Listovi su im zelene ili ljubičaste boje, a čaj koji nastaje njihovim sušenjem koristi se za pospešivanje izlučivanja žuči. Artičoke spadaju u red povrća sa najvećom količinom antioksidanata, a pomažu kod varenja, jačanja funkcije jetre i funkcija žučne kese. Listovi artičoke jedu se uz sirće, puter, majonez, limunov sok ili neki sos. U Italiji, srce artičoke često se koristi za deonicu „Proleće“ na picama zvanim „Četiri godišnja doba“. Na istim picama masline su zaštitni znak leta, gljive jeseni, a pršuta zime. U Španiji, artičoke se pripremaju tako što se pospu maslinovim uljem, a potom se ostave u vrućem pepelu koje se koristi za pripremu roštilja. Takođe, deo je paelje, zajedno sa belim lukom i pirinčem, a dinstana se kombinuje sa jajima u tortilji. ŽALFIJA Žalfija ima mnogo naziva (kadulja, pelim, pitomi pelin, kuš, kalaver, slavulja…), ali mnogo više lekovitih svojstava. To nagoveštava i sam latinski naziv, Salvia officinalis, koji je nastao od glagola salvare, što znači „spasiti“. Ovu lekovitu biljku u Evropu su verovatno iz Egipta doneli Rimljani. Njen list se bere u maju, a potom se suši i seli u filter-kesice i šolje. Svoj prepoznatljiv miris žalfija duguje aromatičnim etarskim uljima, a gorak ukus taninskoj kiselini. Ona ima antibakterijska svojstva i pomaže onima koji pate od proliva ili trovanja. Ova lekovita biljka ulazi u sastav brojnih lekova za ispiranje usta i grla, a nekada se koristila i u borbi protiv tuberkuloze. ANIS / KOMORAČ Anis je biljka specifičnog izgleda čiji cvetovi rastu u vidu izvrnutog kišobrana. Sem prijatnog izgleda, opčinjava i prijatnim mirisom koji nastaje zahvaljujući aromatičnim uljima. Njegov je plod u isto vreme i začin i lek. Uspešan je u borbi protiv nadimanja i grčeva, a saveznik je krvi, plućima i bubrezima. Istraživanja su pokazala da jača probavne organe. Prvoklasan je izvor vitamina B i C, a od minerala su najzastupljeniji gvožđe, magnezijum i mangan. Ova biljka lako može postati deo vašeg predjela, kao sastavni deo supe ili salate. U Makedoniji i Grčkoj se koristi u proizvodnji nacionalnih žestokih alkoholnih pića, a na našim prostorima kao komponenta travarice. KOZJI SIR Kozje i kravlje mleko imaju sličan nutritivni sastav, ali kozje ima kiseliji ukus zbog prisustva heksanske kiseline. To je ista ona kiselina koja plodu ginka daje neprijatan miris. Međutim, oni koji prebrode početne gustativno-olfaktorne prepreke zaista bi mogli da uživaju u kozjem siru. On se na ovim prostoprima u poslednje vreme nalazi u potpunom zapećku, a koriste ga uglavnom oni koji sami uzgajaju koze, kao i oni čiji organizam loše reaguje na proizvode od kravljeg mleka. Ipak, u Evropi se kozji sir smatra pravim specijalitetom, od Norveške pa do Grčke (sa akcentom na Francusku u kojoj se proizvode na desetine vrsta kozjeg sira). Ovaj mlečni proizvod održava snagu kostiju, pomaže u zaštiti ćeija debelog creva, štiti od migrene i smanjuje simptome PMS-a u drugoj polovini ciklusa.
Posted on: Mon, 30 Sep 2013 22:02:07 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015