivanja „ Ja Jesam „ u ovde i sad, ako ne Čovek ? Svest je Budnost ali i San. Čovek je Sada ,jer Jeste. 1. Ja Jesam Čovek (Prva Istina) Traganje za Istinom Počinjemo, od One najOčiglednije. Prvo. Ja Jesam Čovek / Svodimo se 1 kroz 1; 1=1; X=Y. Jednina kroz Jedninu Jedan je Jedan, (Ja Jesam , Ja Sam) JESAM ili NISAM LAŽ ili ISTINA(!?!) 1. Zašto Preskačemo Prvu Istinu? 1. Ja Jesam Čovek. Da li je to Možda Naša Projekcija MOĆI?- Moć (grč. dynamis; lat. potentia, potestas) se danas definirana na mnogo raznih načina, te se suvremena shvaćanja moći najbolje može prikazati preko nekoliko središnjih debata, prije svega: je li moć individualno ili kolektivno svojstvo (vezano s tim javlja se i pitanje dispozicija i intencionalnosti) je li negativna (ograničavanje djelovanja) ili pozitivna (omogućavanje) uključuje li prisilu ili je isključuje (npr. Foucault smatra da se moć prakticira isključivo nad slobodnim ljudima, i to u onoj mjeri u kojoj su slobodni). Moć je sposobnost ili snaga pojedinca ili skupine da utjeće na događaje i odnose u zajednici unatoč otporu. Može se identificirati još čitav niz i dalje aktualnih sporova o moći, njenoj prirodi, izvorima i oblicima, te valja biti jako oprezan pri davanju općih određenja. U modernom pisanju o moći dubok trag ostavila je definicija njemačkog pravnika i filozofa Maxa Webera, jednog od začetnikasociologije. Moć je svaka vjerojatnost, unutar nekog socijalnog odnosa, da će pojedinac provesti svoju volju, čak i usprkos otporu drugih ljudi, a bez obzira na osnove na kojima ta vjerojatnost počiva. Vrlo široko primjenjivana, ova definicija često je predmet nerazumijevanja, dijelom i zbog njene široke recepcije u anglo-američkoj sociologiji preko prijevoda Talcotta Parsonsa (en), koji nije sasvim precizan. Naime, iako se obično mogućnost provođenja vlastite volje unatoč otporu vidi kao specifičnost moći, taj aspekt ustvari je marginalan u njemačkom izvorniku. Ono čak i u definiciji ima jasnu funkciju, istaknuti da javljanje otpora nije nužno da bi se govorilo o moći. Ono što je presudno jest da je moć stanovita vjerojatnost nekog ishoda, te da je ta vjerojatnost sadržana unutar određenog društvenogodnosa. Dakle, iako shvaća moć kao nešto čime raspolažu pojedinci, Weber drži da je ona smještena u odnosima, čime zauzima jasnu relacionističku poziciju, i danas najšire prihvaćenu u sociologiji. 1. legitimna moć po hijerarhiji → položaj vođe, sudac itd. 2. moć stručnosti lečnik , atomski fizičar i sl. 3. moć ugleda rezultira identifikacijom podređenih s vođom 4. moć nagrađivanja sklonost da neki ljudi mogu nagrađivati 5. moć prisile 6. osobna moc- moc odlucivanja, djelovanja, stvaranja, prelazenja prepreka... hr.wikipedia.org/Moć > ili < ; Potvrda ili Ostvarivanje = Dokazivanje Istine Zelimo Biti Moćno BIĆE. Ali, Ono po Nama nije Čovek ,Koji Mi Jesmo. Trebamo Moć-Biće je privlačan Izvor Moći, te stoga prelazimo na Biće, (Bilo kog hijararhiskog nivoa za koji smatramo da je viši u odnosu na Čoveka,koji je takođe Biće.) I prihvatamo To Ispoljenje kao Svoje. Zašto, preskačemo očiglednu Istinu? Zašto ne Meditiramo na “Ja Jesam Čovek”, samo TO!?. Ja=Čovek 1=1, to je Istina. Čovek ka Opštem 1 Ali,ako, Ja Jesam Čovek, To je Potvrda Istine Dodatak: • Projekcija U računarskoj grafici često je potrebno objekte iz prostora višeg reda prikazati u prostoru nižeg reda. Primjer takvog slučaja je prikaz scene definirane u 3D prostoru na dvodimenzionalnom prikaznom uređaju kao što jemonitor računara. Postupak preslikavanja objekta iz prostora višeg reda u prostor nižeg reda naziva se projekcija. Osnovni koncept kod ravninske geometrijske projekcije (nazvane tako jer se projicira na ravnu površinu) se sastoji u tome da projekcijske zrake koje izlaze iz projekcijskog središta prolaze kroz sve tačke objekta i presjecaju projekcijsku ravninu stvarajući u njoj oblik projekcije. Dvije najviše korištene projekcije u računarskoj grafici su: Paralelna projekcija Perspektivna projekcija Пројекција (психологија) Пројекција је један од најпознатијих механизама одбране. Састоји се од тежњи и склоности особе да своје жеље, импулсе или садржаје подсвести који нису прихватљиви за сопствени его, пројектује на друге особе приписујући им сличне особине. Код неких професионалаца, пројекција је изражена тако да врши скривени притисак на клијента, ради изазивања промене или стварања осећања кривице. Пројекција (лат. projectio) може бити: Пројекција (психологија), један од психолошких механизама одбране. Пројекција (геометрија), слика једног геометријског тијела на дводимензионалној површини. Пројекција (алгебра), идемпотентна линеарна слика векторског простора. Пројекција (оптика), увећани, умањени или другачије модификовани пренос слике на пројекциону површину. Пројекција (информатика), избор атрибута једне релације. Пројекција (биологија), пренос осјећаја чула на одређено мјесто у нервном систему (моторичка пројекција). Пројекција (лингвистика), скуп изречених или написаних информација. Картографска пројекција, пренос особина дијелова земље на карту. Статистичка пројекција, метода прорачуна треће статистичке вриједности на основу двије остале статистичке вриједности. Пројекције (епизода из серије Војаџер), епизода из научно-фантастичне серије Војаџер.
Posted on: Fri, 28 Jun 2013 02:18:11 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015