Zna se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, postio Ašuru i prije vjerovjesništva, slijedeći u tome svoj narod, budući da su taj dan i oni postili, a nakon Hidžre naredio je da se posti taj dan, sve dok mu nije propisan ramazan, kada im je dao mogućnost izbora. Imam Tirmizi navodi da su brojni ashabi, među kojima Ali b. ebi Talib, Muhammed b. Sajfi, Seleme b. el-Ekve, Abdullah b. Abbas, Abdullah b. ez-Zubejr, r.a, i drugi, tvrdili da je Vjerovjesnik, s.a.v.s, podsticao na post Jevmi ašure. Aiša, r.a, kaže: Ašura je bila dan koji su Kurejšije postile u vrijeme džahilijjeta, a postio ga je i Allahov Poslanik, s.a.v.s. Kada je preselio u Medinu on ga je i dalje postio i naredio je i drugima da ga poste. Kada je propisan ramazan, onda je ramazanski post postao obavezan a post Ašure ostavljen je na volju, pa ko je htio postio ga je, a ko je htio izostavljao ga je! (Tirmizi) Imam Tirmizi kaže da islamski učenjaci postupaju shodno toj Aišinoj, r.a, predaji i smatraju da post na Dan ašure nije obavezan, ali ko želi, može ga postiti, radi vrijednosti koje su o njemu izrečene. Kakva je vrijednost tog posta dovoljno je navesti Muslimovu predaju od Ebu Katade el-Ensarija, r.a, u kojoj se kaže da je Allahov Poslanik, s.a.v.s. upitan o postu desetog dana muharrema odgovorio: S njim Allah Uzvišeni briše prošlu godinu (grijehe)! (Muslim i Tirmizi) Većina islamskih učenjaka smatra da je Ašura deseti dan muharrema. Ibn Abbas smatra da je ona deveti dan i da je Allahov Poslanik, s.a.v.s, postio samo deveti, odnosno samo deseti dan muharrema. Vjerovjesnik, s.a.v.s, posteći deseti dan muharrema, a čuvši da Židovi poste ovaj dan, rekao je da će sljedeće godine, ako doživi, postiti i deveti dan. Zato je Ibn Abbas, r.a, i rekao: Postite deveti i deseti dan i tako se razlikujte od Židova! (Tirmizi) Neki poste deveti, deseti i jedanaesti dan muharrema, što je po Ali Nasifu, i najobuhvatnije i najsigurnije.
Posted on: Tue, 12 Nov 2013 05:54:32 +0000