Oduvek sam imao ogromnu rezervu i krajnje nepoverenje prema svim mojim "isuviše bogatim" sugrađanima. I zbog načina na koji su stekli ovo bogatstvo (raznim partijskim monopolima i udbaškim vetrom u leđa), i zbog načina na koji ga koriste (najčešće - isključivo i samo za sebe) i zbog načina na koji se ponašaju (pokazujući nedozvoljivu bahatost i neljudski prezir prema svim ostalim svojim, onim manje uspešnim i veštim sunarodnicima. Ali, bez obzira na sve, ne mogu a da ne kažem da MNOGI MEĐU BOGATIMA I TE KAKO POSEDUJU NEKE VAŽNE MENADŽERSKE ("SOFT SKILS") OSOBINE I INTUITIVNA ZNANJA KOJA SU IM POMOGLA DA POSTIGNU TO ŠTO SU POSTIGLI. Postoji ono što se u menadžerskom pojmovniku zove "proaktivni pristup" životu i poslu, a bez čega nije moguće steći, a kamoli voditi i održavati polsove i zaradu. Jednostavno, mnogi među najbogatijima i najuspešnijima (i kod nas i u svetu) spavaju samo nekoliko sati i sve svoje vreme posvećuju onome na šta su fokusirani. Što, naravno, daje i odgovarajuće rezultate. Bogati i uspešni (i u poslovnim i u političkim stvarima) najčešće nisu "dobri ljudi", niti velikodušni i skromni, skoro po pravilu nemaju završen fakultet (njih 85 %), niti znanje jezika i poznavanje IT tehnologija - ali IMAJU TE SPECIFIČNE (do skoro neprepoznate i pojmovno neimenovane) VEŠTINE I SPOSOBNOSTI KOJE IH ODVAJAJU OD ONIH MANJE AMBICIOZNIH I SPOSOBNIH TAKMACA. Oni su svojevrsni fanatici svojih ciljeva, odlične emotivne i posebno socijalne inteligencije, ljudi velikih strateških sposobnosti i urođenih veština komunikacije, prodaje, prezentacije, delegiranja odgovornosti, upravljanja vremenom, prevazilaženja stresnih situacija... Ništa nije slučajno, zapamtite to. I nemojte mislioti DA SVAKO MOŽE DA POSTANE BOGAT I USPEŠAN (i to održi, tako) "SAMO DA JE, EH, IMAO PRILIKU I PODRŠKU ODOZGO". Jer nije tako. Nije. A u prilog ovome što govorim, ispričaću (bez imenovanja) istinit slučaj iz života jednog veoma bogatog i uspešnog čoveka. Kada je imao SAMO DEVET GODINA dogodilo se tom dečaku da mu otac bude otpušten s posla, iako je bio, kažu, pošten i marljiv radnik. I on je, videvši to, upitao baku gde živi direktor firme u kojoj je do tada radio njegov otac. Ona mu odgovori da je on daleko od njihovog mesta, u gradu stotinama kilometara odatle. Mali je upita da li bi ga ona pustila i platila mu kartu da on ode tamo i pita tog direktora da njegovog oca vrati na posao. Baka, videvši odlučnost i neku posebni energiju kod svog DEVETOGODIŠNJEG UNUKA kupi mu kartu za voz i otprati ga do stanice... Mali je došao tamo gde je krenuo. I uspeo je da nađe centaralu firme u kojoj je radio njegov otac. I ušao je kod direktora u prijemnu kancelariju, odgovorivši najiskrenije zapanjenoj direktorovoj sekretarici zašto je tu došao. I čekao je, satima. Bez jela i vode, bez dinara u džepu, sa samo jednom mišlju i misijom u glavi. I prolazili su sati. Dugi sati za mališana, samog u ogromnoj kancelariji jedne moćne kompanije u kojoj se “ne ispravljaju nepravde” tek-tako, na mestu na kome samilost i saosećanje i nemaju neku posebnu vrednost. Ali je on ipak čekao, rešen da po cenu života izvrši ono zbog čega je došao. I kada je došao kraj radnog dana, direktor reče sekretarici da je vreme da krenu. I da treba da zaključa kancelariju. A ona mu zbunjeno odgovori: “A šta ćemo sa ovim malim?” Na šta je direktor, potpuno šokiran ovakvim odgovorom, upitao malenog šta on tu traži. I ovaj mu ispriča, mirno i gledajući ga u oči, zašto je došao i kakva se nepravda desila njegovom ocu. I to da otac izdržava njih petoro i da je to jedina plata u kući. Da bi, na kraju, upitao direktora da li bi on mogao da poništi ovaj otkaz i vrati mu oca na posao. A on mu zauzvrat obećava da će njegov otac biti najbolji i najpošteniji radnik u firmi. Direktor je, pogađate, odmah vratio dečakovog oca u fabriku gde je radio, dirnut dečakovim postupkom i držanjem. Godine su prolazile i jednog dana je na nekoj velikoj poslovnoj konferenciji nekadašnji direktor pomenute firme doživeo da mu priđe jedan mlađi i ekstremno bogati i uspešni biznismen – i kaže mu kako je on onaj dečko od pre toliko godina. Ovo je istinita priča o nečemu što na najočigledniji način objašnjava šta je potrebno imati u sebi da bi se uspelo u životu (da biste imali makar najmanju šansu za to). Izvanredno je važna i za razgovor veoma teška i osetljiva tema: PREDISPOZICIJA ZA VELIKI USPEH U ŽIVOTU. Ja je ipak stavljam ovde “na pladanj”, da je seckate i aranžirate do mile volje. Zapamtite samo da stvari nisu ni najmanje jednostavne, kao što to na prvi pogled, možda, nekom izgleda.
Posted on: Fri, 05 Jul 2013 16:49:35 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015