Radovan Vlahovic Pred 12 urami/-a Sinoć na Sremčevim danima u Elemiru dok je Riblja čorba pržila na bini nakon uspešno završene kolonije karikaturista koja je jedna od specifičnosti ove manifestacije Jugoslav Vlahović naš i svetski ilustrator i karakturista mi predloži da moj postzenitistički roman Varvarogenije pošaljem i da sa njim konkurišem za Ninovu nagradu.Ja sam jeo sveže kokice i pušio, Juga je pio pelinkovac a njegov sin Jakša je pio pivo grickao kokice i budno pratio događanje na bini a usput je slušao i naš razgovor.Likovni kritičar Nina Slobodan Ivkov je pio pivo i uživao u Čorbinom muziciranju.Okolo nas je vrvio svet raspevan i euforičan spreman na samozaborav uz poznate Borine hitove. Usput je neko spomenuo da je prvi koncert Riblje čorbe još davne 1978 godine pod tim nazivom bio ovde u Elemeiru.Ja sam na Jugoslavov predlog malo zbog buke malo zbog grickanja kokica i pušenja čutao. Juga je nastavio da me ubeđuje, a Slobodan se priključio razgovoru i čuvši o čemu se radi pošto je čitao Varvarogenija dodao je da svi čuju "to je Jugo oluja mozgova" a on čuvši Slobine reči nastavi još ubedljivije o značaju nagrade, o tome kako on već godinama prati moj rad i kako ja imam šansu ali samo treba da konkurišem. Plašim se, govorio sam da žiri neće na prvo čitanje naći ključ za razumevanje romana i da će ga odmah nakon toga skloniti na stranu a da će obratiti pažnju na knjige u kojima mogu da prepoznaju matricu pripovedanja koja je bliska njihovom estetskom poetičkom i čitalačkom ukusu.Jugoslav je i dalje bio uporan u želji da razbije moj skepticizam.Ja sam ćutao i pušio, znajući da žiri kao i mnogi dugi izdaleka prate moj rad,čak se nekim stvarima i dive onako ispotiha da niko ne vidi, kao i mnogi dugi,ali to nikako i nikada i nikome neće priznati. Znaju da sve to ima uzvišeni i neponovljivi smisao koji je postao tradicija u vremenu budućem, ali oni ne žele da budu dalekovidi. Oni žive delaju i misle u vremenu sadašnjem i uz teške muke odricanja i sa mnoštvom moralnih kompromisa su uspeli da postanu čuvari pečata jedne državne nagrade i njeni izvršioci.Prija im položaj čast i moć da su oni baš ti koji formalno odlučuju i dodeljuju nagradu. Ako bi nagradili Varvarogenija to bi značilo da prihvate trijumf iracionalnog i zaumnog nad racionalnim.Svi žiriji vole stvari i knjige koje mogu racionjalizovati i objasnisti. Knjige koje mogu odrediti i svrstati u neku kateoriju, ali.. Ako bi kojim slučajem i prihvatili i uvažili moj roman i progutali ga, to bi značilo da treba da prihvate i mene kao autora sa svim mojim imperativima slobode i sloboda od institucionalnih mišljenja a to nikako nebi mogli da svare jer bi to u potpunosti negiralo njihove čedne sitematski godinama građene korak po korak teorije, poetike, pozicije i karijere. Ili možda grešim, rekao sam Jugoslavu znajući njegovu u vremenima soc samoupravljanja revolucionarnu sklonost i prošlost.Ne, ne grešiš, rekao mi je Jugoslav, ali ipak pošalji Varvarogenija na konkurs za NINovu nagradu.
Posted on: Sun, 30 Jun 2013 17:09:31 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015